Donose li rakete za 21. vijek preokret na ukrajinskom frontu

Ruska agresija na Ukrajinu, koja traje već godinu i po dana, već je na svom početku pokazala da su dani frontovskog, pešadijskog i artiljerijskog ratovanja – prošlost.

Novi izazovi lokalnih oružanih kriza, ali i širih, onih koje zahvataju čitave regione (upravo poput Ukrajine, Sirije i Libije) zahtevaju istovremeno korišćenje praktično svih jedinica – pešadije, vazduhoplovstva, malih specijalnih odreda, te sve više „pametna oružja“, kao što su dronovi, laserski vođeni projektili, te satelitski navođeni raketni sistemi.

Ukrajina je početak agresije svog suseda (iz nekadašnje zajedničke države) dočekala sa relativno malim brojem modernih oružja. Iako su ukrajinske snage prethodno već imale nekoliko sistema, nabavljenih uglavnom u SAD-u i evropskim zemljama nakon sukoba na Krimu 2014. i kasnijih intervencija u Donbasu, većina oružja, pogotovo oklopnih vozila, tenkova i aviona je bilo domaće, zapravo sovjetske proizvodnje.

Unaprijeđeni sovjetski dizajn

Iako su brojne ukrajinske kompanije iz oružanog sektora nakon raspada SSSR-a nastavile sa proizvodnjom (pa čak i izvozom), najveći deo tih sistema se zasnivao na unapređenju sovjetskih dizajna iz ’80-ih, ali i ’70-ih godina. To se najbolje vidi na primeru oklopnih borbenih vozila (BMP). Do isporuke zapadne pomoći, iz SAD-a i zemalja NATO-a, ukrajinske snage bezbednosti su koristile BMP-1 i BMP-2, te desetak unapređenih primeraka BMP-3.

Dizajn lako oklopljenih borbenih vozila za brza dejstva (BMP, Boyevaya Mashina Pekhoty) datira još da kraja ’70-ih. Prva testiranja su počela u okviru Kurganmashzavoda u tadašnjem SSSR-u, a u upotrebu su uvedeni 1985. Nakon raspada SSSR-a, Ukrajini je „dodeljeno“ oko 2.500 različitih verzija BMP-a (kao i amfibijskih verzija BMP-1U i BRM-1KS). Ipak, zbog neodržavanja ili zastarelosti, gotovo 450 vozila je otpisano do 2.000 godine, a kasnije je jedan deo njih i prodat trećim zemljama. Tako je početak agresije „dočekalo“ između 1.250 i 1.300 BMP-a, koji su bili laka meta za ruske raketne i protivoklopne sisteme.

Američka pomoć

Zbog ovoga je predsednik Volodimir Zelenski među prvim stvarima tražio od zapadnih zemalja tenkove i oklopna vozila. Pomoć je stigla u vidu američkih Bradley vozila nove generacije. Za razliku od dotadašnjih BMP-a, Bradley M-2 je daleko bolje oklopljen, sposoban je da izdrži direktne pogotke raketnim lanserima i opremljen je širim spektrom oružja (poput Bushmaster M-242 mitraljeza, te „Gatling“ mitraljezom od 25 milimetara sa do 300 komada municije).

Slična situacija je važila i na polju ukrajinske protivvazdušne odbrane i mogućnostima da se ruski položaju gađaju sa bezbedne udaljenosti. Iako su se brojni PVO raketni sistemi za vreme SSSR-a zapravo većim delom i proizvodili u Ukrajini, te su tamošnji oficiri imali decenijsko znanje o njihovom korišćenju, te iste podatke su imali i Rusi.

U prvim mesecima sukoba najveći problem je bilo ometanje komunikacija sa ispaljenim raketama (ECM jamming, elektronsko ometanje leta). Većina ruskih aviona i helikoptera su standardno opremljeni ovakvim sistemima, te ukrajinske snage, uprkos velikom broju ispaljenih projektila, nisu uspevale da obore ruske letelice. To se značajno promenilo isporukom američkih modernih sistema HIMARS i Patriot, koji su poslednjih meseci „zaslužni“ za obaranje najvećeg broja ruskih letelica. Njima su u maju ove godine oborena i dva lovca Su-35, koji su do sada važili za ponos ruske avijacije. Iako ovi avioni imaju najmodernije „radare za skeniranje unapred“ (PESA radar), tipa Irbis-E, oni jednostavno nisu bili dovoljni za izbegavanje modernih američkih projektila. Ukrajinske snage su takođe modernim raketnim sistemima oborili i avion za elektronsko izviđanje Antonov An-26B, te helikoptere Ka-52 i Mi-28N (RF-11628).

Ukrajinskim snagama su takođe nedostajali i  precizni navođeni projektili, kako bi sprečili česte napade dronovima, kao i nove vrste ruskih balističkih raketa, poput Kinžala, koji su nanosili veliku štetu kako jedinicama na terenu, tako i civilnom stanovništvu u gradovima.

Kijev je do kraja prošle godine gotovo svakodnevno zahtevao od Vašingtona i Brisela „rakete velike preciznosti“ (MIR-LEF, Mid Range Large Efficiency). Odgovor je stigao tek proteklih nekoliko meseci, isporukom najmodernijeg navođenog raketnog sistema SCALP. Isporuku je lično najavio francuski predsednik Emmanel Macron, nazvavši to „novom podrškom ukrajinskoj nezavisnosti“.

Britansko-francuski projekt

Sistem SCALP-EG, poznat i pod imenom „Storm Shadow“, zajednički je projekat britanske i francuske vojne industrije, te će sa dometom od najmanje 250 kilometara (kad je elektronski navođen), i većim u kinetičkom (inercionom) letu, omogućiti Ukrajini da pogađa ključne ciljeve unutar same teritorije Rusije.

SCALP-EG (fran. Systeme de Croserie Autonome – Emploi General, eng. Long Range Autonomous Cruise Missile System) se razvijao u nekoliko generacija još od 2003. U svojoj aktuelnoj verziji raketa ima težinu od 1,3 tone i raspon automatskih krila od tri metra. SCALP-EG može biti opremljen sa nekoliko vrsta bojevih glava, a najčešće je to BROACH (Bomb Ordnance with Augmented Charge) britanske kompanije BAE Systems. Ovako opremljen „Storm Shadow“ je naročito efikasan protiv velikih utvrđenja, podzemih bunkera i neprijateljske putne infrastrukture. Takođe, ovakav sistem ima i „okidač sa zadrškom“ (delay fuse), koji nakon inicijalne, manje eksplozije, aktivira glavni eksploziv bojeve glave.

SCALP-EG je dizajniran za lansiranje sa evropskih aviona Saab Grippen, Dassault Rafale i Panavia Tornado, a ukrajinske snage imaju modifikovani ELS (Ejector Launch System) za avione Sukhoi Su-24. Zahvaljujući računaru za inerciono navođenje i brojnim senzorima, te motoru nove generacije Microturbo TRI 60-30, SCALP-EG je pravi F-F sistem (fire and forget, ispali i zaboravi). Pre lansiranja, u projektil se može putem računara učitati mapa leta, kao i različite instrukcije za nalaženje i odabir mete. Godine 2015. britanska verzija je dobila i unapređenje u vidu RTI linka (relay-target information), kojim projektil „izveštava“ komandu o vrsti i tipu pogođenog cilja.

SCALP-EG je do sada korišćen u Libiji 2011. godine protiv snaga tadašnjeg lidera Gadafija, a bili su ispaljeni sa francuskih aviona Dassault Rafale. Pre sedam-osam godina 12 ovih projektila je ispaljeno na položaje ISIL-a u Siriji, u području Raqqe. Britanski avioni Tornado su 2018. godine gađali fabriku oružja u Siriji ovim projektilom.

Iako, za sada, nije javno poznato kada je (i koliko) SCALP-EG-a Ukrajina dobila, stručnjaci veruju da je najnoviji napad na Krimski most, koji ruske snage koriste za snabdevanje svojih jedinica, izvršen upravo ovim projektilom.