Projekt ‘Jadar’ – ako ga ikad bude, daleka je budućnost

Odluka Evropske komisije (EK) da projekat „Jadar“ uvrsti među 13 projekata od strateškog značaja za Evropsku unije (EU) unela je dodatnu strepnju u ionako nestabilne odnose unutar srpskog društva.

Reakcija vlasti, koja se svim silama trudi da ubedi građane da su projekat „Jadar“ i iskopavanje litijuma dobri za njih, bila je naizgled vrlo mlaka: predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da je odluka EK „veoma dobra“, ali se na tome završilo, pa su izostali uobičajeni hvalospevi ostalih zvaničnika, pre svega predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Protivnici projekta shvatili su odluku EK kao novi „vetar u leđa“ vladajućem Vučićevom poretku, a među ono malo preostalih evroentuzijasta u Srbiji uvukla se zebnja da bi otvaranje rudnika litijuma moglo da postane preduslov za ulazak Srbije u EU, značajniji čak i od normalizacije odnosa sa Kosovom.

Naši sagovornici, međutim, ističu da odluka EK, iako ima politčki značaj, i dalje nema i ne može da ima ikakve obavezujuće posledice za Srbiju i da su otvaranje rudnika i eksploatacija litijuma, ako ih ikada bude – daleka budućnost.

Nikakve pravne obaveze za Srbiju

Politikolog Aleksandar Ivković navodi da odluka EK znači da će, ukoliko projekat „Jadar“ bude odobren, EU finansijski podržati taj projekat zajedno sa ostalim projektima na toj listi, da će brže odobravati dozvole i da će ti projekti imati povlašćeni tretman u EU.

„Odluka EK ne proizvodi nikakve pravne obaveze po Srbiju, koja ne mora da ga odobri. Da li će državne institucije odobriti projekat zavisiće od političke odluke vlasti, od toga da li će vlast smatrati da bi projekat ‘Jadar’ mogao da bude sproveden i da li će sprovođenje tog projekta vlastima predstavljati preveliku političku štetu. Trenutno se ne čini verovatnim da im to ne bi predstavljalo štetu“, kaže Ivković.

Programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović naglašava da odluka EK ne odobrava realizaciju projekta „Jadar“, niti dozvoljava kompaniji Rio Tinto da počne da radi na otvaranju rudnika litijuma.

„Ta odluka ima politički značaj i to je manifest namere EK, a time i država EU, da podrže realizaciju projekta. Odluka će kompaniji Rio Tinto dati neku vrstu podrške i kredibiliteta u odnosu sa međunarodnim kreditorima koji bi eventualno finansirali projekat. Međutim, društveni legitimitet sadašnje vlasti u Srbiji je ozbiljno uzdrman. Za društvo koje bi pretendovalo da bude demokratsko bilo bi veoma opasno da donosi odluku o tako važnom infrastrukturnom projektu kada društvo vri“, upozorava Popović.

Navodi niz nejasnoća u vezi sa odlukom EK, od kojih je najizrazitija ona na osnovu kojih je to podataka ekspertski komitet EK odlučivao i zaključio da aplikacija Rio Tinta ispunjava standarde definisane Aktom o kritičnim sirovinama EU.

„Mi ne znamo na osnovu kojih podataka je odlučivao taj odbor, jer je proces uređen tako da niko nije mogao da vidi kakve podatke je podneo Rio Tinto. Osnovni zahtev je da projekat mora da zadovolji standarde zaštite životne sredine i ljudskih prava, što formalno nije moguće, jer standardi zaštite životne sredine u Srbiji nisu na nivou na kome su u EU. Propisi u Srbiji se ne poklapaju sa propisima EU, a nekih propisa čak i nema, kao što je propis o odgovornosti za štetu načinjenu životnoj sredini koji Srbija još nije usvojila. Pored toga, ispunjavanje standarda nije ni praktično moguće, jer institucije u Srbiji ne mogu i ne žele da sprovedu standarde koji se nalaze u srpskim zakonima“, ukazuje Popović.

Kao primere za to navodi projekte koji su bili proglašeni projektima od nacionalnog značaja, kao što su Ziđin u Boru, Linglong u Zrenjaninu, Hansgroe u Valjevu, Ekspo 2027 i „Beograd na vodi“.

„Svi ti projekti pokazuju da institucije u Srbiji čine nedozvoljene radnje da bi omogućili realizaciju tih projekata. Ide se do toga da se zbog takvih projekata menja zakonodavstvo“, kaže Popović.

Naglašava i da je Rio Tinto bio obavezan da prikaže, da ubedi donosioce odluka u EK da je projekat „Jadar“ javno prihvaćen u Srbiji.

„Ne treba elaborirati da javno prihvatanje tog projekta ne postoji u Srbiji. Da li su eksperti koje je angažovala EK bili zatvoreni u nekoj gluvoj sobi i ne vide šta se dešava? Zar nisu mogli da vide istraživanja, ali i manifestacije na ulicama Srbije da taj projekat nije javno prihvaćen“, pita Popović.

Dodaje i da je Rio Tinto bio obavezan da pokaže da je analizirao rizike korupcije i predvideo mere za njeno sprečavanje unutar kompanije, ali i u odnosu sa vlastima u Srbiji.

„Nije jasno kako Rio Tinto ubedio stručnjake koje je angažovala EK da ne postoje rizici od korupcije u Srbiji i koje je mere mitigacije predvideo i ubedio eksperte da neće biti korupcije“, navodi Popović.

Ipak nije dio eurointegracija

Kada je u pitanju strahovanje dela javnosti da bi otvaranje rudnika litijuma moglo da postane preduslov ua članstvo Srbije u EU, kao što je to slučaj sa uslovom o normalizaciji odnosa sa Kosovom, Aleksandar Ivković ističe da projekat „Jadar“ nije deo evropskih integracija Srbije.

On ukazuje da u EU postoji politička podrška projektu „Jadar“, jer bi on obezebedio snabdevanje EU litijumom. Dodaje da je vlast u Srbiji davala pozitivne signale EU da bi taj projekat mogao da se sprovede, ali da su se onda susreli sa snažnim otporom javnosti zbog čega je taj projekat skrajnut.

„Projekat ‘Jadar’, za razliku od odnosa Srbije i Kosova, nije regulisan nijednim ugvorom niti pregovaračkim okvirom koje EU ima sa Srbijom. Kada su otvoreni pristupni pregovori sa Srbijom, EU je tačno definisala šta očekuje od Srbije. Za litijum ne postoji nikakav formalni osnov i niko unutar EU nije do sada dao signal da bi to mogao da bude čak i neformalni osnov za pristupanje Srbije EU. Kada bi bila doneta politička odluka da realizacija projekta ‘Jadar’ postane makar i neformalni uslov za napredak Srbije ka EU, to bi veoma otežalo odnose Srbije i EU“, ocenjuje Ivković.

Naglašava da je EU je svesna koliko je projekat „Jadar“ nepopularan u Srbiji i da bi uvrštavanje tog projekta u proces pristupanja Srbije EU samo naštetilo percepciji EU u Srbiji.

Upitan zašto je onda i pored svega EK donela pomenutu odluku o projektu „Jadar“, Ivković napominje da se Aktom o kritičnim sirovinama naglašava da nijedan strateški projekat neće biti odobren bez saglasnosti vlade države u kojoj se nalazi taj projekat.

„Pretpostavljam, ali nemam nikakve informacije o tome, da je EK dobila neku vrstu uveravanja i od Rio Tinta i od Vlade Srbije da je taj projekat moguće realizovati. Najveći uticaj na EK, koja je svesna da je projekat nepopularan, imala su uverevanja Rio Tinta i Vlade Srbije da projekat ‘Jadar’ može da se sprovede. Vlada Srbije se politički obavezala prema tom projektu i dala obećanje i EU i Rio Tintu da će rudnik biti otvoren, i verovatno sada nije spremna da kaže da menja politiku i da se protivi toj ideji. Međutim, javno mnjenje u Srbiji je trenutno vrlo odlučno da odbaci projekat i nezamislivo mi je da aktuelna vlast može to da realizuje, ma koliko bila politički dominantna“, zaključuje Ivković.

Ima li Srbija kapacitet da bude dio EU?

Da je za odluku Evropske komisije Srbija morala da pruži eksplicitnu podršku naglašava i Mirko Popović.

„Nema sumnje da je neka institucija u Srbiji to učinila, ali o tome nema zvanične potvrde. Period od ostavke prethodnog premijera Miloša Vučevića do formiranja nove vlade Đura Macuta bio je veoma dug i pitanje je da li je vlada u tehničkom mandatu dala tu saglasnost, a ako jeste onda je to vrlo problematično“, kaže Popović.

On ističe da Memorandum o razumevanju između EU i Srbije o strateškom partnerstvu o održivim sirovinama, lancima proizvodnje baterija i električnim vozilima potpisan u julu 2024. godine ne može da se smatra kao saglasnost, jer u tom memorandumu eksplicitno piše da on ne proizvodi nikakva prava niti obaveze ni za EU ni za Srbiju, pa time taj dokument nije zakonski obavezujući.

I Popović smatra da otvaranje rudnika litijuma ne može da postane preduslov ulaska Srbije u EU, iako je bilo „nezvaničnih signala takvog tipa, kao u slučaju potpredsdednika Evropske komisije Maroša Šefčoviča“.

„Bilo je izjava pojedinih činovnika EU da bi Srbija time što podržava projekat ‘Jadar’ pokazala da je privržena evropskim vrednostima, a zapravo je suprotno: odobravajući projekat ‘Jadar’ Srbija bi pokazala da je zemlja u kojoj se ne poštuje mišljenje građana, u kojoj se odobravaju projekti mimo zakona i koja nije u stanju da se usaglasi sa standardima EU, što su pokazatelji da zemlja ne može da se priključi EU. Odobravanjem projekta ‘Jadar’ Srbija bi pokazala da nema kapacitet da bude deo EU“, zaključuje Popović.