Sanadin Voloder

Pri­vat­ni sek­tor u Bosni i Herce­govi­ni ima ka­pacitete i in­teres za iz­grad­nju so­larnih sis­tema, a odgov­ornost države je ograničava­jući fak­tor.

Nakon izbi­jan­ja rata u Ukra­ji­ni, EU je bila pod pri­tiskom da ura­di ‘neš­to’ na Balka­nu koji je sig­urnos­no ran­jiv i pod­ložan neg­a­tivnom uti­ca­ju Rusi­je i Sr­bi­je, kaže anal­i­tičar Jakub Bielam­ow­icz.

‘Kod Pre­spe’ je re­cept za budućnost mul­ti­kul­tur­al­iz­ma koje je jed­no od na­jvećih bla­ga Sjev­erne Make­donije, koje nažalost bro­jni na­cional­isti sma­tra­ju za hendikep, kaže nov­inar Bor­jan Jo­vanovs­ki.

‘Kroz odnos pre­ma hadžu može se pos­ma­trati i odnos pre­ma is­la­mu kao živl­jenoj vjeri i vjer­skoj prak­si općen­i­to’, kaže Dženi­ta Kar­ić, is­traži­vači­ca na Berlin­skom in­sti­tu­tu za is­lam­sku teologi­ju.

Građu izgubljenu u agre­si­ji na Bosnu i Herce­gov­inu ne može nadom­jesti­ti ni­jedan arhiv niti rukopis­na zbir­ka u svi­je­tu, kaže Al­adin Husić, di­rek­tor Ori­jen­talnog in­sti­tu­ta u Sara­je­vu.

Nakon ruske in­vaz­i­je na Ukra­jinu us­li­jedile su mi­graci­je i Rusa i Ukra­ji­naca u Sr­bi­ju i Crnu Goru, no prisut­nost pri­pad­ni­ka ruskog nar­o­da na Balka­nu tra­je duže od stol­jeća.

Odnosi službenog Beogra­da sa man­ji­na­ma i nji­hovim poli­tičkim pred­stavnici­ma su u uskoj vezi sa bi­lat­er­al­nim odnosi­ma sa matičn­im država­ma po­je­dinih man­ji­na.

Uvje­rio sam se up­ra­vo u uli­ci gra­da Sara­je­va ko­liko Azer­be­jdžan­ci zna­ju o Bosni i Herce­govi­i­ni, našoj rat­noj prošlosti, ali i prirod­nim lje­pota­ma, kaže nov­inar Adis Deljković.

Us­tavni sud je već pri­je u prak­si bio iz­nad Vi­sokog pred­stavni­ka i može poništi­ti nje­gove od­luke, pod­sjeća Be­ri­na Beširović, viša asis­ten­ti­ca na Fakul­te­tu poli­tičk­ih nau­ka u Sara­je­vu.

Dvo­jez­ič­na pub­likaci­ja ‘Tur­ci u Hrvatskoj’, Fil­i­pa Šk­il­jana i Vlatke Dugač­ki iz Lek­siko­graf­skog za­vo­da Miroslav Kr­leža, bavi se savre­menim pris­ustvom Tu­ra­ka u Hrvatskoj.