Raša Nedeljkov za AJB: Kako smo došli do toga da u Srbiji više vjeruju Rusiji i Kini nego EU

Ankete pokazuju u kontinuitetu da je većina građana Srbije privrženija Rusiji nego Evropskoj uniji, iako je oko 65 posto ukupnog izvoza Srbije u 2025. godine bilo usmereno ka zemljama EU-a.

Raša Nedeljkov iz Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) za Al Jazeeru odgovara na pitanja kako se oblikuje javno mnijenje u toj zemlji, zašto građani Rusiju doživljavaju pozitivnije od Evropske unije i koliko su izborni uvjeti ravnopravni?

• Često govorite o ruskom utjecaju u Srbiji. Gdje vidite taj utjecaj u najvećoj mjeri?

U posmatranju izbora beležimo dva različita oblika prisustva Rusije u kampanji: spoljni i unutrašnji.

Spoljni je očigledan. Predsednik Putin je javno izrazio podršku Srpskoj naprednoj stranci. On i drugi ruski zvaničnici, uključujući ambasadora Bocan-Harčenka, ponavljaju da Zapad u Srbiji priprema obojenu revoluciju i time daju vetar u leđa tom narativu.

Ali mnogo je važniji unutrašnji oblik, i on se često pogrešno razume. Priča o obojenoj revoluciji nije ruska kampanja koja je uvezena u Srbiju. To je autentično domaća kampanja, koja nastaje ovde, a iz Moskve dobija samo potvrdu. Ne proizvode je ruski mediji, nego domaći prorežimski tabloidi i televizije.

U prvom delu kampanje ti mediji su objavili skoro 1.500 tekstova u kojima se protivnicima vlasti pripisuje da spremaju haos, nasilje i nasilno preuzimanje vlasti. Pojam „obojena revolucija“ tu služi kao zajednički okvir. U njega se stavljaju opozicija, studenti, nevladine organizacije, posmatrači izbora i nezavisni mediji, i svi se predstavljaju kao produžena ruka stranih interesa. Poruka je jednostavna: na izborima se ne bira između političkih programa, nego između stabilnosti i haosa. To je poruka koja savršeno odgovara i domaćoj vlasti i Moskvi.

• Imaju li aktuelna vlada i opozicija, uključujući i Studentsku listu, uopće jednake prilike iznijeti svoje političke planove? Čini se da su društvene mreže pružile jednake šanse političkog komuniciraja?

Ne, i to je dokumentovano u našim izveštajima. Dominacija vladajuće koalicije na televizijama je očigledna. Sam predsednik Vučić, kao nosilac liste, imao je na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću skoro polovinu ukupnog vremena posvećenog svim političkim akterima. Kada se tome doda vreme ostalih predstavnika vlasti, vladajuća većina je imala više od dve trećine vremena, a cela opozicija zajedno manje od trećine. Najgore je na javnom servisu, koji bi po zakonu trebalo da bude najravnopravniji. Na RTS-u je opozicija dobila svega 15 odsto vremena, upola manje nego na prethodnim izborima.

Ali neravnopravnost nije samo u tome koliko je ko prisutan, već i kako. Vlast na nacionalnim televizijama gotovo nikada nije prikazana negativno, dok je opozicija u velikom delu vremena prikazana negativno. Studentska lista je najprisutniji opozicioni akter, ali je u 88 odsto tog vremena prikazana negativno. Njeni predstavnici su pritom tek u desetini tog vremena imali priliku da sami govore. Ostalo su o njima govorili drugi.

Bilo je debatnih emisija, postoje i zakonom predviđeni izborni blokovi u kojima se predstavljaju sve liste, i tu je slika nešto pluralnija. Ali u redovnom programu, koji gleda najviše ljudi, o pluralizmu ne možemo govoriti.

Društvene mreže zaista daju prostor svima, posebno onima koji se obraćaju mlađim biračima, koji su tamo najprisutniji. Ali one su istovremeno ogroman prostor za manipulaciju. U ovoj kampanji dokumentujemo i pojavu koju smo prvi put videli na lokalnim izborima ove i prošle godine: fotografije i video-snimke zlonamerno napravljene ili izmenjene veštačkom inteligencijom sa ciljem manipulacije.

• Postoje li razlozi za zabrinutost u pogledu integriteta izbornog procesa u Srbiji? Kako ga učiniti transparentnijim?

Razloga za zabrinutost ima mnogo, a većina nije nova. U ovim, kao i u prethodnim izborima, ponavljaju se isti mehanizmi pritiska na birače.

Osim medijske neravnopravnosti, dokumentujemo nepravilnosti u kandidovanju, pre svega pri prikupljanju potpisa. Dokumentujemo i odluke Ministarstva spoljnih poslova i Republičke izborne komisije, koje otežavaju glasanje u inostranstvu. Biračka mesta nisu otvorena ni tamo gde je bilo dovoljno prijavljenih birača, pa hiljade ljudi neće moći da glasaju. Neke regije, poput Bliskog istoka, ostale su bez ijednog biračkog mesta. A pošto se svuda glasa po beogradskom vremenu, deo naših građana u inostranstvu glasaće usred noći. To je samo jedan primer kako se državne institucije koriste da bi se ljudima otežalo da ostvare pravo glasa.

Ni institucije koje imaju velika ovlašćenja u kampanji ne rade svoj posao. Regulatorno telo za elektronske medije je praktično nefunkcionalno, a Agencija za sprečavanje korupcije je spora i neefikasna. Revizija biračkog spiska, iako najavljivana – nije završena.

Ali najveći problem je nekažnjivost. Crta, drugi posmatrači i učesnici izbora godinama dokumentuju nasilje i fizičke napade na posmatrače, zloupotrebe biračkog spiska, migracije birača, kupovinu glasova, pritiske i ucene. A sudskih postupaka i odgovornosti za to gotovo nema. Kada niko ne odgovara, svaki sledeći put je lakše.

Zato je odgovor na pitanje šta se može uraditi zapravo jednostavan: tužilaštva i sudovi moraju da počnu da rade svoj posao. Bez toga nijedna tehnička mera neće vratiti poverenje građana u izbore.

• Ekonomija Srbije, uostalom kao i drugih zemlja nastalih raspadom Jugoslavije, živi od Zapada. Vi ste nedavno rekli da istraživanja javnog mnijenja kontinuirano pokazuju da su građani Srbije mnogo naklonjeniji Rusiji nego Evropskoj uniji. Koko objašnjavate taj raskorak?

Taj raskorak nije slučajan. Građani su godinama izloženi trajnoj kampanji vlasti i njoj bliskih medija, u kojoj se Rusija i Kina prikazuju pozitivno, a Evropska unija negativno. Naš monitoring televizija to pokazuje iz godine u godinu. Od 2017. naovamo, u informativnom programu najgledanijih televizija Evropska unija je svake godine češće prikazivana negativno nego pozitivno, a Rusija češće pozitivno nego negativno. Prošle godine je EU prikazana negativno više od četiri puta češće nego pozitivno. Isti obrazac nastavljen je i u kampanji: Rusija je prikazana pozitivno sedam puta češće nego negativno i skoro tri puta češće pozitivno nego Evropska unija.

Istovremeno se insistira na tradicionalnoj bliskosti srpskog i ruskog naroda, a onemogućava se svaka ozbiljna, na činjenicama zasnovana rasprava o tome šta je Rusija danas i o njenoj agresiji na Ukrajinu. Podsetiću da su tabloidi u Srbiji u februaru 2022. objavili da je Ukrajina napala Rusiju.

U takvom okruženju građanima je jako teško da formiraju stavove zasnovane na činjenicama.

Problem nije u tome što građani ne razumeju svoje interese, nego u tome što do njih ne stižu informacije na osnovu kojih bi ih mogli prepoznati.