Nenad Radičević

Nje­mač­ka je, posli­je SAD-a, Ukra­ji­ni pruži­la na­jveću vo­jno-fi­nan­si­jsku po­moć, ali je zbog loše ko­mu­nikaci­je u javnos­ti stekla imidž kočničara.

Protest zbog isel­ja­van­je jednog sela zarad proširen­ja rud­ni­ka lig­ni­ta ukazao je na to ko­liko je u Nje­mačkoj re­alpoli­ti­ka zab­o­rav­i­la na predi­zbor­na obećan­ja.

Nakon pan­demi­je, en­er­get­s­ka kriza je ut­je­cala da su na pod­nošen­je za­ht­je­va za in­sol­vent­nost prin­uđene i kom­pani­je sa tradi­ci­jom, koje poslu­ju više od 100 go­d­i­na.

Svi­ma do­bro poz­nati ‘Zeit­en­wende’ vodi na­jveću evrop­sku ekonomi­ju u čvrst amer­ič­ki bezb­jed­nos­ni i en­er­get­s­ki za­grl­jaj, ko­jem se dio poli­tičke i ekonomske elite odupire.

EU se žali da joj SAD pro­da­ju LNG po če­tiri puta većoj ci­jeni nego do­maćim fir­ma­ma, dok is­tovre­meno Brisel novim sankci­ja­ma pro­tiv Rusi­je ljul­ja sv­jet­sko tržište gasa i nafte.

Ko je kriv za nje­mačku poli­tiku pre­ma Rusi­ji posta­la je glav­na tema, dok se prešutku­je ko­li­ki je prof­it nje­mač­ka privre­da ost­var­i­la za­h­valju­jući jeftin­om ruskom plinu.

Rad plinovo­da Sjev­erni tok 1 prek­in­ut je zbog re­dovnog re­mon­ta, ali zvanični Berlin brine da li će nakon za­m­je­na turbina Mosk­va pono­vo pusti­ti plin.

U bavarskom dvor­cu El­mau lid­eri Grupe sedam vodećih ekonomi­ja nisu naprav­ili suštinske po­make o ključnom dugoročnom prob­le­mu svi­je­ta – kli­mi.

Samit evropske „dvade­setsed­morice“ u znaku strateškog preokre­ta u ko­jem će pi­tan­je proširen­ja za­v­is­i­ti od re­forme glasan­ja un­utar EU.