Zekerijah Smajić

Uzro­ci nasil­ja na pred­stavnike medi­ja is­pro­duci­rani su so­ci­jal­nim, et­ničkim i ide­ološko-poli­tičkim stan­ji­ma u društvu ko­jem nasil­ni­ci pri­pada­ju.

Re­torič­ki gledano, za­pad­ni savezni­ci su posljed­njih dana na mali ko­rak do rata sa Saveznom Državom Rusi­ja-Bjelorusi­ja (SDRB).

Hrvatskom USKOK-u niš­ta nije znači­la čin­jeni­ca da je min­istri­ca Žalac, zbog snažnog pri­tiska medi­ja, u julu 2019. go­dine morala odstupi­ti iz vlade pre­mi­jera An­dre­ja Plenkovića zbog niza afera.

Raz­jed­in­je­na i bezide­j­na EU; povratak amer­ičkog in­ter­ven­cioniz­ma na Balkan; licem­jer­st­vo u odnosi­ma EU-SAD – to su na­jveće opas­nos­ti za Bosnu i Herce­gov­inu i re­gion Za­padnog Balka­na.

Raz­jed­in­jenost član­i­ca Evropske uni­je o strateškim pi­tan­ji­ma nika­da nije bila veća te je teško pov­jerovati da bi se čudo koje je izosta­ja­lo četvrt stol­jeća, mog­lo do­godi­ti u nared­nih de­vet go­d­i­na.

Za ra­z­liku od za­jed­ničke van­jske poli­tike koja je pravno uteml­jen­je do­bi­la tek 1985. go­dine, ide­ja o kolek­ti­noj odbrani je stara ko­liko i priča o evrop­skim in­te­graci­ji­ma.

Neke zeml­je član­ice, pop­ut Nje­mačke, Mađarske, Grčke, Ru­mu­ni­je i Bugarske, sma­tra­ju da ključeve re­gion­alne sig­urnos­ti i di­namike proce­sa in­te­graci­ja drži Sr­bi­ja.

Zbun­jenost je od­li­ka Evropske uni­je uvi­jek kada se očeku­ju jas­ni stavovi i brze od­luke.

Pos­to­ji li un­utarn­ji i među­nar­o­d­ni kon­tekst koji bi vjerovat­no posljed­njem vi­sokom pred­stavniku omogućio da bude efikas­ni­ji u provođen­ju svo­je mis­i­je oču­van­ja izvornih odred­ni­ca Day­ton­skog spo­razu­ma?

Mno­gi u brisel­skim diplo­matskim kru­gov­i­ma In­zkovu od­luku sma­tra­ju „nužn­im i očeki­van­im poz­dravom s on­i­ma koji ne­gi­ra­ju geno­cid“.