Prijetnje naučniku zbog litija: ‘Na djelu je doslovno potkopavanje Srbije’

U proteklih mesec i po dana Srbijom se proširio talas protesta protiv rudarenja litijuma i bora. Iako je nedavno oživljeni projekat Jadar bio njihov pokretač, Srbiju je podigao na noge podatak da je u proteklih 20 godina odobreno 514 osnovnih rešenja za istraživanje metala na 389 lokaliteta. Od toga se 69 rešenja odnosi na istraživanje litijuma i pratećih elemenata.

Kako piše Nova ekonomija, rudnici litijuma se planiraju na 30 lokacija u trouglu Loznica – Valjevo – Bor, što je teritorija na kojoj živi oko dva miliona ljudi. Dakle, nije reč o pustim, istorijom siromašnim i neplodnim krajevima planete. Pri tom, ni kompanija Rio Tinto, ni režimski mediji, nisu uspeli da ubede javnost da će rudnik u Jadru raditi “po najvišim ekološkim standardima” i da neće naneti štetu životnoj sredini.

Da rudarenje litijuma nije ni “razvojna šansa Srbije”, u otvorenom pismu javnosti obrazložio je dr Aleksandar Matković, naučni savetnik pri Institutu ekonomskih nauka u Beogradu i član mreže “Kina, pravosuđe i razvoj” pri Univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji. Nakon što je portal Danasa 11. avgusta objavio pismo, Matković je putem aplikacije Telegram dobio pretnje smrću.

“Ništa nisi razumeo. Znamo za vaše odnose sa vođama pobune i znamo da sve proizilazi iz vas, čak i ako se očigledno ponašate a zatim nestanete negde drugde. Pratimo vas. Pratićemo vas. A ne možete ni da tražite pomoć od policije jer dobro znate da ne možete, verujte mi. Odmaknite se neko vreme AKO želite da nastavite da pišete i dišete. Ponašajte se odlično na društvenim mrežama, niste razumeli da treba da se plašite za sebe. I za svog mlađeg brata”, poruka je u originalu na nemačkom jeziku.

Druga poruka: “Pratićemo te dok ne nestaneš. Ološ”, stigla je na srpskom.

“Najbitnije je da građani ne nauče da se plaše ovakvih stvari jer će ih biti sve više. Borba protiv Rio Tinta očigledno ulazi u novu fazu sa nedavnim hapšenjima, pretnjama i namontiranim procesima. Zapravo, ovo je očigledno početak borbe. U istoriji nije nepoznato da tamo gde multinacionlane kompanije započnu svoje projekte, ‘magično’ se pojave i nekakvi izvršitelji. Ni ‘zelena tranzicija’ nije imuna na to. Moramo postati svesni šta znači moć novca”, kaže Matković.

“Meni je nakon pretnji tokom noći stiglo još poruka sa različitih brojeva sa pitanjima poput ‘spavaš li mirno?’. U nekima mi je poručeno da je bila velika greška što sam izašao u javnost sa pretnjama i da ću biti iskorišćen i tome slično. Ne znam šta to znači, ali samo znam da se neću povući. Mogao sam još dosta toga reći o istoriji te kompanije i našoj ekonomskoj politici – kao što to već godinama činim i kao što ću nastaviti da činim u istom duhu. Očigledno je da je namera ovde bila preventivno obeshrabrivanje kritičkog govora u društvu u trenutku kada je on potreban. Ni vlasti ni Rio Tinto očigledno neće to da čuju, a pitanje je da li mogu i da podnesu”, navodi Matković. Objašnjava i da je sve što je napisao javno dostupna informacija i da je jedina nepoznanica da li je ovo zapravo početak javne rasprave o projekta Jadar u kojoj će svaki naučnik i aktivista biti ovako tretiran?

“Ako mi to dozvolimo, onda da. No, mišljenje se ne menja pištoljem, ma koliko to neko hteo i ako se to dozvoli, onda smo zaista otvorili Pandorinu kutiju. Zato je naše da to sprečimo i da postavimo granice kapitalu, jer to vlast očigledno ne radi”, zaključuje Matković.

‘Otvorene laži’ u javnosti

U otvorenom pismu povodom Rio Tinta i “rudarske kolonije u koju se Srbija pretvara”, Matković je obrazložio zašto je projekat Jadar ekonomski upitan.

“Ukratko, strane investicije u rudarski sektor su se ušestostručile, a da do porasta životnog standarda nije došlo u poslednjih pet godina. Naprotiv, uz povećanje kopanja, povećao se i procenat opasnog otpada. Uporedo, opala nam je domaća efikasnost u upotrebi resursa”, kaže Matković. Dodaje da su cifre koje se plasiraju u javnosti “otvorene laži”, jer “Rio Tinto ne može sam vući ekonomiju niti to treba da radi”.

Prema studiji Rio Tinta, Srbija će uz indirektne troškove dobiti oko 1,9 milijardi evra ukupno, što je oko tri odsto BDP-a.

„Ovo je bitno ponoviti jer su ovi podaci daleko od onoga što se pominjalo u medijima, poput neverovatne cifre od 62 milijarde evra godišnje (što je gotovo koliko i celokupni BDP Srbije), sa kojom se mahalo nakon izjave Maroša Šefčoviča, zaduženog u Evropskoj komisiji za takozvani zeleni dogovor”, napisao je Matković u otvorenom pismu, ukazujući na izbegavanje isticanja veoma važne dimenzije rudarenja – što veće ulaganje u rudarstvo, to više štete, otpada i sudskih procesa zbog narušavanja kvaliteta životne sredine.

Količina rudarskog otpada je u poslednjih nekoliko godina porasla za čak 150 odsto, navodi Matković, a čak 18 odsto od toga je kategorizovano kao opasan otpad.

Matković dalje ukazuje da je resursna produktivnost, koja je glavni indikator zelene tranzicije i koja pokazuje potrošnju materijala spram ekonomske aktivnosti, u istom periodu šestostrukog rasta investicija u rudarstvo opala za 10 odsto.

“To znači da se od 2017. do 2022. povećao protok naših resursa, a da to nije dolazilo iz boljeg domaćeg poslovanja – kao što je i bilo za očekivati. Uz to, svaka druga zemlja bivše Jugoslavije je efikasnija od nas u upotrebi domaćih resursa i ako se pogledaju uporedni podaci Eurostata, videće se da smo po tom pitanju zapravo bili najgori na Balkanu”, napisao je Matković. Sav taj “rast”, što količina sirovina koje kopaju strane kompanije, što otpada i investicija u rudarstvo, Srbiji zapravo donosi “srozavanje ili stagniranje” životnog standarda.

“Pod pojmom standard života ne treba uzeti u obzir samo plate (koje rastu i prate inflaciju), već i životnu sredinu – upravo uslove u kojima živimo i radimo, potom sve goru kontrolu stranih kompanija, kao i lošu praksu privrednih sudova koji im često omogućavaju da krše propise. Da prevedemo sve ovo na srpski jezik – prema ovde iznetim podacima, zaista se pretvaramo u rudarsku koloniju na periferiji Evrope”, smatra Matković.

Zašto se onda nastavlja sa svim ovim, ako je toliko štetno, pitanje je koje logično proizilazi iz navedenog. Prema Matkovićevom mišljenju, na delu je nuđenje iluzije poslova i stabilnosti glasačima Srpske napredne stranke, jer “Vučićeva priča o ekonomskoj koristi od litijuma je deo šire priče o proizvodnom lancu električnih automobila”. U toj priči Vučić vidi način za dalji život svog autoritarnog režima, smatra Matković, po već poznatom principu dodvoravanja stranim investitorima, odnosno davanja subvencija kompanijama čiji će profit ići van Srbije.

“Ovde imamo apsolutni spoj zelene tranzicije i autoritarizma. Zato nijedna strana investicija u našu zemlju, ma koliko velikim ciframa se gađali, ne može izbeći kolonijalan položaj u koji Vućić gura Srbiju. I zato one nikada neće zameniti nedostatak planiranja, domaćih investicija, domaće stabilnosti, domaćeg razvoja i stabilnog upravljanja državom – jer počivaju na tome. Strane investicije ne mogu zameniti državu, ma koliko neki očigledno pokušavali da to izvedu. Naprotiv, mogu je (u ovom slučaju i doslovno) potkopati”, zaključuje Matković u otvorenom pismu.

Prijavio slučaj nadležnima

Aleksandar Matković je 14. avgusta, elektronskim putem, prijavio slučaj pretnji smrću odeljenju za visokotehnološki kriminal.

Sa sumnjom da će vlast bilo šta uraditi povodom pretnji upućenih Aleksandru, kojeg poznaje još od potpisivanja Jadarske deklaracije, Zlatko Kokanović iz udruženja Ne damo Jadar kaže da se “vrši presija na svakog ko se javno izjasni protiv realizacije projekta Jadar, da li kroz režimske medije i s vrha države, da li pomoću botova koji nas označuju kao domaće izdajnike i strane plaćenike”. Kokanović poručuje svima koji poslednjih dana trpe pretnje i neosnovana hapšenja da mogu da računaju na pomoć aktivista iz Saveza ekoloških organizacija Srbije.

“Posle ovoga sam stvarno ganut neverovatnom podrškom prijatelja i kolega, kao i saboraca u Srbiji i inostranstvu. To mi pojačava osećaj odgovornosti jer sam shvatio da se dalji koraci ne tiču samo mene, već svih koji su pokazali da su spremni da stanu u odbranu svoje zemlje, okoline i saboraca”, kaže nam Aleksandar Matković, i dodaje da se konsultuje sa aktivističkim grupama širom regiona i Evrope.

“Vest je odjeknula daleko i činjenica je da je deo pretnji bio na nemačkom, što otvara posebna pitanja. Zato je bitno da Odeljenje za visokotehnološki kriminal zaista rasvetli koja osoba ili grupa stoji iza ovoga”.

Pred samo zaključenje teksta stigao je odgovor iz Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, po kojem je “krivična prijava Aleksandra Matkovića dostavljena” te će biti “dodeljena u dalji rad”.