Pandemija učinila bogate još bogatijima

Zvuči gotovo nevjerovatno da su mnogi milijarderi uvećali svoje bogatstvo – nekoliko puta.

'Procjene su da većina milijardera ne može da potroši svoje bogatstvo za života - ostaje pitanje zašto ne povećaju zarade svojim zaposlenima, ili urade više za razvoj terapija i vakcina, i njihovu distribuciju', smatraju u High Pay Centreu (Reuters)

Nije iznenađenje da su u prethodnih godinu dana najviše zarađivale onlajn kompanije, kao i one koje se bave dostavom raznih vrsta roba, ali zvuči gotovo neverovatno da su mnogi milijarderi uvećali svoje bogatstvo – nekoliko puta.

Globalna pandemija korona virusa još uvek nije pod kontrolom. Iako je širom sveta jednom dozom ili potpuno vakcinisano gotovo milijardu ljudi, nova žarišta, kao što je Indija, potvrđuju da još uvek ima puno posla do povratka u život pre pandemije. U ovome se slažu i stručnjaci, a ono oko čega se još uvek vode debate je koliki procenat svetske populacije treba vakcinisati – procene idu od dve do tri milijarde.

Ovakva situacija je povećala globalnu potražnju za gotovo svim vrstama roba, kao i njihovom dostavom, što je  posledično izazvalo i nestašice i skok cena. Ekonomisti smatraju da je recesija donekle izbegnuta, ali će mnogim sektorima, kao što su turizam i industrija zabave, biti potrebno nekoliko godina da povrate svoje poslovanje u granice pre 2020. godine.

Koliko milijardi je dovoljno?

Manje od hiljadu najbogatijih u SAD su uvećali svoje bogatstvo za gotovo trilion dolara u poslednjih godinu dana. Radi se o ličnom bogatstvu (net worth), dakle, bez akcija, ulaganja u kompanije i berzanske transakcije. Kada se na ovo dodaju i investicije u kripto-valute (bitkoin, dogecoin, ethereum), a čije je korišćenje takođe postalo izuzetno popularno u poslednjih dvanaest meseci, procene su i da je u pitanju trilion i 130 milijardi dolara bogatstva.

Na ovoj listi ima oko 650 milijardera, a njima se produžilo još 47 novih, koji su u ovaj ‘klub’ ušli za vreme pandemije. Sa druge strane, 11 nekadašnjih milijardera je ispalo sa ove liste zbog gubitaka svojih kompanija, pa su sada ‘samo’ multi-milioneri. Stručnjaci procenjuju da ovih 650 milijardera sada imaju zajedničku vrednost od oko 4.5 triliona dolara, što je 5% vrednosti ukupne ekonomije SAD.

Najbolji primer ovog ‘meteorskog bogaćenja’ je Elon Musk, osnivač i CEO kompanija Tesla, SpaceX i Neuralink. Njegovo bogatstvo se za manje od godinu dana uvećalo za neverovatnih 414 odsto, od 24 milijarde, na čitavih 126.6 milijardi dolara. Najbogatiji čovek sveta, CEO kompanije Amazon Jeff Bezos uvećao je svoje bogatstvo za 69.4 milijarde dolara u istom vremenskom periodu.

I nekada najbogatiji čovek sveta, osnivač kompanije Microsoft i filantrop Bill Gates je ‘dobro prošao’ – 21 odsto povećanja ličnog bogatsva, sa 98 na 119 milijardi dolara. Iako je tržište nekretnina i investicija u bankarski sektor sada manje nego pre početka pandemije, to nije uticalo na jednog od najpoznatijih svetskih investitora Warrena Buffeta, koji je uvećao bogatsvo za 30 odsto, na 88 milijardi dolara.

Za vreme pandemije, društvene mreže su odigrale jednu od ključnih uloga u povezivanju ljudi širom sveta, zbog ograničenih ili potpuno obustavljenih međunarodnih putovanja. Najmoćniji među šefovima društvenih mreža, CEO Facebooka Mark Zuckerberg je sada i daleko najbogatiji – 101 milijarda dolara, što je uvećanje bogatstva za skoro 100 odsto – za nešto manje od deset meseci.

Bojan Savić, IT stručnjak, kaže da i u narednom periodu treba očekivati rast globalnih tehnoloških kompanija:

“Ne iznenađuje da su vlasnici i predsednici ovih kompanija uvećali bogatstvo. Tehnološke kompanije su trenutno najveći investitori u SAD, ali i globalno. Apple gradi nekoliko svojih razvojnih centara, Tesla gradi ogromnu fabriku blizu Berlina, što je nazvano jednom od najvećih investicija u Nemačkoj. Nisu samo u pitanju američke kompanije – i Azijski IT sektor beleži ogroman rast, uz gigante kao što je Kineski Tencent i Tajvanski Foxconn. Do 2030. godine Evropska unija očekuje da trećina vozila bude električno, što će samo uvećati uticaj, kao i prihode tehnološke industrije” objašnjava Savić.

Nije moralno, ali je unosno

Mnogi svetski investitori su iskoristili ‘šansu’ koju im se ukazala. Širom Zapada, cene nekretnina su pale i za skoro 20 odsto, što su mnogi iskoristili da dođu do poslovnog i stambenog prostora. Više od 300 ultra – luksuznih stanova na Menhetnu u Njujorku je promenilo vlasnika za prvih šest meseci pandemije.

Sa druge strane, akcije tehnoloških kompanija su u stalnom rastu, i nastaviće da rastu, imajući u vidu globalnu potražnju za smartfonima, laptop računarima, memorijskim uređajima, ali i smart televizorima, audio sistemima, itd.

Milan Stamenković, tehnološki stručnjak, kaže da ljudi širom sveta troše na elektroniku više nego ikad pre:

“To je zanimljiv fenomen – ljudi novac koji su trošili na putovanja sada ulažu u IT opremu, ili se odlučuju da kupe skuplji računar, bilo za gejming ili ozbiljan rad. Takođe, budući da svi provode daleko više vremena u svojim domovima, odjednom se pojavila potreba za pametnim TV uređajima, koji imaju podršku za aplikacije kao što su YouTube i Netflix. I u svom okruženju imam slučajeve da prijatelji koji nikada nisu bili zainteresovani za tehniku, sada završavaju onlajn kurseve dizajna ili programiranja” navodi Stamenković.

Ipak, mnogi svetski ekonomisti smatraju da ovakva akumulacija kapitala nije samo nemoralna, naročito u vreme velike pandemije i problema u sektoru zdravstva, već da to donosi i razne druge društvene i političke probleme, koji podsećaju na situaciju pre izbijanja Drugog svetskog rata.

“Procene su da većina milijardera ne može da potroši svoje bogatstvo za života – ostaje pitanje zašto ne povećaju zarade svojim zaposlenima, ili urade više za razvoj terapija i vakcina, i njihovu distribuciju” smatraju u ‘High Pay Centre’, međunarodnoj neprofitnoj grupi koja okuplja stručnjake raznih profila.

Višak novca, manjak čipova

Globalna potražnja za elektronikom je izazvala i najveću nestašicu čipova svih vrsta u istoriji. Trenutno nedostaju i gotovi čipovi raznih namena, kao i sirovine za njihovu proizvodnju.

Ogromna potražnja, prvenstveno za smartfonima i računarima, dovela je do odlaganja isporuka procesora, grafičkih video procesora (VPU), raznih Bluetooth i WiFi mrežnih kontrolera, kao i memorija svih vrsta. Naročito je pogođena automobilska industrija, koja je prinuđena da smanjuje proizvodnju, i odlaže nove modele. Tako je kompanija Ford saopštila da će profit u ovoj godini biti manji za dve milijarde dolara, zbog nedovoljno čipova i komponenti za električne i hibridne automobile.

Kompanija Apple je krajem prošle godine odložila predstavljanje svog novog smartfona iPhone 12 upravo zbog nedostatka čipova i nesigurnih isporuka gotovih proizvoda. Na nedostatak čipova utiču i sankcije SAD Kini, te zategnuti odnosi između Kine i Tajvana, gde se proizvodi gotovo dve trećine svih čipova.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO