Nova njemačka administracija i Srbija: Uglavnom ništa novo

Pobeda Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na parlamentarnim izborima u Nemačkoj, uz izgledno kancelarsko mesto za Friedricha Merza dočekani su u Srbiji sa izvesnim olakšanjem, jer se vlast u Beogradu nada da će tretman Berlina biti povoljniji kada najviše mesta u Bundestagu zauzimaju poslanici partije kojom je nekada rukovodila Angela Merkel, političarka koja je imala vrlo dobre odnose sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Međutim, poznavaoci prilika na nemačkoj političkoj sceni uvereni su da zvanični Berlin, pritisnut sopstvenim, unutrašnjim problemima izazvanim jačanjem desnice, ali i ponašanjem novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trumpa, neće imati previše vremena da se bavi Zapadnim Balkanom, pa ni Srbijom.

Zbog toga s novom nemačkom administracijom ne bi trebalo očekivati drugačiji pristup kada su u pitanju, za Nemačku prioritetne teme – iskopavanje litijuma u Srbiji i odnos prema dijalogu Beograda i Prištine. Previše nade ne bi trebalo da polažu ni politički protivnici Aleksandra Vučića, jer Nemačka, po svemu sudeći, neće imati previše vremena da se bavi ni stanjem ljudskih prava u Srbiji, ali ni putem Srbije u Evropsku uniju.

Njemačka administracija ima mnogo većih problema

Helena Ivanov, istraživačica Instituta „Henry Jackson“ kaže da ne očekuje nikakvu promenu u stavu nove nemačke administracije po pitanju istraživanja i iskopavanja litijuma.

Ona podseća da sve zapadne zemlje, a posebno članice Evropske unije na sve načine pokušavaju da pronađu alternativu Kini, s obzirom da ta zemlja kontroliše 60 odsto tržišta retkih minerala, a procesuira više od 90 odsto tih minerala, posebno jer se očekuje se da će potražnja za litijumom u narednoj deceniji skočiti za čak 4.000 odsto.

„Nekoliko puta u prošlosti, uključujući i drugu deceniju ovog veka, Kina je pripretila da će zabraniti izvoz retkih minerala u zemlje sa kojima se našla u geopolitičkom sukobu, što je na celom Zapadu popalilo alarme da se mora naći alternativa toj zemlji. Proteklih godina Zapad je u mnogim zemljama u kojima su ti retki minerali identifikovani, a među njima je i Srbija, brže-bolje požurio da iskopa te minerale kako bi se zaštitio od zavisnosti od Kine. Samim tim ni nova nemačka administracija neće promeniti taj stav, jer to nije važno samo Nemačkoj, već čitavoj Evropskoj uniji“, kaže Ivanov.

Smatra i da nova nemačka administracija trenutno nema vremena da pronalazi nove metode ubeđivanja srpske javnosti da je iskopavanje litijuma dobro za Srbiju, jer se ta administracija suočava sa mnogo većim problemima.

„Najpre tu je završetak rusko-ukrajinskog rata i činjenica da je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump u potpunosti isključio Evropsku uniju iz procesa pregovaranja o miru, pa će Nemačka kao zemlja na čelu Evropske unije pokušavati da ponovo nađe svoju poziciju i da se ponovo etablira kao važan akter. Pored toga Trump trenutno predvodi proces kompletnog menjanja svetskog poretka u kome živimo, što je veoma važno za NATO i druge transatlantske organizacije, pa će Nemačkoj i na tom polju biti važno da se pozicionira. Treći problem je unutrašnji, jer je krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) na izborima dobila 20 odsto osvojenih glasova što je gotovo dvostruko više od prethodnih izbora, a to je posledica nezadovoljstva Nemaca po pitanjima emigracije i ekonomije. Sve su to pitanja koja će novoj nemačkoj administraciji biti mnogo urgentnija od bilo kog pitanja u vezi sa Zapadnim Balkanom, pa i od pitanja kopanja litijuma“, ocenjuje Ivanov.

U priči o iskopavanju litija neće biti promjena

Novinarka portala European Western Balkans Sofija Popović, kojoj su specijalnosti odnosi Srbije i Evropske unije takođe navodi da po pitanju iskopavanja litijuma neće biti velikih promena, jer je tema nabavljanja sirovina potrebnih za nemačku automobilsku industriju od strateškog značaja, što će biti interes i nove nemačke vlade.

„Kao i u prethodnim godinama iskopavanje litijuma zavisiće od unutrašnjeg konteksta u Srbiji. Da promene u nemačkom odnosu prema tom pitanju ne bi trebalo očekivati najbolje govori to što su čak i nemački Zeleni, partija koja bi trebalo da ima više osećaja za posledice po životnu sredinu, insistirala na iskopavanju litijuma. Vlasti u Srbiji od Nemačke i od Evropske unije očekuju da će biti garant da će se litijum iskopavati po najvišim mogućim ekološkim standardima“, kaže Popović.

Ona dodaje i da se za sada ne može znati da li će u tom kontekstu biti nekih dodatnih pritisaka Berlina na Beograd.

„Utisak je da postoje pritisci iz Nemačke, ali i da je nametanje teme iskopavanja litijuma itekako dolazilo iz Beograda. Može se pretpostaviti da su srpske vlasti u proteklom periodu prilazile evropskim partnerima sa idejama o eksploataciji litijuma kako bi možda dobile ustupke po pitanju nekih drugih tema, kao što je, na primer, stanje vladavine prava u Srbiji“, kaže Popović.

Govoreći o odnosu nove nemačke administracije prema dijalogu Srbije i Kosova, Popović ističe da je pozicija Nemačke po tom pitanju jasna, bez obzira na to ko je na vlasti.

„Taj dijalog je blokiran već izvesno vreme i dalja dinamika mnogo će zavisiti od datuma formiranja nove vlade na Kosovu. I nova nemačka vlada će insistirati na tome da bude potpisan pravno obavezujući sporazum, i moguće je da će Evropska unija u celini, kada bude postojala funkcionalna vlada na Kosovu. Zahtevati da se implementira ono što je potpisano, pre svega Ohridski sporazum koji je nastao kao inicijativa Nemačke i Francuske, čime se očitava stav te dve najvažnije članice Evropske unije da to pitanje mora da se reši“, kaže Popović.

Očekivanja Berlina jasno postavljena

I Helena Ivanov ističe da su po pitanju dijaloga Beograda i Prištine očekivanja Berlina jasno postavljena.

„Postoji Briselski sporazum koji se ne primenjuje više od decenije, najpre po pitanju formiranja zajednice srpskih opština, a tu je i Ohridski sporazum. Stvari su potpuno definisane, jasno je šta nemačka administracija očekuje od obe strane i verujem da će nova vlast u Nemačkoj nastaviti da insistira na ispunjenju svih i usmeno i pismeno prihvaćenih dogovora. Mnogo toga zavisi od toga ko će formirati vlast na Kosovu, da li će Albin Kurti ponovo biti premijer, i ako on to bude, da li će nastaviti sa povlačenjem jednostranih poteza. Nova nemačka administracija će insistirati da se proces normalizacije nastavi“, kaže Ivanov.

Napominje i da će pitanje proširenja Evropske unije biti relativno nisko pozicionirano u agendi nove nemačke administracije i da će pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana, pa i Srbije, postati relevantno tek kada se reše prioritetna pitanja.

„Međutim, ni to pridruživanje se neće jasno komunicirati, jer je Evropska unija svesna da opada apetit Zapadnog Balkana da se pridruži Evropskoj uniji. Po nekim istraživanjima, kada bi se sada u Srbiji održao referendum o pristupanju Evropskoj uniji postoji mogućnost da bi većina građana glasala protiv. Nova nemačka administracija će mnogo razgovarati o proširenju, promovisati i obećavati ga, ali taj datum neće biti jasno definisan i to će suštinski opet biti dosta nisko na listi prioriteta vlasti u Berlinu“, kaže Ivanov.

Da pristupanje Srbije Evropskoj uniji neće zauzimati posebno visoko mesto u novoj nemačkoj administraciji smatra i Sofija Popović, koja podseća da u decembru 2024. godine nije postignuta saglasnost Srbija otvori Klaster 3 u pregovorima o članstvu Srbije u Evropskoj uniji.

„Bilo je nekih obećanja da će se to dogoditi do kraja januara ove godine, pa do kraja februara, ali o tome više niko ne razmišlja u Evropskoj uniji i čini se da to više uopšte nije tema na nivou ministara Unije. Prema nekim informacijama, Nemačka je u decembru bila uzdržana po pitanju otvaranju novog klastera i u ovom momentu mi se ne čini da se Nemačka zalaže za nastavak procesa pristupanja Srbije. Ni vladajući režim u Srbiji nema takvu vrstu partnera u Nemačkoj, niti će se to promeniti s novom vladom, iako na retoričkom nivou možda može da se vidi malo blaži rečnik nego što je to bio slučaj sa prethodnom vladom“, kaže Popović.

Ako izvesne „dobrobiti“ od nove nemačke vlade ne može da očekuje zvanični Beograd, pitanje je čemu onda mogu da se nadaju oponenti Aleksandra Vučića. Ni oni, međutim, po svemu sudeći neće naići na veće razumevanje nove vlasti u Berlinu u odnosu na odlazeću administraciju Olafa Scholza.

Suzdržane reakcije

Helena Ivanov kaže da će po pitanju stanja ljudskih prava u Srbiji „verovatno“ biti nekoliko izveštaja iz Evropskog parlamenta i „eventualno poneki“ izveštaj iz Evropske komisije.

„Sumnjam da ćemo videti nešto dalje od toga. Ni ranije takvih izveštaja – da je Evropska unija zabrinuta za stanje demokratije u Srbije – nije bilo mnogo. Nijedna zemlja ne želi da se nađe u poziciji da se previše meša u unutrašnje pitanje druge zemlje, pa tu ne očekujem neke velike promene ni kada je Nemačka u pitanju“, kaže Ivanov.

Sofija Popović ocenjuje da su nakon tragedije u Novom Sadu i protesta koji su potom usledili reakcije članica Evropske unije, pa i Nemačke, po pitanju vladavine prava u Srbiji bile „veoma uzdržane“.

„Istini za volju pojavio se tvit koji je objavila nemačka administracija, a u kome se kaže da se očekuje puna istraga i da osuđuju nasilje, ali je to nešto što smo mogli da očekujemo od država članica Evropske unije, jer je to jednostavno način na koji one već duže vreme komuniciraju dugotrajne probleme iz oblasti vladavine prava u Srbiji. Partiji Aleksandra Vučića svakako više odgovara da nemačku vladu vodi Hrišćansko-demokratska unija (CDU), jer su oni deo iste partijske grupacije – Evropske narodne stranke.

I tokom vlasti Angele Merkel postojalo je veće razumevanje Nemačke za stanje vladavine prava u Srbiji nego što je to bio slučaj tokom vladavine socijaldemokrata, ali čak i tokom vlasti Olafa Scholza pozicija Nemačke se nije mnogo menjala. Bilo je nekih rekacija povodom spornih izbora u decembru 2023. godine, kada je nemačka ministarka za Evropu i klimu Anna Lierman zatražila od Saveta ministara Evropske unije da raspravlja o izborima u državama kandidatima zbog negativnih razvoja događaja, uključujući tu i Srbiju, ali ni socijaldemokrate nisu bile mnogo glasnije po pitanju situacije u Srbiji, pa to ne očekujem ni od vlade koju će predvoditi Friedrich Merz“, kaže Popović.

Podseća da ni Balkan, ni Srbija, ni proširenje Evropske unije nisu bile teme tokom izborne kampanje u Nemačkoj, koja sada ima drugačije probleme i dodaje da je pitanje je da li će se u skorijoj budućnosti Berlin ozbiljnije baviti odnosom prema Balkanu.

„Osnovni cilj nove nemačke vlade biće smanjenje ogromne podele u društvu koju su pokazali nedavno održani izbori, a ukoliko to ne bude fokus postoji velika šansa da na narednim izborima krajnja desnica preuzme oblasti na istoku zemlje. Vreme je da se potrebe istočnog dela Nemačke uzmu u obzir i očigledno postoji deo birača nezadovoljan aktuelnim politikama. Najbolja opcija je da vlada bude dvopartijska što i dozvoljavaju rezultati izbora“, kaže Popović.

Ona dodaje da je, s obzirom na to šta se dešava sa novom američkom administracijom, čitava Evropska unija fokusirana na to kakve poteze treba povući kada američki predsednik Donald Trump „praktično zaoštrava odnose sa Evropom“ i kada administracija u Vašingtonu želi da isključi Evropu iz pregovora oko Ukrajine.

„Utisak je da se stvara potpuno nova geopolitička slika u kojoj će Zapadni Balkan ostati manje važan, ali baš u tom kontekstu postoji šansa da se dogodi proširenje Evropske unije kada su u pitanju neke države Zapadnog Balkana“, zaključuje Popović.