Kad se sučele interesi: Sukob starih prijatelja u Bijeloj kući

Pre samo pola godine milioni Amerikanaca koji su na predsedničkim izborima podržali Donalda Trumpa, a koje tamošnji analitičari nazivaju i “Trumpovim klanom” (Trump's Clan) kako bi opisali najlojalnije pripadnike MAGA pokreta, bili su oduševljeni što će Elon Musk, najbogatiji čovek sveta, biti i jedan od najbitnijih članova kabineta u Beloj kući.

To je bilo poznato i u vreme same predizborne kampanje, jer je kao svoj prioritet Trump najavljivao osnivanje potpuno novog tela Američke vlade, tzv. Ministarstva za državnu efikasnost (Department od Government Efficiency, DOGE) koje bi vodili Elon Musk i uticajni konzervativni političar Vivek Ramaswamy. Trump je gotovo celu svoju kampanju bazirao na tome da su “demokrate trošile i rasipale novac građana SAD-a” te da će “DOGE pronaći taj novac i vratiti ga”.

Ipak, manje od šest meseci od početka drugog Trumpovog mandata, situacija je već daleko drugačija nego na početku. Gotovo od samog starta DOGE su kritikovale i demokrate i republikanci, a najviše nezavisne organizacije i nevladin sektor. Iako su mnogi od ovih programa i zaista bili bez većih efekata, a neki od njih i neaktivni još od 2020, ispostavilo se da DOGE zapravo nema mogućnosti za velike uštede. Iako su i Trump i Musk tvrdili da će “DOGE uštedeti najmanje 500 do 1.000 milijardi dolara u prvoj godini”, ukupno je novo ministarstvo “uštedelo” tek 135 do 180 milijardi, i to najvećim delom ne sprečavanjem rasipanja novca iz budžeta, već gašenjem programa, projekata i celih agencija.

Problem sa izuzetno velikom glomaznošću Američke federalne vlade te izuzetno komplikovanom mrežom institucija, nadležnosti i ovlašćenja od najvišeg federalnog do lokalnog nivoa unutar saveznih država nije nov i seže čak do druge polovine 20. veka. U SAD-u postoji više od 400 federalnih agencija, prema nekim podacima čak negde oko 430 njih, koje imaju i veoma komplikovanu mrežu finansiranja i nadležnosti, a veoma često se i međusobno preklapaju.

Svađa na društvenim mrežama

“Kap koja je prelila čašu” je bio predlog novog usklađivanja federalnog budžeta, koji je Trump nazvao One Big Beautiful Bill Act (Jedan veliki lepi predlog budžeta). Musk je predlog nazvao “odvratnim” te rekao da “u potpunosti minira sve što je DOGE do sada uradio”. Usledile su otvorene prozivke između najbogatijeg i najmoćnijeg čoveka na svetu i to upravo na mreži X, čiji je Musk vlasnik, a koja je odigrala ogromnu ulogu u motivisanju čitavog MAGA pokreta u predizbornoj kampanji. Trump je odmah i “zapretio” Musku da će se “suočiti sa posledicama ako podrži demokrate na bilo koji način”. Musk je i inače gotovo deceniju bio saveznik demokrata, kao i najveći deo drugih tehnoloških milijardera i CEO-a iz Silikonske doline koji su se oduvek smatrali “progresivnima” i bliskim levici ili barem političkom centru. Sada se čini da je Musk svakako “najglasniji” (zbog svog bogatstva i vlasništva nad globalno uticajnom mrežom X), ali svakako nije i jedini “nezadovoljni milijarder”.

“Tehnološka braća” (Tech Bro's), termin koji je nastao da opiše međusobnu povezanost velikih kompanija unutar Silikonske doline te bliskost njihovih lidera, očekivala su i daleko više u prvih pola godine Trumpovog mandata. Naime, još nije zaživela ni ideja o formiranju “Centralne banke za kriptovalute”, koju je Trump najavljivao kao jedan od svojih prioriteta, najverovatnije kako bi privukao novac za kampanju iz kripto-tehnoloških krugova i od velikih investitora. Kriptotržište u SAD-u vredi gotovo 1.180 milijardi dolara, a izborom Trumpa krajem prošle godine se procjenjivalo da bi ono u 2025. moglo da poraste na 2.000 milijardi dolara, te da ima godišnji rast od 12 odsto do 2030. godine.

To se ispostavilo kao netačno, ne samo zbog Trumpovog (ne)činjenja već i zbog globalnog pada poverenja investitora na tradicionalnim i kripto-berzama u svetu, izazvanih pre svega nastavkom sukoba Ukrajine i Rusije, u Pojasu Gaze te velikom političkom nestabilnošću u pogledu nuklearnog programa Irana. To potvrđuje i Svetska banka koja je pre nekoliko dana smanjila svoje (već smanjene) prognoze globalnog ekonomskog rasta za ovu godinu na samo 2,3 odsto, što u praksi znači da će se berze i investitori širom sveta “boriti” i da samo povrate uložena sredstva.

Spašavanje poslovne imperije

I sam Musk je, zahvaljujući padu vrednosti akcija kompanije Tesla od 14 odsto, izgubio gotovo 33 milijarde dolara ličnog bogatstva, te sada ima “samo” 335 milijardi dolara. Analitičari procenjuju i da će, ako se nastavi “politički rat” između Trumpa i Muska te pad poverenja u akcije Tesle, ukupan gubitak vrednosti u prvih šest meseci iznositi i čitavih 150 milijardi dolara. Trumpov “Divni predlog budžeta” takođe predviđa i dalja smanjenja ili potpuno ukidanje federalnih olakšica za kupovinu električnih automobila, koje su oduvek i bile jedan od odlučujućih faktora za kupce Tesla automobila.

Ipak, samo nekoliko dana nakon “sudara” političkog i biznis titana pred očima celog sveta, Musk se javno izvinio Trumpu. “Žao mi je zbog nekih mojih objava o predsedniku. Otišlo je predaleko”, naveo je Musk.

Američki mediji su ovo (ne)očekivano izvinjenje Muska stavili u kontekst njegovih skorašnjih poslovnih gubitaka te “pokušaja da brzo promeni kurs pada akcija svoje najveće kompanije’. Musk, zapravo, većinu svog bogatstva ima u akcijama Tesle, a ova kompanija je i za njega i za njegove poverioce daleko najvažnija. Musk je osnivač još nekoliko kompanija: Space X za svemirske letove, Neuralink za napredna medicinska istraživanja te javnosti nešto manje poznate Solarcity (sada deo Tesla Solar) za razvoj solarne energije te Boring Company, koja razvija novu vrstu podzemnih saobraćajnih tunela.

Iako suočena sa padom akcija te nešto slabijim prijemom novih vozila na tržištu (kao što je Cybertruck), Tesla je i dalje jedna od retkih “kompanija od trilion dolara” u svetu, te i dalje globalno bitni igrač na tržištu električnih automobila. U SAD-u je sistem za punjenje automobilskih baterija (Tesla Charger) postao praktično standard za celu industriju, te se mogu kupiti i desetine različitih adaptera za vozila drugih proizvođača kako bi ona koristila ovu mrežu punjača. Musk verovatno želi i da ojača poziciju Tesle na globalnom tržištu, koje je u poslednje dve godine prilično uzdrmano dolaskom nove generacije daleko kvalitetnijih i cenovno (naročito u Evropi) pristupačnih električnih vozila kineskih proizvođača, kao što su BYD i Chery. Kineski Geely je i većinski vlasnik švedske kompanije Volvo, koji kroz pod-brend Polestar želi da razvija električne automobile prilagođene ukusima evropskih vozača.

Letovi u svemir kao ‘kec u rukavu’

Osim automobila iz Tesle, Musk se najviše bavi razvojem novih tehnologija za let u svemir u okviru kompanije “Space X”. Deo nje je i globalni projekat Starlink, mreža koja bi, kada bude završena trebalo da ima gotovo 12.000 satelita za pružanje internetskih usluga “bilo gde na Zemlji”. Ta mreža će biti i jedan od globalnih aduta SAD-a u bliskoj budućnosti te će osigurati “tehnološku i digitalnu premoć” (digital supremacy) SAD-a i njenih tehnoloških giganata.

Na tom polju se vodi trka SAD-a sa Kinom, koja takođe već razvija svoju veoma sličnu mrežu satelita pod imenom “Spacesail” (kin. “Qianfan”, Svemirsko jedro), koja već ima najmanje 100 aktivnih satelita i za koju je planirano da bude dostupna širom Pacifika i Jugoistočne Azije, sve do Australije. Postoje i planovi za još širu mrežu pod imenom “Guowang”, sa 28.000 satelita u narednoj deceniji, koji bi trebalo da pokrivaju i Latinsku Ameriku, kao i deo afričkih zemalja. Jasno je da bi ovo bio i veliki politički, pa i bezbednosni izazov i za SAD, i za njene partnere iz obaveštajnog saveza “Five Eyes” (“Pet očiju”, koga čine još i Kanada, Velika Britanija, Australija i Novi Zeland).

Elon Musk ima još jednog “keca u rukavu” kada je reč o njegovom sadašnjem i budućem odnosu sa Trumpovom administracijom, a to su letovi u svemir. Njegov sistem raketa “Falcon 9”, koje su jednim delom višestruko upotrebljive, te svemirske kapsule “Dragon” za do sedam astronauta, trenutno predstavlja praktično jedino pouzdano rešenje za transport do Međunarodne svemirske stanice (ISS) iz SAD-a, budući da je sistem svemirskih kapsula “Starliner” kompanije Boeing prizemljen na neodređeno vreme nakon otkrića propusta u njenom dizajnu. Ne treba zaboraviti ni da je “Falcon” sistem prvi izbor za lansiranje američkih vojnih satelita, za potrebe agencija kao što je NRO te samog Pentagona, najčešće iz baze svemirskih snaga Vandenberg u Kaliforniji. Takođe, Agencija za razvoj svemirskih mogućnosti (SDA) Američkog vazduhoplovstva planira da na ovaj način lansira devet špijunskih i komunikacionih satelita do 2029, u ugovoru koji će Muskovoj kompaniji doneti 733 miliona dolara.