Otmica aviona na ‘letu 305’: Misterija koju FBI nikada nije riješio

Dan B. Cooper ostaje na listi traženih osoba i danas, dok je ‘let 305’ i dalje jedini neriješeni slučaj otmice aviona u američkoj historiji.

Otmica na 'letu 305', iz Portlanda za Seattle, jedini je slučaj otmice aviona koji nikada nije dobio svoj epilog (FBI)

Putnik, u skupom odelu koje je odavalo utisak dobrostojećeg biznismena, stigao je tog 24. novembra 1971. godine, oko podneva, na aerodrom u Portlandu, u američkoj saveznoj državi Oregon. Njegov let za Seattle, u državi Washington, trebao je da poleti za manje od dva sata.

Osoblje na aerodromu je proverilo njegovu avionsku kartu. Sistem je potvrdio da je Dan B. Cooper, ime pod kojim je karta kupljena, zaista trebao da poleti na „letu 305“ za Seattle. Cooper se sa još 35 putnika i šest članova posade nedugo zatim ukrcao u „Boeing 727-100“ i tako je počela jedna od najvećih misterija u SAD-u ikada – i jedini slučaj otmice aviona koji nikada nije dobio svoj epilog.

Tog dana se u SAD-u obeležavao Dan zahvalnosti (Thanksgiving) i zbog toga je avion bio poluprazan („Boeing 727-100“ mogao je da primi i više od 110 putnika“. Sam let je trebao da traje manje od jednog sata, a posada se radovala brzom završetku smene, kako bi se pridružili svojim ukućanima na proslavi.

Cooper je sedeo u poslednjem redu sedišta i naručio je od stjuardese piće. Kada ga je dobio, stjuardesi je predao papir. Misleći da je u pitanju neka vrsta ljubavne poruke, stjuardesa je papir stavila u svoju torbu. Ipak, nakon Cooperovog nagovaranja da poruku pročita, ona je otvorila papir. U poruci je pisalo: „Imam bombu u svojoj akt-tašni i želim da sednete pored mene“. Stjuardesa Florence Schaffner ga je poslušala, a Cooper je otvorio svoju tašnu u kojoj je bila naprava nalik na bombu – nekoliko crvenih cilindara povezanih žicama sa velikom baterijom. Cooper je tada zatražio da pilotima prenese njegov zahtev: 200.000 dolara (u današnjem novcu, ova svota bi se kretala oko 1,5 miliona dolara) do pet popodne i četiri padobrana.

Lažna bomba i pravi novac

Piloti su kontroli leta preneli zahteve otmičara, a nakon toga je Cooper izneo i dodatne zahteve: da u Seattleu čekaju cisterne koje će napuniti avion gorivom, te da nijedan putnik ne sme da napusti avion. Kapetan je putnicima rekao da „avion ima određene tehničke probleme, te da mora da leti u krug, kako bi istrošio svo gorivo“. Zapravo, pravi razlog je bio taj da se da vremena FBI-u i banci Northwest Orient da u kešu prikupe toliku svotu novca.

Nakon dva sata kruženja oko aerodroma Sea-Tac, avion se napokon spustio, a na pisti su već čekali novac i padobrani. Otmičar je tada naprasno promenio mišljenje i rekao pilotima da putnici mogu da idu. Dok su putnici napuštali avion, Cooper je nervozno brojao novac. Nakon zahteva agenata FBI i FAA (Federalne agencije za avijaciju), Cooper je postao još nervozniji, i zatražio da avion odmah poleti ili će u suprotnom aktivirati bombu. Nešto pre osam uveče avion je ponovo bio u vazduhu, ali su ga sada pratila i dva vojna aviona „F-106“ iz obližnje baze McChord AFB, te jedan avion Nacionalne garde.

Cooper je tražio da avion leti na kursu prema Meksiku, a posada aviona je smatrala da, budući da je tražio četiri padobrana, planira da iskoči sa još tri taoca. Nakon samo pola sata leta, Cooper je naredio stjuardesama da odu u pilotsku kabinu. Nedugo zatim, aktivirao se alarm za dekompresiju (gubitak pritiska) u kabini, kao i svetlo za aktiviranje vrata za slučaj opasnosti. Bilo je jasno da je otmičar iskočio padobranom, ali posada još uvek nije znala da li je sa sobom poneo i bombu. Nakon sletanja na aerodrom u gradu Reno u Nevadi, policija i FBI su pretražili avion – bombe nije bilo, kao ni samog Coopera i torbe sa novcem.

Nacija u šoku

Nakon objave američkih medija o ovom slučaju, cela nacija je bila u šoku. Mnogi tadašnji kongresmeni i političari su odmah slučaj predstavili kao „verovatnu akciju ruskog špijuna“. Hladni rat je u tom trenutku bio na svom vrhuncu, a medijima je u to vreme česta tema bila „aktivnost Sovjeta unutar SAD-a“.

J. Edgar Hoover, idejni tvorac agencije FBI i njen dugogodišnji direktor, zatražio je nekoliko dana nakon otmice da špijunski avion „SR-71 Blackbird“ Američkog ratnog vazduhoplovstva (USAF) ponovi celokupnu putanju „leta 305“, te da svojim (za to vreme) naprednim sistemima pokuša da nađe Cooperovo telo ili barem torbu sa novcem. Iako je „Blackbird“ napravio čak pet preleta nad tim područjem, zbog slabe vidljivosti i lošeg vremena većina fotografija su bile neupotrebljive.

Početkom jula 2016, FBI je i zvanično objavio završetak istrage o ovom slučaju (FBI)

Kasnija istraga je nakon intervjuisanja putnika otkrila i da je Cooper jedno vreme razgovarao sa putnikom sa kaubojskim šeširom, što je istražitelje navelo na sumnju da je otmičar možda imao i pomagača. Takođe, stručnjaci za eksploziv su smatrali da je bomba u akt-tašni verovatno bila lažna, jer je na osnovu opisa svedoka ličila na „bombe iz filmova“, a ne na pravu eksplozivnu napravu. Iako su kasnije objavljeni i serijski brojevi novčanica, istraga je tapkala u mestu gotovo jednu deceniju. U februaru 1980, u dolini reke Columbia, nađeni su delimično spaljeni paketi novčanica, a kasnija analiza je utvrdila da se radi o jednom delu novca iz otmice.

Misterija traje i danas

Dan B. Cooper je, naravno, bilo lažno ime, korišćeno samo za kupovinu avio-karte. Misterija ko je Cooper zapravo bio ostaje i danas. Iako su se tokom decenija američkim vlastima javljali brojni pojedinci sa „sigurnim“ informacijama, one su se uvek ispostavljale kao netačne. Godinama se na američkim TV stanicama i u štampi „vrteo“ foto-robot Coopera, načinjen na osnovu izjava članova posade, ali otmičar nikada nije identifikovan sa sigurnošću.

FBI je imao i njegovu kravatu, koju je ostavio na svom sedištu, a koja je sadržala delimični uzorak DNK. Takođe, pokušano je i da se otisci i DNK uzorci uzmu sa spaljenih novčanica i padobrana koji je kasnije nađen, ali je i to bila „slepa ulica“. Nakon niza godina u prirodi, svi otisci i DNK tragovi su jednostavno nestali. Takođe, mnogi agenti FBI, kao i vojni stručnjaci su smatrali da je Cooper „sigurno poginuo“, te da „takav skok noću, sa velikom i teškom torbom ne bi bio moguć ni za najobučenije padobrance“. Ipak, telo ili bilo kakvi posmrtni ostaci nisu nikada nađeni.

Početkom 2009, nekoliko američkih naučnika je formiralo privatnu grupu „Cooper Research Team“, kako bi uz pomoć novih naučnih sredstava i tehnologije pokušali da reše ovu misteriju. Oni su analizirali iglu sa kravate i došli do zaključka da je ona napravljena od veoma specifične legure titanijuma, te da je Dan B. Cooper verovatno radio u avioindustriji ili čak i za samu kompaniju Boeing. Početkom jula 2016, FBI je i zvanično objavio „završetak istrage o ovom slučaju“. To je nakon 45 godina i više od 800 intervjuisanih osoba bio i jedini mogući zaključak.

Dan B. Cooper ostaje na listi traženih osoba i danas, dok je „let 305“ i dalje jedini nerešeni slučaj otmice aviona u američkoj istoriji.

Izvor: Al Jazeera