‘Olujna sjena’ iznad Rusije: Može li ruska odbrana zaustaviti američki ATACMS

Izbor Donalda Trumpa za novog predsednika SAD-a je u međunarodnim političkim krugovima ocenjen kao ‘nova šansa’ za završetak sukoba u Ukrajini. Trump je tokom svoje kampanje za reizbor najavljivao da će ‘rešiti problem rata u Ukrajini za 24 sata ako bude ponovo izabran’. Ta ‘24 sata’ su odavno prošla, a zvanični Kremlj do sada nije pokazao dobru volju za barem delimično primirje i prekid vatre.

Zato i odluka odlazećeg predsednika Joea Bidena da, posle dugog odbijanja, ipak odobri korišćenje zapadnog oružja velikog dometa unutar ruske teritorije, nije preterano iznenadila nikoga ni u Vašingtonu, niti u Briselu. Iako je ovakva mogućnost bila ‘na stolu’ više od godinu dana, danas je jasno da se za njenu realizaciju zapravo čekao završetak američkog izbornog procesa.

Uzbuna u Kremlju i Putinovom kabinetu

Odmah nakon ‘zvaničnog odobrenja’ iz Vašingtona i Pentagona za korišćenje njihovih ‘ATACMS’ projektila velikog dometa, odobrenja su stigla i iz zvaničnog Londona i Pariza za korišćenje njihovih (zajednički razvijanih) krstarećih projektila nove generacije tipa ‘SCALP EG / Storm Shadow’. Zvanični Kremlj je odmah izdao saopštenje koje je, zapravo, samo ponovno aktueliziranje ranijih Putinovih govora da bi ‘targetiranje meta unutar ruske teritorije značilo zvaničan ulazak NATO zemalja u ovaj sukob’, te da ‘bi to mogao biti početak Trećeg svetskog rata’. Ipak, ovog puta, čini se da niko na Zapadu, kao ni u Evropskim zemljama članicama NATO saveza Putina ‘ne uzima ozbiljno’.

Kremlj je u protekle gotovo tri godine od početka agresije na Ukrajinu desetinama puta najavljivao ‘moguće korišćenje nuklearnog oružja’ kao odgovor na slanje zapadnog naoružanja Kijevu. To se, naravno, nije dogodilo, a čini se da su i Vašington i London i Brisel konačno uvideli ‘Putinovo blefiranje’ te dali odobrenje ukrajinskim snagama da gađaju mete unutar Rusije. Ukrajina je već u nekoliko navrata demonstrirala da je u stanju da i samostalno izvede napade duboko unutar ruske teritorije, prevashodno korišćenjem dronova.

Sa druge strane, Kremlj je, usled nemogućnosti da proizvede dovoljne količine novog domaćeg naoružanja, bio praktično primoran da dronove ‘Shaded’ nabavlja iz Irana, dok je municiju i granate delimično nabavljao iz Severne Koreje. Iako su se na početku ruske agresije na Ukrajinu kolektivni Zapad i planeri unutar NATO-a plašili da će Kina ‘uskočiti’ kao saveznik Rusije na polju isporuke modernih sistema naoružanja, to se nije dogodilo, niti postoje bilo kakve naznake da će zvanični Peking promeniti svoju politiku ‘sedenja na dve stolice’.

Rusiji tako ostaju sopstveni sistemi za protivvazdušnu odbranu. Iako se tokom protekle dve decenije u svetskim odbrambenim krugovima redovno hvalio ruski sistem ‘S-300/S-400’, te je nekada dobijao čak i ‘mitske’ mogućnosti, sukob u Ukrajini je pokazao suprotno.

Sredinom marta ove godine ukrajinska ‘15. artiljerijska brigada’, poznatija kao ‘Crna šuma’, uspela je da relativno lako locira i uništi kompletan sistem ‘S-400 Trijumf’. Iako je sistem bio zaštićen i manjim odbrambenim sistemom ‘Pancir’, dva drona su uspela da ga pogode i unište. Britanski obaveštajci smatraju da su do sada u Ukrajini uništena barem četiri sistema ‘S-400 Trijumf’, dok Moskva (očekivano) navodi da nijedan takav sistem nije pogođen.

Krajem aprila na ukrajinskim kanalima na mreži ‘Telegram’ pojavile su se i fotografije još jednog uništenog ‘S-400’, ovoga puta na Krimu.

Glavna odlika ovog sistema je radar ‘92N6E’, koji je zapravo unapređenje ranijeg ‘razvojnog’ radarskog sistema ‘PMU-3’ korišćenog na sistemu ‘S-300’. NATO ovu porodicu radara naziva ‘Tomb Stone’ a karakteriše ih korišćenje ‘PAA’ sistema antena (phased array antenna), sistem koji radi u paru kako bi postigao tzv. ‘kupolu vida’ (dome sight) – pokrio celo nebo u krugu od 360 stepeni i do minimalnog ugla od 32 stepena na ravnom terenu. Upravo je ovo i jedna od najvećih manjkavosti ovih radara, kao i celog ‘S-400’, što je on, u suštini, dizajniran za napade ‘odozgo’, bilo sa letelica ili dolazećih krstarećih raketa. Njegovi dizajneri verovatno nisu očekivali masovno korišćenje naoružanih dronova, malih letelica koje lete blizu tla, a na koji način je najverovatnije i uništen ovaj sistem na Krimu.

Da bi se popunile ove ‘rupe u presretanju’, Rusija je relativno nedavno počela sa masovnijim korišćenjem sistema ‘S-1 Pancir’ (NATO naziv SA-22 Greyhound), koji je namenjen upravo odbrani od dronova, manjih raketa i navođenih projektila, a u izuzetnim slučajevima se može koristiti i za odbranu od ciljeva na zemlji. ‘Pancir’ ima 12 raketa tipa ‘57E6’, te dva mitraljeza ‘2A38M’ sa 1.400 komada municije. Radar tipa ‘PESA’ na ovom sistemu ima pregled od 360 stepeni, ali i relativno niski ‘prag’ od 45 stepeni (zbog sistema montaže na kupoli). Osim radara, ‘S-1’ ima i infracrvene i optičke senzore za detekciju meta u vazduhu. Ipak, domet radara na ‘Panciru’ je oko 40 kilometara (36 kilometara u slučaju višestrukih meta), dok je ‘S-400’ dometa radara oko 150 kilometara i maksimalnog dometa raketa od oko 400 kilometara.

Da li je to dovoljno da se zaustave američki ‘ATACMS’ i evropski ‘Storm Shadow’? Niko ne zna sa sigurnošću, budući da bi ovo mogao da bude njihov prvi pravi direktni sukob. Ipak, ako je uništenje sistema ‘S-400’ na Krimu jedan od pokazatelja, onda Rusija ima ozbiljnih ‘rupa’ u svom sistemu vazdušne odbrane.

Još jedan od problema za Kremlj bi mogla biti i činjenica da je ‘ATACMS’ supersonični raketni sistem, sa brzinama projektila većim od 3 Maha (tri puta brže od zvuka), te dometom u realnim uslovima od oko 300 kilometara. To u praksi znači da bi ruski PVO sistemi morali da detektuju ‘ATACMS’ odmah neposredno po lansiranju, kako bi mogli da ih sa tačnošću presretnu i unište.

I dalje nije jasno (a Pentagon i Kijev ne otkrivaju) koja se tačno verzija HIMARS lansera i ATACMS raketa nalazi u Ukrajini – spekuliše se da je u pitanju relativno nova verzija ‘M39A1 Block 1A’, koja pored inercionog sistema ima i ‘NAV-GPS’, satelitsko navođenje. Ova verzija je proizvođena između 1997. i 2003. godine, u nešto više od 600 primeraka.

Sa druge strane, ‘Storm Shadow’ (‘Olujna senka’, naziv u Velikoj Britaniji), odnosno ‘SCALP EG’ (francuski naziv, Systeme de Croisiere Autonome a Longue Portee – Emploi General, Autonomni raketni sistem velikog dometa) ima najnoviji sistem navođenja ‘TERPROM’ koji ima digitalne mape terena kombinovane sa podacima sa radara i drugih senzora, i uz pomoću kojeg može sam da prati metu čak iako se ona pomeri sa inicijalnog položaja, te da u letu modifikuje brzinu i visinu leta, kao i sam kurs.

Veruje se da novije verzije ‘Storm Shadow’ imaju i ‘TAWS/OWC’ sistem koji im u suštini omogućava da izbegnu rakete presretače. Takođe, njihova bojeva glava tipa ‘BROACH’ ima manji sistem koji detonira nakon udara, probijajući beton, zemlju ili metalni okvir, nakon čega detonira i veća, mnogo snažnija bojeva glava. Ovi moderni sistemi omogućavaju ‘SCALP’ projektilima efektivni domet od 250 kilometara, što je slično američkom ‘ATACMS’.

Ukrajinski predsednik Zelenski je očigledno i sam ubeđen u efikasnost oba ova sistema protiv meta unutar Rusije, navodeći da će oni biti upotrebljeni ‘u narednim danima’, te da će ‘pustiti da njihova efikasnost govori sama za sebe’.