Preokret u Njemačkoj: Dugovi, oružje i prekršena obećanja

Najverovatniji budući nemački kancelar Friedrich Merz osvanuo je na naslovnici levo orijentisanog nedeljnika Freitag sa izmenjenom fotografijom koja ga prikazuje sa izuzetno dugačkim nosom nalik onom iz bajke o Pinokiju. I to je verovatno najslikovitiji prikaz toga kako kritički nastrojeni mediji, političari i analitičari u Nemačkoj vide lidera demohrišćanskog bloka (CDU-CSU) i njegove postizborne poteze, kojima je već izneverio brojna predizborna obećanja, a da pritom još nije ni postao kancelar.

Međutim, i bez kancelarskog mandata, Merz je uz podršku socijaldemokrata (SPD) sa kojima želi da pravi vladu, ali i Zelenih, koje želi da pošalje u opoziciju, doveo do istorijskog preokreta u nemačkoj fiskalnoj politici, koja je protekle dve decenije bila u znaku štednje, ustavne kočnice za zaduživanje i takozvane politike „crne nule“. Čak i način na koji je to urađeno – kroz glasanje poslanika starog saziva Bundestaga iako je novi već izabran – dao je ovom preokretu epitet istorijski, baš kao i rekordan iznos novog zaduživanja države, koje će iznositi više od hiljadu milijardi evra, namenjenih za potrošnje na odbranu, infrastrukturu i zaštitu klime.

Zbog toga ovaj Merzov politički preokret i ujedno istorijski zaokret u nemačkoj budžetskoj politici predstavlja priliku, ali ujedno i ogroman rizik za takozvane mainstream stranke. Ukoliko kroz ovaj salto mortale naredne četiri godine ne naprave promene u korist širokog sloja stanovništva, rizikuju još eksplozivnije narastanje nezadovoljstva građana koji se okreću ideološkim krajnostima.

Osim toga, dramatičan zaokret u nemačkoj dugogodišnjoj fiskalnoj politici štednje i suzdržavanja od trošenja moglo bi da ima ogroman uticaj i na celu Evropsku uniju. Štaviše, to bi u kombinaciji sa ozbiljnim naoružavanjem Nemačke moglo da ima i popriličan uticaj i na sudbinu evropskog projekta, kojem prvi put u postojanju izmiče američka zaštita.

Gigantska potrošnja i zaduživanje

Pod izgovorom da je zbog Donalda Trumpa „promenjena globalna situacija“, Merz je samo nekoliko dana posle nemačkih vanrednih parlamentarnih izbora najavio da i pre formiranja nove vlade želi da sprovede kontroverzne ustavne promene i time omogući svojoj vladi da nema problema da uloži ogroman novac u ključne potrebe Nemačke.

Nakon brzih pregovora CDU-CSU sa SPD-om i Zelenima, dogovoreno je formiranje specijalnog fonda za infrastrukturu od 500 milijardi evra namenjenih za projekte kao što su saobraćajna infrastruktura, energetske mreže i stanogradnja, ali i formiranje specijalnog fonda za odbranu koji će biti finansijski neograničen. U redovnoj državnoj kasi odbrambeni budžet iznosiće jedan odsto BDP-a, a sve što se na odbranu Nemačke bude izdvajalo iznad toga biće u neograničenom specijalnom fondu, uključujući i vojnu pomoć Ukrajini, koja je samo za ovu godinu određena na četiri milijarde evra.

Drugim rečima, budućem kancelaru je data mogućnost da se neograničeno zadužuje za šta god želi kada su u pitanju „izdaci za civilnu odbranu i civilnu zaštitu, obaveštajne službe, zaštitu sistema informacionih tehnologija i pomoć zemljama napadnutim kršenjem međunarodnog prava“, a da to ne mora da bude u godišnjem nemačkom budžetu ili da traži dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Zaduživanje za dva specijalna fonda izuzeto je iz nemačke ustavne „kočnica za zaduživanje“, pri čemu je ova kočnica ublažena za 16 nemačkih saveznih pokrajina, što će im omogućiti mnogo veća ulaganja kroz zaduživanje pokrajinskih vlada koje imaju poprilično velike nadležnost.

Osim toga, kao protivusluga Zelenima što su u Bundestagu glasali za ove predloge, u nemački ustav ubačena je obaveza Nemačke da do 2045. godine postane klimatski neutralna, a dogovoreno je i da se utroši 100 milijardi evra na klimatske projekte.

Poništavanje njemačkih tabua

Ovim su praktično poništena dva velika tabua nemačke politike. Jedan je višedecenijski tabu da bi menjanje ili ukidanje ustavnom određene kočnice za zaduživanje države poremetilo ravnotežu nemačkih finansija i opteretilo buduće generacije. A drugi je posleratni tabu prema Amerikancima, zbog kojeg niko od političara nikad nije dovodio u sumnju oslanjanje Nemačke na američku vojnu pomoć i savezništvo.

Štaviše, ovaj Merzov potez je kontroverzan, između ostalog, i zbog toga što ga je predstavio on kao verovatni budući kancelar i to starom sazivu Bundestaga, jer bi u novom sazivu, koji je izabran 23. februara, sa mnogo više muke uspeo da namakne neophodnu dvotrećinsku većinu za ustavne promene. Prema nemačkom zakonu, mandat starog saziva parlamenta se ne završava raspisivanjem izbora, niti sprovedenim izborima, već mesec dana od izbora, do kada stari saziv može da donosi sve vrste odluka, pa čak i ustavne promene.

Iako je to pravno dozvoljeno, to dosad nije uradio nijedan kancelar ili još neizabrani kancelar. Razlog leži u tome da ovaj potez opravdano stvara pitanje da li je time izmanipulisana volja birača koji su na biralištima 23. februara jasno dali više od trećine poslaničkih mandata u Bundestagu strankama krajnje desnice i krajnje levice. A upravo poslanike Alternative za Nemačku (AfD) i levice, Merz bi mnogo teže uspeo ustupcima ubediti da podrže njegov predlog ustavnih promena.

Međutim, čak i ustupci, koje je u pregovorima dao SPD-u i Zelenima, Merzu su doneli talase kritika političkih konkurenata, ali i dela simpatizera demohrišćana. To se vidi i u istraživanjima javnog mnenja u kojima se popularnost CDU-CSU polako topi, a sve u korist AfD-a. Štaviše, poslednje istraživanje je pokazalo da CDU-CSU ima samo dva procentna poena više od AfD-a koji je na rekordnoj popularnosti od čak 24 odsto.

Merz je optužen za „sramotne postupke“, da je zbog njih izgubio „najvredniju imovina koju političari imaju – kredibilitet“, kao i da Nemačku vodi u „neobuzdano dizanje dugova“. Desničari i liberali su ga žestoko kritikovali i što je prihvatio uslove Zelenih te da je, po sopstvenom priznanju, uvrstio bezmalo celi program Zelenih iz odlazeće vlade, iako su u predizbornoj kampanji demohrišćani upravo Zelene najviše teretili za nemačku ekonomsku krizu.

Paradoksa li, Merza su u Bundestagu žestoko kritikovali i Zeleni kojima je ispunio svaku želju. Oni su ga podsetili da su i prošle godine „svi znali da su ovoj zemlji hitno potrebne investicije“ te da su u Scholzovoj vladi „Zeleni i SPD zajedno vodili kampanju za ovo“, ali da je tada Merz to odbijao pod obrazloženjem da za to nema potrebe.

S jedne strane, Zeleni mu spočitavaju da ih je klevetao „zbog njihovih ideja i borbe da osiguraju da investiraju u ovu zemlju“, a s druge strane desničari sumnjaju da će Merz u koalicionim pregovorima sa SPD-om izdati i ostala predizborna obećanja i stavove, pre svega po pitanju migrantske, poreske, ekonomske, energetske i ekološke politike, ali i odnosa prema nevladinim organizacijama i identitetskim politikama.

Fokus na ratu i naoružavanju

Dok Merz uverava i kritičare u svojim redovima da neće napraviti drugu verziju semafor-koalicije i da će se mnoge stvari promeniti, desno orijentisani mediji i analitičari iz dana u dan izlaze sa pokušajima alarmiranja javnosti da će demohrišćani popustiti pred brojnim zahtevima SPD-a, pre svega onih koji se odnose na povećanje poreza kao i odbijanja ključnih delova Merzovog plana za suzbijanje dolaska ilegalnih migranata.

No, sva ta nemačka previranja o unutrašnjoj politici su duboko u senci kako novog talasa ratne psihoze u nemačkoj i evropskoj javnosti, tako i oduševljenja evropskih komentatora, političara i stručnjaka za evropsku bezbednost i ekonomiju time što Nemačka planira masovna ulaganja u naoružavanje. Nižu se pohvale da se „Nemačka vratila“, da je Merz „pokazao svoje liderske kvalitete“ i da ima „političku hrabrost da čita znakove vremena“.

A pod „znakovima vremena“ većina evropske elite podrazumeva to da se Evropa našla u situaciji da zavisi od milosti i nemilosti dva predsednika imperijalnih ambicija – Donalda Trumpa i Vladimira Putina. U takvoj konstelaciji u kojoj su naoružavanje Evrope i strah od ruskog napada na EU postali nešto u šta se bezmalo religijski veruje, nikome Evropi ne smeta što je Merz postao nemački Pinokio naglim postizbornim preokretom nemačke budžetske politike. Štaviše, sve više jača verovanje da će to „promeniti celu igru“ te da će ne samo „odbraniti Evropu od Putina“ već i da je to „početak novog evropskog modela rasta“.

U pojedinim Merzovim izjavama se nazire da izgleda i on veruje da novi model nemačkog privrednog uspeha leži u nemačkoj industriji naoružanja, budući da nemačka automobilska industrija uporno posrće. Sledbenici ovakvog pristupa govore da će se na svaki evro uložen u namensku industriji vratiti evro i po ili dva.

Profit ide Amerikancima

Uzalud nezavisni ekonomisti ukazuju da je to „veoma optimistično“ te da je potencijal privrednog rasta kroz rast vojne industrije u dobroj meri, kao i da će koristi imati samo akcionari tih firmi.

Zapravo se tu nalazi ključ cele priče o naoružavanju i nezavisnosti EU-a od SAD-a. Upravo američke investicione kuće, kao što su Goldman Sachs i bivši Merzov poslodavac Blackrock, predstavljaju najveće akcionare u evropskim proizvođačima naoružanja. Čak i ako Nemačka i ostatak EU-a više ne budu kupovali oružje američke već evropske proizvodnje, dobar deo profita će se opet slivati u džepove Amerikanaca.

Štaviše, Blackrock je prošle jeseni postao vlasnik jedne od najvećih svetskih kompanija za izgradnju infrastrukture, pa u pojedinim nemačkim ekonomskim krugovima sa pravom sumnjaju da bi Merz svom bivšem poslodavcu mogao da prepusti izgradnju vitalne infrastrukture u koju želi da uloži 500 milijardi evra. Ipak, zbog straha od ruskog napada, to nije tema u uticajnim medijima, već se sve pravda time da je „bolje zadužiti se za budućnost nego da uopšte nema budućnosti“.

Od toga da li će buduća vlada izvršiti reforme i vrlo mudro potrošiti silne stotine milijardi evra dobijenih zaduživanjem, umnogome će zavisti da li će ovaj veliki preokret u Nemačkoj postati samo dim koji će dovesti na vlast krajnju desnicu. A onda će uslediti pravi preokret.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorovi i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.