Njemački hemičar pliva Dunavom da upozori na zagađenje

Profesor Andreas Fath je shvatio da je spoj ekstremnog plivanja i istraživačkog rada odličan način da se dopre do mnogo više ljudi, jer zagađenje je prije svega društveni problem.

Nedostatak edukacije razlog je za izostanak motivacije i neposjedovanje vještina potrebnih za pokretanje inicijative, smatra profesor Fath (Ustupljeno Al Jazeeri)

Profesor Andreas Fath je krajem aprila krenuo od izvorišta Dunava ka Crnom moru – plivajući. Namera mu je da spojem ekstremnog plivanja i naučnog istraživanja, uz usputno sastajanje sa ekološkim aktivistima i lokalnim istraživačima, skrene pažnju javnosti na zagađenje Dunava.

Uz veoma zabrinjavajući podatak da Dunav, druga po veličini evropska reka, svakodnevno ispira četiri tone plastike u Crno more, na stranicama projekta “Clean Danube” može se pročitati da su naučnici u Dunavu našli više plastičnih čestica nego ribljih larvi.

“Mikroplastika, u spoju sa drugim polutantima iz otpada, predstavlja veliki problem za ljudsko zdravlje i prirodu. Kada se mikroplastika veže na komadiće gvožđa, kao na magnet, postaje svojevrsni ‘trojanski konj’ jer jedući ribu mi unosimo u organizam sve te zagađivače”, rekao je dr. Andreas Fath, profesor hemije sa Univerziteta primenjenih nauka u nemačkom Furtwangenu.

Fath je do Beograda doplivao, prešavši 1.500 kilometara, što je nešto više od polovine ukupne dužine Dunava. Na ovoj istraživačko-edukativnoj ekspediciji prati ga tim od osam članova, što istraživača, što njegovih studenata. Celim putem od izvora do Crnog mora, kroz 10 država, oni proveravaju kvalitet dunavske vode.

“Posle Rajne i reke Tennessee, Dunav je treća reka na kojoj radimo ovakav projekat. Cilj nam je svuda isti: da osvestimo stanovnike država kroz koje te reke protiču, o stepenu njihovog zagađenja”, rekao je Fath u obraćanju novinarima na bari Reva kod Beograda.

Fath je do sada preplivao 1.500 kilometara, što je nešto više od polovine ukupne dužine Dunava (Ustupljeno Al Jazeeri)

Određene razultate dobijaju brzim testovima i odmah ih postavljaju na stranici www.cleandanube.org, dok će filtere kroz koje na različitim mestima filtriraju po 1.000 litara vode, nositi na dalju laboratorijsku analizu. Istraživanje će biti objavljeno zahvaljujući podršci Univerziteta u Beču i Furtwangenu, kao i Tehnološkog centra u Karlsruheu.

U Dunav puštaju otpadne vode bez prethodne prerade

Potekao sa univerziteta u Heidelbergu, 57-ogodišnjak impresivne naučne i sportske karijere, shvatio je da je spoj ekstremnog plivanja i istraživačkog rada odličan način da se dopre do mnogo više ljudi, jer zagađenje je pre svega društveni problem.

“Kada objavite neki rad, to pročitaju naučnici, a nama je važno da dopremo do društva, da ljudi postanu svesni koliko utiču na zagađenje reka i prirode”, ističe Fath, zapažajući da su reke ogledalo društva. Hemijski elementi koje pronalaze u vodi govore mnogo o ljudima: da li prerađuju otpadne vode, kako odlažu plastični otpad, čak i kako žive i koje lekove uzimaju.

Aktivisti iz udruženja ‘Bela čaplja 1165’, koji se bore da bara Reva dobije status zaštićenog prirodnog dobra, bili su beogradski domaćini profesoru Fathu i njegovom timu (Ustupljeno Al Jazeeri)

Priznaje da se plivajući pored Beograda oseća vrlo loše jer zna da se u Dunav ispuštaju otpadne vode bez prethodne prerade, ali se nada da će ova akcija potaknuti ljude da vode računa o tome kako odlažu smeće i da čiste reke i priobalja.

Upravo je bara Reva postala poznata pre godinu dana, kada su se stanovnici leve beogradske obale Dunava organizovali da na tom prostoru spreče otvaranje Centra za reciklažu građevinskog otpada. Prostor na kojem se bara nalazi spada u područje ekološke mreže Republike Srbije, stanište je zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Međunarodna biciklistička staza Euro Velo 6, koja povezuje Atlantik i Crno more, prolazi tuda. Aktivisti iz udruženja “Bela čaplja 1165”, koji se bore da ovaj prostor na obali Dunava dobije status zaštićenog prirodnog dobra, bili su beogradski domaćini profesoru Fathu i njegovom timu.

“Mi smo 10. septembra prošle godine pokrenuli akciju za čistiju Rajnu, u kojoj je učestvovalo 40.000 ljudi. Tada je sakupljeno oko 400 tona smeća. To znači da smo sprečili da se stotine tona đubreta pretvore u mikroplastiku; s druge strane smo uspeli da pošaljemo snažnu poruku jer toliki broj učesnika neminovno zainteresuje medije”, obrazlaže Fath cilj organizovanja ovakve vrste projekata i najavljuje ovogodišnju septembarsku akciju “Donau clean up”, Veruje da ljudi koji se budu uključili u čišćenje, u najmanju ruku, više nikad neće ostavljati otpad iza sebe.

Narušen dunavski ekosistem

Predrag Peđa Skerletović i Zoran Vukadinović iz Starih Banovaca, podunavskog naselja kraj kojeg je profesor Fath plivajući prošao 23. maja, dvojica su od svega pet preostalih registrovanih ribara. Pre dve-tri godine bilo ih je 20-ak. Drastični pad broja ribara Skerletović objašnjava s jedne strane vrlo visokim, zakonom propisanim, finansijskim davanjima, dok s druge strane primećuje da Dunav nije više izdašan kao ranije. Jednim delom je to zbog zabrana izlova pojedinih vrsta ribe, koje država sporadično propisuje, ali većim delom zbog narušavanja dunavskog ekosistema, izazvanog što prekomernim, zakonski nedovoljno definisanim vađenjem rečnog peska i šljunka, što zagađenjem koje potiče od nekontrolisanog ispuštanja otpadnih voda i bacanja smeća u Dunav.

“Mnogo je razloga koji su doveli do velikih promena u ekosistemu ovog našeg dela Dunava, ali ja ću naglasiti nestručnost funkcionera iz mesne zajednice i uništavanje mrestilišta zatvaranjem prirodnog jezera na obližnjoj šljunkari. Razmere problema su tolike da mi, koji smo odrasli u čamcu i ribarimo decenijama, više ne možemo da budemo sigurni u koje ćemo doba godine koju ribu da lovimo”, kaže Skerletović.

Dvojica kolega ukazuju i na industrijska zagađenja koja do Dunava stižu Tisom.

Nedostatak edukacije razlog je za izostanak motivacije i neposjedovanje vještina potrebnih za pokretanje inicijative, smatra Fath (Ustupljeno Al Jazeeri)

“Mi se ovde dobro sećamo kada se pre 20-ak godina u Rumuniji dogodilo izlivanje cijanida iz rudnika zlata. Zatrovana voda je stigla u Tisu, samim tim i u Dunav. Izazvala je nezapamćen pomor riba”, kaže Vukadinović i ukazuje na moguće posledice širenja industrijskih zona – i onih u Sremu, ali i onih koje su nikle uz banatski deo reke Begej, koja se pak uliva u Tisu. Javnosti je poznat slučaj kineske fabrike za preradu plastike “Feitiansuje” iz Perleza, kojoj je jedno vreme bio zabranjen rad zbog ugrožavanja životne sredine. Buduća fabrika guma “Linglong”, najveća u Evropi, takođe je pozicionirana uz Begej.

Objasniti zašto je opasna plastika

Dok Zoran Vukadinović veruje da bi pojačana kontrola i kažnjavanje zagađivača dali izvesne rezultate, Peđa Skerletović smatra da su nam, kao društvu, potrebni kvalitetno porodično vaspitanje i edukacija.

Profesor Fath takođe smatra da je nedostatak edukacije razlog za izostanak motivacije i neposedovanje veština potrebnih za pokretanje inicijative, prvo na ličnom nivou, a zatim i u radu na društvenoj i političkoj transformaciji.

Na putu do Crnog mora, Andreas Fath sa svojim saradnicima organizuje edukativne radionice.

“Program radionica smo osmislili da mlade pripremimo za budućnost. Plastika sama po sebi nije loša, ali je potrebno da objasnimo kako se makroplastika, kada završi u vodi, pretvara u mikroplastiku, i zašto je to opasno”, kaže Fath.

Izvor: Al Jazeera