I Turska dronove za utrku ima

Ruska agresija na Ukrajinu, izraelska agresija na Pojas Gaze, kao i vojne aktivnosti Kine u Južnom kineskom moru i oko Tajvana imaju jednu zajedničku crtu – masovno korišćenje dronova.

Od malih dronova za snimanje, preko ‘aviona bez pilota’ (UAV, Unmanned Aerial Vehicle), sve do velikih strateških dronova bombardera (poput ruskog ‘S-70 Okhotnik’ i američkog ‘RQ-4 Global Hawk), ove letelice su u poslednjoj deceniji umnogome promenile vojne strategije i način na koji se vode sukobi širom sveta.

Primarni zadatak manjih dronova je da pruže uvid u stanje na bojnom polju u realnom vremenu, bilo putem optičkih ili drugih senzora (infracrveni, toplotni), kao i da vrše pribavljanje obaveštajnih podataka o pokretu neprijateljskih snaga. Ovo NATO danas naziva ‘ISTAR’ (Intelligence, surveillance, target acquistion and reconnaissance) – ‘obaveštajno analiziranje, nadgledanje, lociranje meta i analiza pokreta neprijatelja’.

Turski tehnološki lider

Ipak, ograničene mogućnosti za kupovinu novih dronova su naterale ukrajinske snage bezbednosti da ‘budu inovatori’. Tako su manji dronovi za snimanje iz vazduha (poput onih koje proizvode kineske kompanije ‘DJI’ i ‘Autel’) modifikovani kako bi mogli da bacaju granate na ruske položaje. Prošle i ove godine u Ukrajini je stvorena i prava ‘industrija’ malih dronova proizvedenih metodom ‘3D štampe’. Oni su laki i jeftini za proizvodnju, njima se lako upravlja, i najčešće su jednokratne upotrebe, programirani za tačno određenu metu na ruskoj strani brojnog polja. Proizvode se i veći dronovi za nadgledanje, koji više liče na male avione, te mogu da sleću na konvencionalne piste. Ruska strana je, takođe, uvidela korisnost ovakvih letelica, ali je i zbog međunarodnih sankcija i nemogućnosti da proizvede dovoljan broj domaćih letelica ovog tipa, bila primorana da od Irana nabavlja ‘dronove kamikaze’ tipa ‘Shahed 136’.

Turski veliki borbeni dron ‘Bayraktar TB-2’, kojeg proizvodi kompanija ‘Baykar Technology’ postao je u neku ruku i ‘zvezda’ ukrajinske odbrane od agresora. ‘Bayraktar’ je pokazao zavidne mogućnosti leta u različitim vremenskim prilikama, te veliku preciznost u gađanju ruskih meta različitim vrstama oružja. Još na početku agresije, ‘Bayraktar’ je korišćen za uništavanje ruskih helikoptera ‘Mi-8’ kao i za uništavanje čitavog niza tenkova ‘T-72’, oklopnih vozila i opreme vredne čak 26 miliona dolara – za samo tri dana. ‘Bayraktar TB-2’ je opremljen sistemom za lociranje meta ‘Aselsan CATS’ koji zahvaljujući specijalno razvijenoj optici može da ‘vidi u mraku’ čak i bez upotrebe infracrvene iluminacije mete (IR Designator). Neke zemlje koje su naručile ‘Bayraktar TB-2’ su se odlučile za sličan sistem ‘MX-15D’ kanadske kompanije ‘Wescam’, koji ima nešto bolje ‘MACI’ mogućnosti, zahvaljujući korišćenju šest senzora istovremeno za kreiranje slike o bojnom polju.

Modularni dron

‘Bayraktar TB-2’ spada u ‘MALE’ (Medium Altitude Long Endurance, srednja visina leta veliki domet) tip dronova, u koji spada i većina američkih i evropskih letelica, poput ‘EADS Talarion’, ‘Elbit Hermes’, ‘Northrop Grumman Firebird’, kao i kineski ‘Wing Loong 2’ i ‘Chendgu 3’. Ono što je glavna karakteristika ‘Bayraktara’ je njegova modularnost – može se opremiti najrazličitijim vrstama optičko-elektronskih sistema te nosačima za praktično sve poznate rakete tipa vazduh-zemlja. Tu je i cena – sam dron košta od gotovo pet do gotovo petnaestak miliona dolara, u zavisnosti od opreme. To je daleko jeftinije od svih dronova u klasi, koji staju i nekoliko puta više.

Još jedna bitna karakteristika je i ta što su turski dronovi ‘otvorenog dizajna’, te se lako mogu servisirati. Sa druge strane, većina evropskih, američkih i izraelskih dronova u varijanti za izvoz počiva na ‘proprietary’ rešenjima i softveru (zatvorenog dizajna), te je za svako unapređenje, kvar ili popravku neophodno kontaktirati proizvođača. ‘Bayraktar TB-2’ je trenutno najtraženiji vojni dron u svetu, za koji postoji i lista čekanja. Bosna i Hercegovina bi u januaru trebalo da dobije svoje prve letelice ovog tipa, zajedno sa tri zemaljske kontrolne stanice. Za ove dronove je zainteresovana i Hrvatska, koja nabavlja šest primeraka. Srbija je, takođe, bila zainteresovana, ali je za sada nejasno dokle se u njihovoj nabavci stiglo. Rumunija ima tri kompletna sistema ‘TB-2’, sa po šest dronova u svakom.

‘Veći brat’

Kompanija ‘Baykar’ ubrzano unapređuje i ‘većeg brata’ drona ‘TB-2’ – letelicu ‘Akinci’. Ovaj dron je veći i spada u klasu ‘HALE’ (dronovi koji lete na velikim visinama). Ono što je naročito zanimljivo je da dron može da nosi čak 1350 kilograma tereta (bombi ili raketa), što ga stavlja u sam svetski vrh. Naoružanje može biti ‘MAM-L’ ili ‘MAM-C’ turskog proizvođača ‘Roketsan’. Ona spadaju u tzv. ‘pametne bombe’, sa laserskim i ‘GPS-INS’ satelitskim navođenjem, i dometom od 8 do 15 kilometara, u zavisnosti od vrste terena.

U nekim konfiguracijama, ‘Akinci’ može da bude opremljen i sa četiri ‘Tandem’ protivoklopne rakete tipa ‘UMTAS’, a ove rakete mogu da probiju i tzv. ‘reaktivni oklop’ svih modernih tenkova, kao i da menjaju mete u toku leta. Takođe, dron može imati više vrsta senzora (optički, infracrveni i toplotni), kao i moderni AESA (Active Electronically Scanned Array) radarski sistem.

Neke letelice će opciono imati i višestruki’ Murad 6000A’ radar. Dron je nedavno uspešno završio i testove gađanja sa novim laserski navođenim bombama ‘Roketsan Elcin 82’ i ‘Lacin 82’. ‘Akinci’ je korišćen u julu prošle godine u operaciji napada na utvrđenje i vojni aerodrom ‘Al Khadim’ u blizini grada Marj u Siriji, koji je bio pod kontrolom ruskih plaćenika iz ‘Grupe Wagner’. Tada je uništena poletno-sletna pista, kao i transportni avion ‘Ilyushin IL-18D’.

Nekoliko ‘Akinci’ letelica je korišćeno i 2022. godine u operaciji ‘Pence-Kilit’ (Lavlja kandža) protiv položaja i skladišta pobunjenika iz PKK (Radničke partije Kurdistana) na severu Iraka.