Mediji: Agro-industrija nas hrani i truje

Upotreba vještačkog đubriva uzrok je širenja algi-ubica na atlantskoj obali i trovanja stanovništva teškim metalima.

Širenje otrovnih zelenih algi posljedica je općeg zagađenja vodenih tokova, zemljišta i zraka (Reuters)
Širenje otrovnih zelenih algi posljedica je općeg zagađenja vodenih tokova, zemljišta i zraka (Reuters)

„Zelene alge – država se nasukala na betonskim plažama“, piše pariski Libération najavljujući na prvoj strani „skandal zelenih algi na napuštenim plažama“.  List prenosi da je Cour des comptes – državna institucija koja kontroliše stanje na javnim računima – podnela izveštaj u kome se oštro kritikuju svi oni državni akteri koji su propustili da urade šta je trebalo da bi se stanje popravilo.

Već više od deset godina bez ikakvog rezultata ređaju se jedan za drugim planovi francuske države za borbu protiv zelenih algi na obali oblasti Bretagne na zapadu zemlje uz Atlantski okean.

Ovaj skandal je zdravstveni jer od osamdesetih godina prošlog veka zbog širenja zelenih algi – umiru ljudi i životinje. Reč je i o ekološkom skandalu jer je širenje otrovnih zelenih algi posledica opšteg zagađenja vodenih tokova, zemljišta i vazduha.

Libération piše o „zelenim plimama“ koje su dostigle maksimalnu razinu 2013. godine. Od tada plima je donekle opala, ali mnogi strahuju da bi sada zbog velikih vrućina katastrofa mogla da se ponovi.

Brojne smrti

Državni izvestioci podsećaju da je 1989 u Saint-Mićel-en-Grève stradao jedan trkač, a slična nesreća se dogodila 2016. u mestu Hillion. Život je 2009. godine izgubio i jedan vozač zadužen da prevozi zelene alge u mestu Binic, dok je u Saint-Mićel-en-Grève stradao jedan konj, a jahač se jedva spasio pošto je prevezen u bolnicu. U ovoj fluoroscentno zelenoj močvari, koju autor teksta poredi sa scenama iz filmova strave i užasa, udavili su se na isti način i brojni psi.

Već decenijama svake godine u leto alge se šire po peščanoj obali u tom pojasu Bretagne zauzimajući u proseku površinu od 114 do 182 hektara. Kada se nagomilaju uz obalu, alge u procesu raspadanja ispuštaju vodonikov sulfid (H2S) koji, kada se udiše u velikim dozama, može da izazove naglu smrt.

Libération prenosi da se porodice nesrećno stradalih sada pred sudovima bore da država prihvati svoju odgovornost i konačno nešto učini.

Reporter lista razgovarao je sa Rosy Auffray čijeg muža su – kako ona kaže – 8. septembra 2016. godine u Hillionu ubile – alge.

„Tog dana Jean-René Auffray otišao je u šetnju sa svojim psom. Nađen je mrtav u zelenom blatu … verovatno zato što je išao da pomogne svom psu koji se zaglibio“, piše Libération.

„Institucija Cour des comptes ističe da su nitrati i azotno veštačko đubrivo pre svega razlog širenja zelenih algi. Samo se odstranjivanjem azota može nešto učiniti. Azot (nitrati) je prisutan u uvalama i u 90 odsto slučajeva potiče od vešctačkog đubriva koje se upotrebljava u poljoprivredi“, prenosi ovaj pariski dnevnik.

Libération prenosi i da je državni izveštaj pokazao da su finansije namenjene odstranjivanju algi – „krajnje skromne“ i neuporedive sa drugim subvencijama iz evropskog budžeta za poljoprivredu.

Osim toga vlasti regiona Bretagne i regionalna agencija za vodu nisu postaviljale nikakve uslove agro-industriji koja naravno nije imala finansijskog interesa da se uključi u smanjivanje količina azotnoog đubriva u poljoprivredi. Nije bilo nikakve strategije i kontrole – ocena je izvestilaca.

Regija bolesna od svoje industrije

U istom tematskom bloku saznajemo i da je oblast Bretagne “bolesna od svoje industrije”.

„Veštačko đubrivo prvo truje vodene tokove /…/ Mikrobiološko zagađenje potiče iz centara za gajenje stoke i nalazimo ga kako na mestma za kupanje tako i na onima za ribarenje i za uzgajanje ostriga“, prenosi Libération.

Ispostavilo se međutim da je predsednicima opština lakše da narede zatvaranje plaža kada se detektuje zagađenje „nego da se suprotstave agro-industrijskom lobiju ili usklade svoje sisteme za prečišćavanje sa postojećim normama“.

Što se tiče slatkovodnih tokova veštačko đubrivo i hemijske materije koje se upotrebljavaju za intenzivni uzgoj stoje u zatvorenim centrima mogu da dovedu do prevelike koncentracije cijano-bakterija. To su potencijalno toksične mikro-alge plave boje koje mogu da izazovu velike stomačne probleme pa čak i da utiču na neurološki sistem – prenosi Libération objasnjenje regionalne agencije za zdravlje.

Lokalni dnevnik Ouest Républicain piše o amonijum nitratu, beloj supstanci koja se koristi kao izvor azota za đubrenje ali i za izazivanje eksplozija u rudnicima.

„Amnijum nitrat: rečne luke slabo obezbeđene – Eksperti otkrili propuste u skladištenju amonijum nitrata”, naslov je teksta u kome se čitalac prvo podseća da je u eksploziji 2.750 tona ove substance u avgustu prošle godine razorena luka u Bejrutu i veći deo ovog grada.

List prenosi upzorenje ekološkog udruženja građana „Robin des Bois“ (Robin Hud) koje je ustanovilo da se u rečna stovarišta amonijum nitrat doprema i ostavlja na nepropisan i često nemaran način, kao i da poljoprivrednici koji ga masovno koriste u Francuskoj takođe ne vode računa o tome da ova substanca može da bude opasna. O tome govori nedavni požar na jednom poljoprivrednom imanju kod grada Rouena gde su 73 vatrogasca dva puna dana gasili vatru.

‘Svi Francuzi su otrovani’

Uz sve ovo pariski Le Monde prenosi rezultate studije Francuske agencije za javno zdravlje: „Arsenik, kadmium, hrom, bakar, živa, nikl… Svi Francuzi su otrovani teškim metalima uključujući i decu“.

U podnaslovu čitalac saznaje da studija „otkriva da se nivo kontaminacije povećava i veći je nego u drugim evropskim zemljama ili severnoj Americi“.

Ispitivanja su trajala dve godine počev od aprila 2014. Obuhvatila su više od hiljadu dece i oko dve i po  hiljade odraslih. “Ovi metali nisu bezopasni: mogu da budu uzročnik hroničnih bolesti (kostiju, bubrega, kardiovaskularnog sistema i neurotoksičnih problema), mogu da izazovu nedostatak imuniteta i kancerogene bolesti”.

I ovde je jedan od glavnih uzorka trovanja agro-industrija koja pribegava veštačkom đubrivu kako bi povećala prinose. “Kadmium se nalazi u fosfatnim stenama koje se upotrebljavaju za dobijanje veštačkih đubriva, a Francuska jedan od njihovih najvećih potrošača”, podseća Le Monde.

List dodaje da do sada nijedna studija nije merila kadmijum kod dece. Visok nivo može da se objasni potrošnjom “žitarica za doručak” koje nisu organske već su tretirane veštačkim đubrivom. Uz ovo, Francuzi troše više ribe nego stanovnici zemalja severne Evrope što se vidi po količinama arsenika i žive koje u povećanim količinama nalazimo kod riba i u morskim plodovima.

I na kraju ne treba zaboraviti cigarete: „pušači imaju 50 odsto više kadmijuma nego nepušači“.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO