Osnaživanje žena kroz promociju starih zanata i kulturnog nasljeđa

Osim neprekidnog bdenja nad porodicom i domaćinstvom, seoske žene su angažovane u radovima na polju, brinu o životinjama, a pojedine su i zaposlene u lokalnim prodavnicama, školama, ustanovama kulture ili obližnjim fabrikama. Svakako, reč je o većim i razvijenim seoskim sredinama koje su povezane sa gradom, pa se život na toj relaciji odvija lagodnije. U ruralnijim područjima koja nemaju ambulantu, prodavnicu, solidan put… situacija je alarmantna.

Mnoge žene koje su ostale da žive na selu nisu imale priliku da se obrazuju ili pronađu prigodan posao. Društveno-političke prilike su poslednjih nekoliko decenija snažno degradirale njihovu poziciju o pitanju stila života, adekvatne zdravstvene zaštite i prilike da zarade. Sve ovo je navelo neke od njih da mudro donesu odluku i osnuju lokalna udruženja žena kako bi pomogle jedna drugoj, osnažile se, promovisale tradicionalne radinosti, nasleđe i turizam svoga kraja.

U južnom Banatu, u Vojvodini, smešteno je selo Omoljica, u kojem članice Udruženja “Omoljičanke“ neguju stare zanate.

“Vez, beli vez, zlatovez, tkanje, heklanje, pletenje, štrikanje, slikanje, izrada prirodne kozmetike, izrada hleba Cipovka, oslikavanje tkanina, izrada ekoloških igračaka – amigurumi“, nabrojala je Ana Vugrinec, koordinatorka udruženja, sugerišući da svoje veštine rado dele, pa žene sprovode obuku za vez i tkanje.

Uz popularan Sabor trubača put sveta odlazi i duh Dragačeva oblikovan u proizvode od vune, istakla je Vesna Anđić iz tamošnjeg udruženja žena.

“Pored redovnih seoskih poslova, žene rade razne pletene rukotvorine poput čarapa, džempera, pletenih torbi, igračaka, vezenih košulja. Spravljaju likere, sokove i druge slatke i slane proizvode. U asortimanu su i proizvodi od prirodne kozmetike, a naročito ručno rađeni sapuni, kreme od prirodnih ulja i butera, kao i lekoviti melemi od nevena.“

A Srem nije poznat samo po salami, gombocama i ljutim sosovima, niti su žene tog kraja posvećene isključivo promovisanju kulinarstva. Udruženje žena “Filip Višnjić“ iz Višnjićeva kod Šida fokusiramo je na brigu o kulturnom dobru svog kraja i nematerijalnom nasleđu koje se vezuje za lik i delo guslara po kojem nose ime, naglasila je Gordana Škorić.

“Bavimo se očuvanjem tradicije našeg naroda i kraja u kojem živimo. Posebno se bavimo promovisanjem lika i dela Filipa Višnjića, slavnog srpskog guslara. Brinemo o uređenju etno postavke posvećene Filipu Višnjiću, koja je osnovana povodom 250 godina od njegovog rođenja. Već sedam godina radimo na uređenju i održavanju ove etno postavke u njegovu čast, koji je živeo u Višnjićevu i tu počiva skoro dva veka.“

Ipak nisu same

Slanje jasne poruke ženama da nisu same, da ima neko ko ih čuje i razume važno je svima bez obzira na starosnu dob. Ujedno mnogima je ovo način da se dodatno obrazuju ili usavrše kako bi svoje proizvode bolje predstavile javnosti i samim tim stvorile sebi sigurniji izvor zarade, rekla je Vugrinec i osvrnula se na raznolikost članica.

“Najmlađa žena ima 25, a najstarija 82 godine. Neke žene su penzionerke, neke su samohrane majke, poljoprivrednice, domaćice, neke od njih žene s ozbiljnim karijerama. Svaka od njih je aktivna članica udruženja, bez obzira na privatne i poslovne obaveze. Naš moto je – sloga kuću gradi.“

Nekadašnje seoske zadruge koje su donosile prihode kolektivnom angažmanu su rasformirane, ali se ubrzo pokazalo da je pojedincu na selu teško da opstane. Mudre žene su se stoga dobro organizovale. Značaj tog zajedništva spomenula je Vesna Anđić iz Udruženja seoskih žena Dragačeva.

“Preko udruženja se mnogo lakše promoviše i vrši prodaja proizvoda, a na taj način se doprinosi i porodici, a posredno i zajednici.“

Takvog stava je i Gordana Škorić iz Višnjićeva. “Ženama u selu znači izlazak od svakodnevnih obaveza u porodici i potencijalno osamostaljivanje. Rad u udruženju doprinosi uređenju i razvoju sela i Opštine Šid kroz napredak turizma.“

Ana Vugrinec revnosno brine o akcijama Omoljičanki koje kroz kreativan rad unapređuju ekonomski status svog domaćinstva.

“Izradom i prodajom rukotvorina i proizvoda žene obezbeđuju glavni ili dodatni izvor prihoda, što je posebno važno u ruralnim sredinama u kojima su mogućnosti za zaposlenje ograničene. Udruženje često organizuje radionice i obuke koje pomažu ženama da steknu i unaprede svoje zanatske i preduzetničke sposobnosti.“

Ona dodaje da udruženje nudi niz obuka, radionica i predavanja o starim zanatima, a dobrodošli su svi. “Punu deceniju Omoljčanke u svoje aktivnosti uključuju devojke, žene i decu kako bi proširile svest o značaju učenja tradicionalnih načina izrade rukotvorina i njihovoj kulturnoj vrednosti i identitetu. Sticanje novih znanja i veština, unapređenje volonterskog rada kao i dobra i pozitivna saradnja sa ljudima iz naše okoline jedni su od naših glavnih ciljeva.“

Zgasnula raskošna slika sela

Raskošna slika sela koja se nekada viđala na razglednicama poprilično je zgasnula. Stanovništvo se mahom iselilo. Staračka domaćinstva, urušena infrastruktura, nedostatak osnovnih uslova za život mlade udaljava od sela. Posebno je zahtevan život žene na selu, koji se retko romantizuje i prikazuje kao zavidna pozicija koja se priželjkuje. Podrška lokalne zajednice je krucijalna kako bi se što više žena pružila prilika da uvećaju svoju proizvodnju i obezbede bolje uslove života.

“Postoji podrška opštine u vidu dobijanja besplatnih štandova na manifestacijama, što je veoma značajno kad se zna da ti prostori na manifestacijama mnogo koštaju. Ponekad su žene dobijale grantove u vidu opreme“, reči su Vesne Anđić iz Dragačeva.

“Okolina s naklonošću prati, podržava i pomaže rad žena u Udruženju Filip Višnjić. Sa drugim udruženjima sarađujemo kroz razne manifestacije, a ne izostaje ni podrška Mesne zajednice i Opštine Šid“, iskustvo je Gordane Škorić koja je dodala koliko su članicama bitni ovakvi skupovi, ali i šta im nedostaje. “Mnogo puta ostavljamo svoje obaveze kod kuće, da bismo odradile posao u udruženju. Ženama na selu nedostaju fabrike kako bi imale posao kojim bi osigurale svoju egzistenciju i porodicu.“

Neophodna bolja povezanost

Ono što je najviše potrebno ženama Dragačeva spomenula je Vesna Anđić. “Dobra infrastruktura i mnogo bolja saobraćajna veza što unutar opštine, što kod međumesnog saobraćaja je ono što nama nedostaje.“

Zaista, neka sela nisu mnogo udaljena od gradskih sredina, ali nedovoljno brige o saobraćajnicama i nedostatak redovnog autobuskog prevoza mnoge meštane, posebno roditelje zabrinjava. Ujedno to onemogućava i lakši dolazak turista, jer mahom žene iz udruženja njima prodaju svoje proizvode.

“Žene na selu često se suočavaju sa diskriminacijom i nejednakostima u pogledu prava na imovinu, nasleđe i pristup resursima. Osnaživanje žena kroz zakonske reforme i programe za ravnopravnost može doprineti njihovom društvenom i ekonomskom napretku“, jasna je Ana Vugrinec koja navodi da imaju dobru saradnju i podršku Grada Pančeva, lokalnih institucija i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Takvom saradnjom i kontinuiranom edukacijom koju organizuju u udruženju, žene su dobile priliku da se samozaposle.

Zahvaljujući ovim posvećenim ženama koje su donele odluku da promene svoju svakodnevicu i budućnost zajednice u kojoj žive, na turističku mapu Srbije vraćena su mnoga sela, unapređen je socijalni život i samim tim stvoren je prostor za ostanak, ali i povratak mladih.