Možemo dobrotom zamijeniti trovanje Beograđana prostotom
Želimo biti ona bolja, dobra strana Beograda, koja stanuje na suprotnoj strani ulice od one u kojoj se nezakonito ruši i još nezakonitije gradi, kaže Dobrica Veselinović iz Inicijative ‘Ne davimo Beograd’.
Je li slučajno da se kandidat za novog gradonačelnika glavnog grada Srbije zove deminutivom od riječi dobar te da logo na sajtu Inicijative “Ne davimo Beograd” glasi “Za dobar grad”, kako se naziva i cijela idejna platforma ovog građanskog pokreta? Ili je politolog i građanski aktivista Dobrica Veselinović sasvim slučajno za nickname na Twitteru izabrao ime “dobrog načelnika”?
“Da”, odgovara Veselinović. “Mi želimo biti ona bolja, dobra strana Beograda, koja stanuje na suprotnoj strani ulice od one u kojoj se nezakonito ruši i još nezakonitije gradi.”
- Mogu li beogradske naprednjačke vlasti oličene u Goranu Vesiću, koje već godinama zasjenjuju sve inicijative Beograđana, pa i one najglasnije iz Inicijative ‘Ne davimo Beograd’, konačno biti detronirane uz pomoć – dobrote?
– Apsolutno mislim da se na bahatost trenutne gradske administracije ne može odgovoriti istim “oružjem”. Ne zato što je izuzetno teško parirati nivou korupcije i nasilja koji proizvode, već zato što je model ponašanja, i to ne samo ove, već gradskih administracija u proteklim desetinama godina dubinski pogrešan.
To je model sveopšte privatizacije javnih i prirodnih dobara, model unižavanja glasa građana i prioritiziranje želja i profita investitora umesto rada na poboljšanju kvaliteta života. Da, po nama model sveopšte korupcije i ne samo političkog nasilja dominantnog u Srbiji se jedino može pobediti solidarnošću, brigom o ljudima i ljubavlju prema našem gradu.
- Bili ste u Zagrebu, gdje je jedna ekipa slična vašoj, pokret ‘Možemo!’, prosto pomela političke protivnike sa scene. Može li se nešto slično ponoviti u Beogradu, na gradskim izborima zakazanim za proljeće 2022. godine?
– Naša saradnja sa ljudima okupljenim oko platforme “Možemo!” počela je pre više od deset godina, kada smo skoro paralelno pokretali inicijative za odbranu javnih prostora, prostore za nezavisnu kulturu i izučavali teme održivog razvoja. Tokom svih ovih godina mi smo sarađivali, upoznavali se i učili jedni od drugih. Rekao bih da su nas ove formativne godine oblikovale u političkom smislu i da tek treba pratiti šta će ova nova generacija političkih aktera na Balkanu uraditi. Naravno, situacija u Hrvatskoj je dosta povoljnija, u smislu izbornih uslova, slobode medija, pa i atmosfere u društvu, no ja sam optimista, energija koja se već mesecima u Beogradu oseća i organski rast ‘Ne davimo Beograd’ govori nam da smo na pravom putu. Tek sada nećemo stati.
- Koje su razlike i sličnosti u političkim prilikama Srbije i Hrvatske, odnosno Beograda i Zagreba?
– Od sličnosti mogu izdovojiti da se u oba društva “duhovi prošlosti” malo-malo pojavljuju i žele da politički i na svaki drugi način profitiraju raspirujući nacionalnu mržnju i unoseći zavadu među građane i građanke.
Sa druge strane, Hrvatska, kao članica Evropske unije, može i koristi veliki broj instrumenata pomoći i saradnje, i to se može videti kroz razna unapređenja kvaliteta svakodnevnog života. Pored toga, jako je veliki iskorak u Hrvatskoj načinjen na polju jednakog i fer javnog informisanja i, možda najvažnije, na polju maksimalnog poverenja u demokratski proces i demokratičnosti izbornog procesa. I samo jedna ilustracija – rezultati izbora u Hrvatskoj su poznati i javno objavljeni do 23:00 časa istog dana, dok kod nas prebrojavanje i žalbe na proces traju bukvalno nedeljama i mesecima.
- Vaš je saborac Radomir Lazović već u više navrata nagovijestio da ćete upravo Vi biti kandidat Inicijative ‘Ne davimo Beograd’ za gradonačelnika Beograda. Je li ta odluka konačna?
– Meni je izuzetno drago na tom predlogu i spreman sam da svo svoje znanje, iskustvo, energiju i ljubav dam. Bila bi mi velika čast da budem i zvaničan kandidat za gradonačelnika, ali za konačnu odluku ipak moramo sačekati Skupštinu pokreta, koja je, kao i svake godine, simbolički zakazana na Dan oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu – 20. oktobra.
- Koje bitke za Beograd ste do sada izgubili, a koje dobili? Šta će biti sa ‘Beogradom na vodi’ kada se vlast promijeni?
– Od bitaka koje smo i dobili i izgubili mislim da je važnije šta smo naučili, kakvi smo postali ljudi i kakvu smo organizaciju i potporne mehanizme izgradili. Naravno da je za nas važno koliko smo ljudi odbranili od iseljenja, koliko smo štetnih projekata zaustavili, ali važno nam je i koliko smo ljudi inspirisali i oslobodili od straha da jasno kažu protiv čega su. To deluje kao Sizifov posao, ali mi smo baš zbog toga tu, zato što nemamo gde drugde da budemo i nemamo kalkulaciju i želju da odemo iz našeg grada. Imamo samo želju da ga načinimo boljim mestom za život i da on ponovo bude grad kojim se ponosimo i u koji ljudi žele da dođu.
“Beograd na vodi” će proći ozbiljnu reviziju i sanaciju, kao i pokretanje brojnih pravnih procesa i nadoknada koje će platiti investitori i sa njima povezana politička elita. Samo ilustracija: Siniša Mali i Aleksandar Vučić jednom mesečno obilaze radove u “Beogradu na vodi”, što jasno pokazuje da su oni mnogo više nego što je sada poznato involvirani u ovaj projekat.
- Prema istraživanjima javnog mnjenja, u ovom tenutku Inicijativa ‘Ne davimo Beograd’ ima sedam odsto podrške Beograđana, što nije malo, ali je nedovoljno za osvajanje vlasti. Kako planirate podići broj onih koji bi zaokružili vaše ime na listiću?
– Mi smo permanentno na terenu sa građanima širom grada. U proteklih nekoliko godina prešli smo dug put od neformalne grupe prijatelja i protestnog pokreta u stabilnu organizaciju. Izvršili smo strukturiranje našeg pokreta, ali i pokrenuli akciju učlanjivanja ljudi, tako da sada imamo preko 3.200 članova, što je cifra koje bi se i neke etablirane političke stranke mogle postideti imajući u vidu naš lokalni karakter delovanja. Prošle godine smo izabrali novo rukovodstvo i organe, tako da je rast koji vidimo posledica velikog rada na terenu i zalaganja stotina volontera i volonterki.
U budućnosti ćemo nastaviti da radimo sve ono što smo radili do sada – a to je da budemo fizički svuda gde se krši javni interes, ali i da nudimo rešenja i predloge kako se kvalitet života u Beogradu može podići i kako Beograd može postati dobar grad za sve.
- Kako biste ocijenili dosadašnju saradnju sa sličnim pokretima u Beogradu i Srbiji, ali i strankama opozicije?
– Saradnja sa pokretima je prirodna i organska. Ta saradnja buja i oplemenjuje. Posećujemo se, sarađujemo, učimo, razvijamo taktičke mreže i postajemo prijatelji pored toga što smo saborci.
Sa opozicijom sarađujemo na tri tačke. To je borba za fer i poštene izbore, rad na slobodi medija i suprotstavljanje nasilju. Biću iskren – ta saradnja nije prijatna niti laka, pogotovo što za sagovornike imamo neke iz prethodnih vlasti, samim tim i odgovorne za stanje u našem društvu danas, ali naša uloga je da budemo konstruktivni, da doprinesemo razvijanju drugačije političke kulture, da sarađujemo sa svima, a sve zarad postavljanja boljih institucionalnih temelja za budućnost demokratije.
To ne znači da ćemo sa njima zajedno izlaziti na izbore ili praviti trule kompromise i koalicije, ali znači da ćemo sarađivati na rušenju režima Srpske napredne stranke. Mislim da je važno napomenuti i da sarađujemo sa bliskim zelenim i zeleno-levim organizacijama iz regiona, sa “Možemo!” iz Hrvatske i URA iz Crne Gore, a deo smo i međunarodnih mreža, poput Progresivne internacionale, kao i Municipalističke mreže, u kojoj smo do sada najviše sarađivali sa Barselona en Komu, organizacijom iz koje dolazi gradonačelnica Barselone.
- Na prošlim predsjedničkim izborima podržali ste takozvani bojkot opoziciju. Hoće li ovaj put biti bojkota kao načina delegitimizacije izbornog procesa i vlasti?
– Bojkot je svakako pokazao dubinske pukotine demokratije (a ona upitno da i postoji u Srbiji) i veliku moralnu krizu u kojoj je naše društvo zapalo. Bojkot je ogolio ne samo režim SNS-a, već i ostalih opozicionih aktera, koji su, posle spuštanja izbornog cenzusa na tri odsto, na te nelegitimne i neregularne izbore izašli. Što se nas tiče, stvar je dosta jasna – prvo se moramo izboriti za više demokratije i bar koliko toliko fer izbornu utakmicu, a onda na takvim izborima uraditi sve što je moguće da se oslobodi Beograd.
- Jedan od bliskih saradnika postao vam je i doskorašnji gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, koji je za brže približavanje Srbije NATO-u i EU. Kakvo je mišljenje Inicijative ‘Ne davimo Beograd’ o tome?
– Srbiju vidim na Zapadu, a naš put ka članstvu EU, i pored strukturalnih problema unutar Unije, nema alternativu. Što se tiče vojnih saveza, za 21. vek potrebna nam je drugačija vrsta armije, ona koja se bori protiv klimatskih promena i očiglednih posledica. Treba nam “vojni“ odgovor na elementarne nepogode za naredne godine. U toj borbi teško će nam pomoći tradicionalno ustrojena vojska i naoružanje koje posedujemo.
Sa Nebojšom Zelenovićem smo se našli na prepoznavanju lokalnih tema i stavljanju lokalnih pitanja među najviše pripritete, zato što promena dolazi odozdo, i tu na lokalu ljudi najviše imaju mogućnosti da tu promenu vide, ali i iznesu.
- Šta će biti okosnica predizborne kampanje i da li se i kako pripremate za izlazak na izbore?
– Za sada još nismo prelomili da li na neke buduće izbore izlazimo, odnosno još je na snazi naša deklaracija o bojkotu. Svakako, pošto su u toku i pregovori sa posrednicima EU-a oko pronalaženja rešenja na krizu demokratije, u koju smo upali posle bojkota izbora prošle godine, mi ćemo sačekati da se taj proces okonča, pa ćemo onda doneti odluku da li izlazimo na izbore ili ne.
Ono što radimo sve vreme je da nudimo konkretna rešenja na brojne probleme u gradu, stojimo solidarno sa građanima na žarištima širom grada i sa njima zajedno rastemo. Ovo je naš grad!
- Očekujete li da će ipak doći do dogovora vlasti i opozicije o predizbornim uslovima?
– U ovom trenutku imamo dva bloka – jedan pregovara direktno sa vlašću, a drugi, u kojem smo mi, to čini uz predstavnike EU-a. Što se nas, kao Inicijative “Ne davimo Beograd” tiče, mi smo od početka konstruktivni i otvoreni za saradnju sa svim političkim akterima po tri pitanja: borba za fer i slobodne izbore, sloboda medija i usprostavljanje nasilju. Oprezni sam optimista što se tiče dogovora sa vlašću, ali učinićemo sve da se popravi stanje u našem društvu, a izbori i izborni uslovi su jedan od ključnih mehanizama za to. Ne zbog nas i izbora, na koje jedva čekamo da izađemo, već zbog budućnosti demokratije u našoj zemlji.
- Šta će biti vaši prvi potezi nakon eventualne promjene vlasti?
– Prvi potez je svakako sklapanje najboljeg tima, koji treba da napravi “malu revoluciju” u načinu na koji se gradom upravlja. Posao tog tima da u prvih nekoliko meseci otvori sve ugovore koje je trenutna gradska administracija napravila, napravi njihovu reviziju i krene u rešavanje nekoliko ključnih problema. To su, po meni, zagađenje vode i vazduha, što zahteva hitnu i konkretnu akciju, zatim rešavanje saobraćajnih gužvi kroz unapređenje javnog prevoza i mnogo više socijalnih davanja i bavljenja vrtićima, domovima zdravlja, obrazovanjem i kulturom.
- Već godinama se uporno i dosljedno držite stava ‘nemiješanja’ u teme takozvane visoke politike i držite se gradskih tema. Čiju podršku očekujete, a sa koje strane će biti saplitanja?
– Mi smo baš kroz gradske teme i lokalne politike želeli da indukujemo politiku i zainteresujemo širi broj ljudi da krene da se bavi politikom. Posle godina depresije i apatije, građani su digli ruke od politike, ponavljajući mantru “svi su isti”. Za nas je to bio glavni cilj – da ljudima pokažemo da može drugačije, da može konstruktivnije, da može poštenije, da može transparentnije i da može bolje.
Sa druge strane, nas su od početka “kolege” iz opozicije smatrali za autsajdere i neozbiljne “hipstere”, a za teme koje smo pokretalii su govorili da nikada neće mobilisati ljude. Naravno, u svemu su pogrešili, a malo po malo su i oni uvideli da smo postali respektabilna organizacija, koja će tek rasti i pokazati svoj kapacitet u budućnosti. Najveću podršku očekujemo od građana, jer zajedno sa njima možemo osloboditi Beograd i učiniti ga dobrim gradom za sve.
- Kako gledate na genocid počinjen u Srebrenici, čije je negiranje zabranila Crna Gora, odnosno parlament te zemlje, uz brojne osude takvog čina upravo iz Beograda?
– Vladajuća kriminalna politička elita u Beogradu, radi svojih interesa, nastavlja da unosi pometnju u regionu, umesto da se konačno suoči sa zločinima koji su činjeni u naše ime, da ih prizna i da prekine dosadašnju politiku sakrivanja i prikrivanja. Mislim da su građani i građanke svih naših zemalja mnogo bliži nego što ih politika želi predstaviti i da na tome treba raditi. Ljude treba povezati, sa ljudima treba pričati, nove generacije treba obrazovati, da se istorija zločina ne bi ciklično ponavljala držeći nas u stalnoj poziciji periferije i siromaštva.