Podmornice opet oko Kube: Šta može ruski ‘Morski vuk’, a šta američka ‘Helena’

Tačno 62 godine nakon kubanske krize, koja je prijetila nuklearnim ratom, ruski lider Vladimir Putin je umnogome u sličnom položaju kao njegovi sovjetski prethodnici.

U pratnji broda 'Admiral Gorškov' se relativno rijetko nalaze podmornice, ali je ovog puta u Havanu stigla i nuklearna podmornica 'Kazanj' (Yamil Lage / AFP)

Ruska agresija na Ukrajinu, koja traje već dve i po godine, ne samo da je uticala na svetske političke tokove, kao i globalnu vojnu industriju koja beleži nikad veći rast akcija svojih kompanija već je i ponovo dovela do ideoloških podela među velikim silama.

Iako brojni analitičari i istoričari ovakav razvoj događaja nazivaju novim „hladnim ratom“, globalna bezbednosna situacija je danas umnogome drugačija nego u drugoj polovini 20. veka, na šta prevashodno utiču ekonomski interesi velikih sila te globalnih multinacionalnih kompanija.

U proleće 1962. godine tadašnji kubanski lider i revolucionar Fidel Castro dočekao je na aerodromu u Havani veliku delegaciju iz Moskve. Činili su je, zvanično, tadašnji komunistički funkcioneri zaduženi za razvoj poljoprivrede u SSSR-u, kao i veći broj poljoprivrednih inženjera. Svrha posete je bila „unapređenje saradnje u oblasti proizvodnje hrane i stvaranje uslova za otvaranje fabrika za preradu prehrambenih proizvoda“. Jedna od sovjetskih fabrika ribljih konzervi trebala je da bude izgrađena i samom na jugozapadu ostrva, u provinciji Matanzas.

U stvarnosti, sovjetska delegacija nije bila poljoprivredna, već sastavljena od vojnih analitičara i agenata KGB-a. Njihov zadatak je bio pronalaženje lokacije za instaliranje raketnih sistema i izgradnju aerodroma, kao odgovor Castra i Moskve na neuspeli pokušaj iskrcavanja pobunjenika, koje je tajno podržao Washington i obučavala agencija CIA, godinu dana ranije. Ovaj neuspeli pokušaj oružanog preuzimanja vlasti na Kubi kasnije će biti nazvan „Incident u Zalivu svinja“ (Bay of Pigs, Bahia de Cochinos Invasion).

Krajem 1962. američki špijunski avioni U-2 (koji su u to vreme bili tajne letelice čak i za većinu članova Kennedyjevog kabineta), snimiće sovjetske avione MiG-21 i strateške bombardere Iljušin Il-28 na nekoliko lokacija širom Kube kao i već operativne sisteme sa strateškim nuklearnim projektilima R-12 na najmanje deset lokacija.

Historija se ponavlja

Tačno 62 godine kasnije ruski lider Vladimir Putin je umnogome u sličnom položaju kao njegovi sovjetski prethodnici. Komunikacija između Moskve i Washingtona je na istorijski najnižem nivou od raspada SSSR-a, a sankcije SAD-a i EU-a prete da dodatno smanje već uzdrmanu rusku ekonomiju. Ukrajina, nekadašnji „motor razvoja“ Sovjetskog saveza, danas je najljući protivnik Moskve, a dve zemlje ratuju velikim delom i oružjem proizvedenim u nekadašnjoj zajedničkoj državi. Zbog toga verovatno i nije veliko iznenađenje da se ruska pomorska fregata „Admiral Gorškov“ prošle nedelje pojavila u luci u Havani. Fregata je, zvanično, već mesec dana na „složenim vojnim manevrima u Atlantiku, što se u praksi tumači kao Putinova poruka zapadnim zemljama.

U pratnji broda „Admiral Gorškov“ se relativno retko nalaze podmornice, ali je ovog  puta u Havanu stigla i nuklearna podmornica „Kazanj“. Zvanično ime podmornice je „Yassen K-561“ i ona je najnovija od četiri ovakva plovila u sastavu ruskih pomorskih snaga. Razvoj dva nova podmornička trupa je počeo još 2009, a proizvodnja je ubrzana 2016. Najveći deo podmornice je proizveo koncern Sevmaš iz Severodvinska, na Belomorskoj obali. Prvo porinuće „Kazanja“ je bilo u proleće 2017, a nakon dve godine testova i unapređenja elektronskih sistema, zvanično je porinuta u službu u februaru 2019. Ipak, oba nova trupa su krajem iste godine vraćena u Sevmaš na instalaciju dodatnih sistema.

Osim dva nova trupa (K-561 Kazanj i K-573 Novosibirsk) postoje i još tri koja su modifikovana ili tek treba da budu unapređeni na klasu „Yassen“ (poput K-560 Severodvinsk, porinut 1993). Izvori u NATO-u generalno smatraju da postoje ukupno četiri aktivne podmornice klase „Yassen“, uz još dve ili tri u pogonima Sevmaša (K-564 Arhangelsk koji je u fazi prvih testova te dva trupa u inicijalnoj fazi, Voronjež i Vladivostok/Bratsk). Podmornice „Kazanj“ i „Novosibirsk“ među mornarima imaju nadimak „Morski vukovi“ (rus. морские волки).

Sve podmornice te klase pogoni nuklearni reaktor OK-650, koji kao gorivo koristi uranijum-235, obogaćen na 45 odsto. Reaktor ima moderne kompjuterski kontrolisane sisteme „dvostrukog nadzora“, koji u slučaju pregrevanja ili oštećenja sami gase reaktor. Ovakav pogon „Kazanju“ omogućava brzinu do 20 čvorova (37 kilometara na čas) na površini i 28 čvorova (52 kilometara na čas) ispod površine mora. Smatra se da je reaktor, u teoriji, dovoljan za neprekidnu plovidbu od najmanje 20 godina.

Kazanj obično plovi na dubini od 450 metara, uz maksimalnu mogućnost zarona oko 600 metara. Sistem KTP-6 omogućava tzv. tihu plovidbu na nivou ispod mogućnosti detekcije sonarom. Kazanj ima posadu između 64 i 85 ljudi, u zavisnosti od vrste i dužine trajanja zadatka. Glavno oružje Kazanja (kao i Novosibirska) su po četiri VLS silosa na obe strane trupa, koji mogu biti opremljeni sa nekoliko vrsta balističkih projektila, poput Zirkon taktičkih nuklearnih projektila, Oniks protivbrodskih raketa te Kalibar raketa za napad na podmornice ili brodove. Takođe, podmornica ima i deset cevi za torpeda UGST-M, a može biti i opremljena protivavionskim sistemom „Igla-M“.

Američki obavještajni centar pod vodom

Samo dan nakon što je „Admiral Gorškov“ stigao u Havanu, Pentagon i Američka mornarica (US Navy) saopštili su da se u zalivu Gvantanamo (Guantanamo Bay) već nalazi „USS Helena“, njihova podmornica za brza dejstva (fast attack sub).

„USS Helena“ (SSN-725) je podmornica klase „Los Angeles“, a porinuta je još 1987. Kao i gotovo sve druge aktivne američke podmornice, i „Helena“ je proizvod odbrambenog koncerna General Dynamics. Zvanična luka ove podmornice je u Norfolku, u saveznoj državi Virdžiniji, iako ona koristi barem još jednu mornaričku luku (najvjerojatnije Base Kings Bay u državi Džordžiji).

„USS Helena“ se koristi kao naval intelligence vessel, tj. plovilo za prikupljanje podataka na moru – u ovom slučaju o ruskoj fregati na Kubi. Podmornica ima i posebno razvijen sistem za elektroničko ratovanje i ometanje AN/WLR-10 (naval countermeasures system).

Iako sve podmornice klase „Los Angeles“ imaju četiri cevi za torpeda te mogućnosti za lansiranje raketa tipa „Tomahawk“ i „Harpoon“, smatra se da „Helena“ umesto njih ima brojne elektronske sisteme za prikupljanje podataka, po čemu je jedinstvena u Američkoj mornarici te predstavlja „obaveštajni centar pod vodom“. Zanimljivo je i da je ovo praktično prvi put da se kretanje „USS Helene“ pojavljuje u medijima, kako američkim, tako i svetskim, budući da je većina podataka vezana za ovo plovilo i danas strogo čuvana tajna Pentagona.

Izvor: Al Jazeera