Dronovi postaju važna komponenta odbrane i na Balkanu

Ruska agresija na Ukrajinu, koja traje tri pune godine, u potpunosti je promenila način na koji se planiraju vojne operacije i strategije odbrane većine zemalja u svetu. Do pre samo nekoliko decenija, prikupljanje podataka sa terena se vršilo u dužem vremenskom periodu, putem izviđačkih aviona za tzv. SIGINT, pomoću satelita u orbiti Zemlje ili brodova za elektronsko izviđanje obala i mora. Često su to bile i jedinice na terenu za elektronsko ili optičko izviđanje, pomoću različitih sistema za snimanje i sistema veze.

Rat u Ukrajini (a delimično i u Pojasu Gaze) je za samo nekoliko godina ove već zastarele koncepte vojne strategije (koji svoje korene imaju još iz vremena Hladnog rata) promenio u potpunosti.

Sajber napadi na elektronske sisteme i računarske mreže protivnika, kao i na telekomunikacione sisteme koje koristi civilno stanovništvo su postali ključni deo strategija modernih armija. Takođe, većinu vidova vazdušnog ASIGINT izviđanja (Aerial Signals Intelligence) su danas preuzele male i relativno jeftine letelice bez pilota UAV (Unmmaned Aerial Vehicles) popularno nazvane dronovima.

Brojne prednosti dronova

Sam engleski termin drone opisuje i jednu od glavnih osobina ovih letelica – njihovu mogućnost da budu prisutne iznad određenog područja koje se nadgleda i analizira duži vremenski period. Ovo je u slučaju tradicionalnih aviona i helikoptera nemoguće iz više razloga, među kojima su njihova veličina, način leta, relativno lako detektovanje od PVO jedinica, sve do visoke cene nabavke i održavanja, te potrebe da ih opslužuju iskusni piloti i osoblje. Kod dronova, sve ove komponente rizika su ili u potpunosti isključene ili su svedene na minimum. Činjenica da male dronove za izviđanje uspešno može da lansira samo nekoliko vojnika, ili čak samo jedan, znači i da je njihovo poletanje sa nekoliko sati u slučaju aviona i helikoptera svedeno na minute.

Takođe, većina današnjih dronova ima autonomne mogućnosti leta, snimanja i prikupljanja podataka, a kod nekih modela i samostalno poletanje i sletanje, što ih čini nekom vrstom „letećih robota“ koji veoma malo zavise od osoblja na zemlji. Njihova mala veličina (naročito u poređenju sa izviđačkim avionima tipa AWACS) znači i da ih je mnogo teže identifikovati. Većina modernih radara i PVO sistema se i dalje oslanja na pretragu vazdušnog prostora putem radio signala koji se odbijaju od aviona. Većina dronova je, pak, napravljena od kompozitnih materijala, ugljeničnih vlakana, te različitih vrsta plastike, koji uglavnom ne reaguju na radarske signale ili, pak, šalju „lažnu sliku“ te na ekranima izgledaju kao daleko manja letelica ili se uopšte ne detektuju.

Dronovi, takođe, imaju i više mogućnosti leta, kao što su lebdenje iznad jedne tačke (hovering), letenje unutar velikih zgrada i objekata te letenje iznad kontaminiranih područja, koje bi bilo suviše opasno za helikoptere i njihove pilote.

Jedan od velikih faktora je i cena – mali dronovi za nadgledanje ili „jednokratni“ naoružani dronovi koji nose bombe i mine se putem procesa 3D štampe mogu proizvesti za jedan ili dva dana, te programirati da lete do tačno utvrđene mete. Cena ovakvog „uradi sam“ drona je od hiljadu do nekoliko hiljada dolara, dok veliki UAV dronovi koštaju od nekoliko stotina hiljada do desetak miliona dolara. To je i dalje daleko jeftinije od vojnih aviona i helikoptera, koji koštaju desetine, pa i više od stotinu miliona dolara.

Turski dron kao simbol ukrajinske borbe

Slobodno se može reći da je turski dron „Bayraktar TB-2“ postao jedan od simbola ukrajinske borbe protiv ruske agresije. Do početka sukoba malo poznata letelica turske kompanije Baykar, TB-2 je u međuvremenu postao jedna od najtraženijih letelica ovog tipa u svetu. Ovaj dron spada u grupu MALE (Medium Altitude Long Endurance, srednja visina leta i veliki domet), sa maksimalnom brzinom od 220 kilometara na čas i operativnom borbenom brzinom od 130 kilometara na čas. Opremljen je modernim sistemom komunikacije dometa čak 300 kilometara, što uz mogućnost da u vazduhu ostane gotovo 24 časa (u više misija) omogućava da lako pokrije površinu čitavih država. Pogoni ga „Rotax 912IS“ motor austrijske proizvodnje, iako će novi primerci u budućnosti imati i verzije motora turskih proizvođača.

„Bayraktar TB-2“ ima mogućnosti „trostrukog sistema navigacije“, koji u slučaju prestanka komunikacije sa posadom na zemlji nastavljaju let i izvršenje misije samostalno. Nove verzije ovog drona, takođe, imaju i digitalni sistem kontrole leta za samostalno uzletanje i sletanje. Cena ove letelice se kreće oko pet miliona dolara, u zavisnosti od verzije, a lista čekanja je već sada oko dve godine.

Pet letelica „Bayraktar“ je već isporučeno Kosovu u maju 2023, a u septembru prošle godine i Bosna i Hercegovina je ozvaničila nabavku šest letelica, sa zemaljskim stanicama i drugom opremom. Srbija je, takođe, bila zainteresovana za nabavku turskih dronova, čak i uz lično posredovanje predsednika Erdogana da bi se „kupovina ubrzala“, ali je u međuvremenu ta nabavka otkazana zbog njihove isporuke Kosovu.

Kineski i izraelski dronovi u Vojsci Srbije

Srbija već ima kineske dronove tipa „CH-95“, koji su prvi put predstavljeni javnosti u okviru prikaza mogućnosti Vojske Srbije „Granit 2023“. Ovi dronovi su proizvod kineskog koncerna CASC i veoma slični turskom TB-2, sa maksimalnom brzinom od 280 kilometara na čas i operativnom jurišnom brzinom od 200 kilometara na čas, te maksimalnom visinom leta od pet kilometara. CH-95 ima SAR (Synthetic Apperture Radar), radar najnovije generacije, kao i infracrveni sistem za navigaciju i snimanje u uslovima loše vidljivosti. (Treba reći i da Vojska Srbije poseduje i manju verziju ovog drona CH-92.)

Početkom godine je saopšteno i da je Srbija zaključila ugovor sa izraelskim koncernom Elbit o nabavci raketnog sistema PULS (Precise Universal Launch System) te dronova tipa „Hermes 900“.

PULS je izraelska kompanija razvila u saradnji sa nemačkim koncernom KNDS i predstavlja jedno od vodećih rešenja ovog tipa u svetu, koje omogućava da se njime lansira čitav niz različitih raketa kompatibilnih sa „Grad“ (BM-21), LAR-160 ili „Accular“ sistemima. Najnovije verzije mogu da koriste i izraelsku „pametnu municiju“, navođene leteće bombe tipa „Sky Striker“, po čemu je PULS jedinstven.

Šta sve može ‘Hermes’

„Hermes 900 Starliner“ je jedan od najmodernijih dronova u svetu, prevashodno namenjen vazdušnom izviđanju i nadgledanju. Može da leti do 30 sati, na visinama do devet kilometara, što je značajna prednost u odnosu na turski TB-2. Ima raspon krila od 15 metara i može da nosi do 300 kilograma različitog tereta ili naoružanja.

Slično „Bayraktaru“, i „Hermes“ za pogon koristi austrijski motor, u ovom slučaju „Rotax 916“. Budući da je „Hermes“ veći dron od TB2, i brzina je nešto manja – 220 kilometara na čas, sa operativnom brzinom od 112 kilometara na čas.

„Hermes 900“ je i jedini vojni dron u svetu sa CAAI sertifikatom za civilno vazduhoplovstvo, što znači da on može da leti i iznad naseljenih mesta, te da se koristi i u operacijama potrage i spasavanja, nadgledanja granica i borbe protiv terorizma. Takođe, ovo je i jedina letelica ovog tipa u svetu čiji elektronski sistemi za komunikaciju „iza linije horizonta“ (BVLOS, Beyond Visual Line of Sight) omogućavaju korišćenje za prikupljanje informacija sa terena (SIGINT), elektronsko ratovanje (ELINT), nadgledanje spasavanja (SAR), a u mornaričkoj verziji i detekciju brodova i podmornica (ASAW).

„Hermes 900“ trenutno koriste Azerbejdžan, Brazil, Kanada, Kolumbija, Čile, Indija, kao i Agencija Evropske unije za bezbednost na moru.