Francuski mediji: Bogati sve bogatiji, siromašnima još teže

Generalni direktor jednog velikog preduzeća godišnje zaradi isto što i radnik sa najnižom zagarantovanom platom tokom 234 godine! 

Stopa siromaštva u Francuskoj na nivou cijele države (od 67 miliona stanovnika) iznosi 14 odsto (EPA)

Direktori 40 najbogatijih grupa na pariskoj berzi (CAC 40) u proseku će ove godine zaraditi 5,3 miliona eura. Njihove zarade su za godinu dana povećane za 40 odsto – piše francuski levičarski dnevnik L’Humanité.

Istovremeno lokalni dnevni list sa severa Francuske La Voix du Nord prenosi statistike koje je objavio Institut za strateške i ekonomske studije (Insee): standard stanovništva je opao, pogotovu na severu zemlje gde je četvrtina ispitanih građana izjavila da su im smanjeni realni prihodi posle prvog „zaključavanja“ u martu prošle godine.

Insee objašnjava da su najviše osiromašila domaćinstva koja su već bila siromašna. Dok stopa siromaštva u Francuskoj na nivou cele države (od 67 miliona stanovnika) iznosi 14 odsto, na severu zemlje ona je dostigla 18 odsto –  konstatuje Insee.

Pohlepa direktora velikih preduzeća

Uzrok osiromašenja u francuskoj je u trećini slučajeva – prelazak na pola radnog vremena.

„Zgražavanje na pohlepom direktora velikih preduzeća ne služi ničemu: najbolji način da se reši problema svakako nije da ih kritikujemo sa moralnog stanovišta. Naprotiv. Upravo je to bila strategija većine političara na vlasti u poslednjih deset godina uvek spremnih da ukažu na preterivanja CAC40 umesto da izvuku neke zaključke iz sevga toga”, piše l’Humanité.

Autor članka naslovljenog “Gazde nas skupo dođu”, podseća da je nekadašnji predsednik Sarkozi 2012. godine tokom kampanje za predsedničke izbore koje je izgubio izjavio: “Postoji jedna ‘mala manjina’ šefova velikih preduzeća koji su šokirali Francuze svojim ponašanjem”.

“U to vreme Nikola Sarkozi je pokušavao da ponovo bude izabran za predsednika pa je tražio način da potisne sliku ‘prijatelja bogatih’ koju je o njemu imala javnost. Međutim ciljati na neku manjinu znači gubiti iz vida ono što je od suštinskog značaja, a to je da sistem ‘zlatnih plata’ u CAC40 predstavlja problem koji se više tiče sistema nego morala”, piše l’Humanité.

Neopravdane zarade najbogatijih preduzeća

Ekonomista Dominique Plihon smatra da visoke zarade 40 najbogatijih preduzeća na pariskoj berzi ekonomski nisu opravdane. On podseća za L’Humanité da su astronomske zarade generalnih direktora CAC40  povećane na osnovu procene o perspektivi ekonomskog rasta.

“Perspektive ekonomskog rasta jesu dobre, ali ne toliko zahvaljujući talentima generalnih direktora. Te perspektive postoje pre svega zahvaljujući državnim merama u celini kojima je podržana ekonomija euro-zone od samog početka pandemije (plan obnove, ubrizgavanje milijardi eura gotovine merama Evropske centralne banke, itd.). Dakle, ovde je delom upotrebljen novac poreskog obveznika: 100 milijardi eura iz plana za obnovu francuske ekonomije na primer, finansirani su iz naših poreza”, kaže Plihon.

Čitamo dalje da su astronomske plate generalnoih direktora CAC40 ne samo neosnovano visoke, nego je njihov rast i opasan zbog toga što se produbljuju već postojeće velike razlike izmedju bogatih i siromašnih. Autor pita: “Kako može da se argumentuje da neko ko upravlja velikim preduzećem, ma kako bio odličan u svom poslu, može da zaradi godišnje ono što bi za 234 godine zaradio neko ko ima najnižu zagarantovanu platu?”

“To je slika jednog bolesnog društva. Verovatno je da ćemo za nekoliko meseci ponovo čuti govore evropskih i francuskih političara o tome da treba izbeći povećavanje zarada kako se ne bi blokirala sadašnja ekonomska obnova. U tom kontekstu još nedogovornije deluje toliko povećavanje plata generalnih direktora velikih grupa”, zaključuje Plihan.

L’Humanité navodi kao primer “Teleperformance” – “giganta telefonskih centrala” u kome su razlike izmedju zarada onih “gore” i onih “dole”, kako autor kaže, ravne “delirijumu”. “Prošle godine blaženi generalni direktor Daniel Julien zaradio je 17 miliona eura – što znači 422 prosečne godišnje plate u ovoj grupi. “Šta da se radi, to je ekonomski sistem u kome živimo! Zaradjujem mesečno 1180 eura od čega jedva uspem da platim račune. U ovom preduzeću gde najveći deo zaposlenih  dpbija najnižu zagaratovanu zaradu (po francuskom zakonu), tolike razlike doživljavamo kao nepravdu. Osećamo se nemoćnima”, kaže jedan od sagovornika autora članka u L’Humanité.

Djeca kod kuće za vrijeme raspusta

U istom bloku posvećenom socijalnim razlikama i solidarnosti, list donosi tekst o radosti pet hiljada dece (starih 8 do 12 godina) iz siromašnih porodica koja su zahvaljujući organizaciji Narodna pomoć Francuske (SPF)  mogla da provedu jedan avgustovski dan na plaži u Normandiji u mestu Cabourg.

Iz intervjua sa Henriette Steinberg, generalnom sekretarkom SPF, saznajemo da su ova deca stigla u Normandiju u više stotina autobusa, unapred se radujući jer su znali da ih čeka puno igara i sportskog druženja, te da će se svi vratiti kući sa po jednom knjigom koju im poklanja partnerska organizacija Rue du monde (ulica sveta).

Iz teksta saznajemo da trećina dece u Francuskoj ostaju kod kuće za vreme raspusta. Njihovi roditelji nemaju mogućnosti da ih pošalju na letovanje. Organizujući Dane sreće, Narodna pomoć Francuske (SPF) čini sve kako niko ne bi bio zaboravljen i kako bi deca iz porodica sa skromnim finansijskim mogućnostima mogla da provedu jedan ceo dan u igri na plaži, ili u šumi, učestvujući na nekom sportskom dogadjaju ili u nekom zabavnom parku…”Za porodice koje SPF prati tokom godine i pomaže im – to su prilike da se makar na jedan dan svakodnevne brige ostave po strani”, piše L’Humanité.

Deca su u Normandiju stigla u pratnji hiljadu i po odraslih dobrovoljaca koji su o njima brinuli.

Poziv na akciju i optimizam

Akcije SPF i stotine dobrovoljaca kao da ilustruju ono što u intervjuu za agenciju AFP tvrdi slavni francuski ekonomsta Thomas Piketty: “Pokret za jednakost se neće zaustaviti”.

Povodom izlaska njegove najnovije knjige “Une brève histoire de l'Egalité” (kratka istorija jednakosti) koja predstavlja “poziv na akciju i optimizam”.

“Pokazujem (u ovoj knjizi) da pokret za društvenu, političku i ekonomsku jednakost predstavlja težnju na dug rok koja se neće zaustaviti. Ova težnja počinje sa Francuskom (buržoaskom) revolucijom i pobunom robova na Saint Domingue koji su ozančili početak kraja društava sa privilegijama, kao i robovskih i kolonijalnih društava. Put ka jednakosti uvek čine pobune protiv nepravde, kako u unutrašnjosti država tako i na međunarodnom nivou. Tako će biti i u budućnosti”, kaže Piketty.

“Pre više decenija izmišljeno je kao neprikosnoveno pravo privatnika da se obogati upotrebljavajući za svoje bogaćenje državnu infrastrukuturu, državni zdravstveni i prosvetni sistem itd. da bi potom taj privatnik stečenu zaradu premestio u drugi pravni prostor, a ostatku stanovništva ostavio da plaća njegove račune”, ukazuje Piketty.

On zaključuje da je potrebno ukinuti slobodno kretanje kapitala na koji nije plaćen porez i iz koga ništa nije odvojeno za socijalna davanja.

“Na planeti jedan odsto najbogatijih emituje više ugljen dioksida nego 50 odsto najsiromašnijih. Oko četiri milijardi ljudi živi u zemljama koje će najteže biti pogodjene posledicama načina života najbogatijih. Nije rešenje ustanovljavanje karbonske takse koja će biti porporcionalno jednaka za siromašne i bogate, jer na kraju bogati obično ne snose posledice. Isključivo će smanjivanje nejednakosti omogućiti da izadjemo iz protivurečnosti”, zaključuje Piketty u intervjuu za AFP.

Izvor: Al Jazeera

Reklama