Vučić čini sve ne bi li ’prelomio’ profesore

Vlast u Srbiji čini sve što je u njenoj moći ne bi li “prelomila” situaciju na univerzitetima, naterala profesore i studente da se vrate na nastavu, a samim ti i odsvirala zvaničan kraj studentskih demonstracija. Utisak je da uspeva u svojoj nameri, jer je sve veći broj fakulteta na sednicama naučno-nastavnih veća izglasalo početak online nastave.

Studenti koji su već sedam meseci u protestu nisu, što je i očekivano, sa odobrenjem prihvatili ovaj vid nastave i u vezi sa time su na mnogim fakultetima stupili u fizičke blokade. Činjenica je da online nastava baš i nije prihvaćena od studentske zajednice, kao i da se veoma mali broj studenata uključio u taj vid nastave malo je zakomplikovala i odnose između njih i profesora. Uporedo sa time, na pojedinim fakultetima su počeli i sa ispitima.

Vlast je uspela da profesore “prelomi”, ne samo time što im nije isplaćivala plate, već i strahom da će ugasiti državne fakultete koji do 1. oktobra ne budu nadoknadili svu nastavu i ispitne rokove. Novi ministar prosvete Dejan Vuk Stanković je, navodno, na nedavnom prijemu u Ambasadi Italije u Beogradu otvoreno preneo prisutnim dekanima i profesorima da ima nalog da ukine sve fakultete koji do spomenutog 1. oktobra ne završe nadoknadu i ispite. Poručio je i to da je online nastava najmanje na šta država pristaje.

Obračun sa neposlušnima

Predsednik Srbije, s druge strane, nedeljama najavljuje obračun sa neposlušnim fakultetima u vidu izmena Zakona o visokom školstvu. Najavljuje da će država da nagradi rad i da će više sredstava da prosledi privatnim fakultetima. U svojoj opasnoj zanesenosti, u jednom trenutku se čak sa setom u očima zapitao koliko je Srbija mogla da kupi oružja za 500 miliona evra koliko godišnje izdvaja za državne fakultete. Ne treba posebno ni komentarisati stepen problematike nekoga ko bi obrazovanje zamenio oružjem.

Imajući sve ovo u vidu, jasno je da su i profesori samo ljudi od krvi i mesa i da ne žele da se zameraju svojim studentima, ali i da ne mogu više da žive bez plata i pod pretnjama i ucenama. Nije da nisu znali kakav je protivnik, ali eto, ispalo je na kraju da su poklekli,

Na prvi pogled, izgleda je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se nalazi na čelu štaba kontra-obojene-revolucije, u ofanzivi i da pokušava da povrati dizgine moći koji su mu studenti svojim višemesečnim delanjem istrgli iz ruku. Da li je baš i tako, nismo sigurni.

‘Pumpanje bez prestanka’

Protesti su i dalje svakodnevni. Možda, odnosno sigurno, nisu kao što su bili u početku, ali studenti nikako da pokleknu. Njihova kreativnost je svakoga dana sve jača i oni nastavljaju da “pumpaju” bez prestanka. Uostalom, ako je tačno da se situacija na univerzitetima normalizovala, zašto u centru Beograda ono ruglo nazvano Ćacilend i dalje postoji. Zašto se ti studenti, koji hoće da uče, ne vrate na fakultete?

Pregovori između premijera Vlade Srbije Đorđa Macuta i rektora Univerziteta u Beogradu Vlada Đokića, po svoj prilici, polako daju rezultate. Posle poslednjeg sastanka, rektor Đokić je izjavio da je to bio najkonstruktivniji susret do tada i da mu se čini da premijer Macut razume situaciju na Univerzitetu. Bilo bi glupo da ne razume, s obzirom da je Macut postao premijer sa pozicije profesora Medicinskog fakulteta.

Nezvanične informacije govore o tome da je postignut dogovor i da će država da odobri iste kvote za novu generaciju redovnih studenata kao i prošle godine, a da će prijemni ispiti biti organizovani poslednje nedelje jula. Neočekivano su ovim povodom reagovale udarne Vučićeve pesnice, predsednica Skupštine Ana Brnabić i doskorašnji premijer Miloš Vučević. Dok je Vučević napao rektora da nije došao na zakazani sastanak u Vladu Srbije, kritikujući Đokića uobičajenim rečnikom naprednjaka, Brnabić je sa pozicije autoriteta poručila da neće biti prijemnih ispita dok se u potpunosti ne normalizuje i ne nadoknadi nastava. Macut, koji se od izbora za premijera još nijednom nije obratio novinarima, morao je da demantuje Vučevića što se do sada nikada nije desilo u poslednjih 13 godina naprednjačke vlasti. Premijer je, naime, poručio da rektor Đokić nije ni planiran da prisustvuje sastanku zbog kojeg ga je Vučević prozvao i tako dao povoda političkoj čaršiji da otvoreno spekuliše o prvim neslaganjima u redovima vlasti.

Studenti se, ipak, i dalje pitaju. Da im je neko rekao da će ovoliko da izdrže, teško da bi se iko od njih kladio na sebe. Mnogo toga su uspeli, ali ono što je najvažnije pokazali su da samo jedinstveni i zajedništvom mogu da obesmisle i najmoćnijeg čoveka u zemlji. Ne posustaju, a čak i kada bi odlučili da prekinu, što je teško zamislivo, niko ne bi imao pravo da im stane na senku. Svi su ih hvalili, ponosili se njima, dizali u nebesa, ali gotovo niko nije bio spreman da se liši svog komfora i da im se konkretnije pridruži u protestu. Većina građana kao da se nada da će sve to studenti da reše.

Na žalost, vlast koja ne sme da raspiše izbore za mesne zajednice, a ne republičke parlamentarne izbore, ne može da se pobedi sa tastatura-ratnicima na društvenim mrežama. Potreban je mnogo veći angažman kompletnog društva. Studenti su dali sve što su mogli i idu dalje, jer nazad ne postoji kao opcija.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.