Da li su ugroženi proizvodi ‘Made in Italy’?

Dario Nardella, gradonačelnik Firenze nedavno je uhvatio na delu aktivistu pokreta “Ultima generazione” (Poslednja generacija), kako crvenom farbom poliva fasadu sedišta Gradske skupštine Palazzo Vecchio. Još jedan gest u nizu ovih mladih aktivista koji napadima na umetnost, kulturu i lepotu ukazuju na klimatske promene.

Gradonačelnik je potom objavio na svom Twitter nalogu ovaj nemili događaj, naglasivši da je za čišćenje crvene farbe sa fasade iz 13. veka potrošeno 5.000 litara vode. Činjenica koja je mnoge građane tog grada uznemirila, ali isto tako i otvorila niz polemika o još jednoj mogućoj suši koja preti ovoj zemlji.

S obzirom da je i ove zime bilo nedovoljno padavina, realna je opasnost od još jednog sušnog leta. Italija je prošle godine proglasila vanredno stanje zbog najveće suše u poslednjih 70 godina, koja je pogodila područja koja okružuju reku Po, najveću u toj zemlji. Sada italijanske vlasti spremaju dekret o dodeli 7,8 milijardi evra za saniranje posledica, a prioritet za naredne mesece je osiguravanje dovoljne količine vode za domaćinstva i kompanije, pre svega one iz poljoprivrednog sektora.

Suša koja se vidi iz svemira

Zbog posledica prošlogodišnje suše i još jedne blage zime za nama, na ostrvo San Biagio koje se nalazi usred jezera Garda na severu Italije, moguće je stići peške, s obzirom da se voda povukla, što se obično dešava tokom leta. Ovo jezero, zajedno sa jezerom Como, najveći su italijanski rezervati vode i u kojima je trenutno nivo vode na granici minimuma.

Takođe, situacija u reci Po je i dalje ispod proseka, tj. vodostaj je 61 odsto niži od norme, dok je snega ove zime u Alpima bilo manje za 53 odsto.

Na fotografiji od 15. februara koju je napravio satelit “Sentinel 2” iz programa za posmatranje Zemlje kojim upravljaju Evropska svemirska agencija i Evropska komisija, vide se prošireni delovi isušenog korita reke Po, kao rezultat ekstremne suše, koja drugu godinu zaredom pogađa dolinu ove reke. Smanjenje vodostaja i promena okolnog pejzaža evidentni su ako se uporede satelitski snimci iz februara 2021. i ovog februara, a prema podacima Opservatorija za upravljanje i zaštitu teritorije i voda u Piacenza i Cremona, ova reka dostigla je najniži nivo ikada.

Ugroženi vodeni resursi

Prošlog leta, u regiji Piamonte, koja je bila najviše pogođena sušom, mnoge opštine morale su da koristi cisterne za snabdevanje stanovništva. Iako vlada sada priprema nacionalni plan za osiguravanje dovoljne količine pijaće vode za domaćinstva i firme, stručnjaci smatraju da mnogo toga zavisi od proleća koje je pred nama.

Emanuele Romano, istraživač na italijanskom Institutu za istraživanje voda IRSA, kaže da su u okrugu reke Po padavine ove zime bile ispod proseka, ali ne kao prošle godine. Zbog toga je situacija ovog januara bila nešto bolja nego u oktobru 2022. godine, međutim, to svakako nije omogućilo oporavak ugroženih vodenih resursa.

“U ovom trenutku postoji velika neizvesnost. Ono što i dalje izaziva zabrinutost, jeste činjenica da nekim vodenim resursima treba dugo vremena da se napune”, kaže Romano i dodaje da mnogo toga zavisi od količine padavina.

“Ako padavina bude iznad proseka tokom proleća, povratićemo prošlogodišnji deficit, ali to ne znači i momentalni oporavak”, tvrdi Romano.

Veliki gubici za poljoprivrednike

Prema podacima italijanskog poljoprivrednog sindikata Coldiretti, prošlogodišnja suša ugrozila je više od 30 odsto poljoprivredne proizvodnje u zemlji i polovinu farmi, posebno onih gde se proizvodi najpoznatija parmska šunka (Prosciutto di Parma).

Slana morska voda, koja je prodirala u korito ove reke, uništila je takođe mnoge useve. Ako se situacija znatno ne promeni, moguće su ozbiljne posledice po italijansku poljoprivedu i proizvode koji nose oznaku “Made in Italy”.

Gian Marco Centinaio, bivši ministar poljoprivrede, kaže da ekstremne vrućine i dugotrajno odsustvo padavina, stavljaju poljoprivredno- prehrambeni sektor u sve veću zavisnost od inostranstva iz kojeg stiže 64 odsto pšenice, 47 odsto kukuruza za stočnu hranu, 44 odsto durum pšenice za testenine i 27 odsto ječma.

Ako ne padne dovoljno kiše, Italija može da se oprosti od proizvodnje kasnog paradajza, kao i od mnogih vrsta povrća. Kako upozoravaju iz sindikata Coldiretti, usevi su već počeli da pristižu, a trenutna situacija je gora nego prošlogodišnja kada je bilo gubitaka od najmanje šest milijardi evra.

Uzgajivači su ove sezone zasadili gotovo 8.000 hektara pirinča manje, što je ukupno 211.000 hektara, najmanje u poslednjih 30 godina. Takođe, neizvesno je šta će se dogoditi sa setvom kukuruza koji je neophodan da bi se garantovala ishrana stoke za proizvodnju mleka od kojeg se prave poznati italijanski sirevi.

Projekat mreže akumulacionih jezera

Na severu Italije tokom 2022. godine palo je 40 odsto manje padavina, a temperatura ovog januara bila je 1,41 stepen viša od proseka. Nizak vodostaj najveće italijanske reke, kao i oskudan potencijal vode koji se skladišti u obliku snega na Alpima i Apeninima su sada realni problemi sa kojima ova zemlja mora da se suoči.

Ettore Prandini, predsednik sindikata Coldiretti kaže da postoji projekat za izradu mreže malih akumulacionih jezera za skladištenje vode u slučaju suše, a koji ne bi ugrozili pejzaž.

“Takav projekat je realizovan u Belgiji i moramo razmišljati o izgradnji veštačkih jezera u regionu reke Po”, smatra Prandini i dodaje da tek kada se takav projekat bude realizovao, Italija može razmišljati o prehrambenom suverenitetu uz povećanje proizvodnje, te smanjenju zavisnosti od inostranih uvoznika.