Postaje li svemir novi Divlji zapad?

Atentat u policijskoj stanici u Rambouilletu, neizvesnost u vezi sa razvojem epidemije, posledice hladnog talasa po voćarstvo… Među ovim teškim “zemaljskim” sadržajima koji dominiraju u francuskim medijima – mesto na udarnim stranama našla je  i jedna “svemirska” tema: francuski kosmonaut Thomas Pesquet, sa još trojicom članova posade, uspešno je poleteo iz Cap Canaverala u Floridi kako bi u Međunarodnoj kosmičkoj stanici (ISS) preuzeo mesto komandanta šestomesečne misije nazvane “Alpha”.

Sutradan su u direktnom prenosu Francuzi mogli da gledaju uspešno spajanje kapsule sa međunarodnom svemirskom stanicom.

“Pesquet – zvezda među zvezdama” naslov je na prvoj strani dnevnika Le Parisien, koji u podnaslovu s ponosom ističe da će ovaj kosmonaut star 43 godine biti prvi Francuz na položaju komandanta ISS-a tokom šestomesečne misije.

List prenosi da je Pesquet jedna od najomiljenijih javnih ličnosti u Francuskoj, “hvaljen kako zbog svojih profesionalnih kvaliteta, tako i zbog svog ličnih vrlina”.

Misija Thomasa Pesqueta

“Svi se sećaju naših astronauta Jean-Loup Chrétien, Patrick Baudry ili astronautkinje Claudie Haigneré. Daleko najpopularniji je Thomas Pesquet. Prema jednom istraživanju javnog mnenja, koje je organizovao Journal du Dimanche, Pesquet je omiljeniji čak i od [Zinedine] Zidana ili [Kylian] Mbappé. Zbog njegove mladosti, spontanosti, jednostavnosti – on je nacionalni heroj. Treba pročitati njegov intervju, koji smo objavili prošle nedelje, u kome podseća da će morati da se ‘popne’ u raketu koja nosi 565 tona goriva. Svestan je rizika. Voli nauku i ima poverenja u nju. Reklo bi se da nije od onih koji bi odbili vakcinu AstraZeneca”, piše u uvodniku dnevnika Le Parisien.

Autor komentara dodaje: “U ovo vreme COVID-a, mi Zemljaci bolje razumemo (njegovu situaciju): treba prihvatiti da ostanete šest meseci ‘zaključani’ u ISS-u, gde veliki i teški poslovi očekuju posadu. Izvešće 200 naučnih eksperimenata, od kojih su neki povezani sa istraživanjima protiv kancera.”

Autor uvodnika podseća i na “zdravorazumski odgovor” Pesqueta onima koji prigovaraju da se novac troši na skupe svemirske avanture dok ovde, na Zemlji, ima toliko toga da se uradi: “Kosmički letovi sa posadom koštaju Evropljane 650 miliona eura. Budžet fudbalskog kluba PSG iznosi 540 miliona.”

U istom tematskom bloku Le Parisien objavljuje i tekst iz kojeg saznajemo detalje: deo misije Pesqueta biće posvećen jednom od najneobičnijih organizama na planeti, poznatom pod imenom blob (Physarum polycephalum). Blob spada u amebozoe (kao amebe). Reč je o drevnom organizmu i lako uočljivom, koji može da zauzme površinu od više kvadratnih metara uprkos tome što se sastoji od samo jedne ćelije.

Proučavanje bloba

“Blob fascinira naučnike jer poseduje začuđujuće odlike. Iako nema mozak, u stanju je da rešava složene probleme. Na primer, može da nađe najkraći put da bi povezao dve tačke u lavirintu. U periodu kada nema čime da se hrani, u stanju je da zaspe i spava onoliko dugo koliko traje nemanje hrane. Četiri bloba će upravo spavajući stići u ISS”, saznajemo iz teksta sa naslovom “Neobičan eksperiment, probiditi blob”.

Biće ovo prilika da se vidi kako blob reaguje u beztežinskom stanju. Takođe, hiljade francuskih učenika od osnovne škole do gimnazije pratiće austronauta proučavajući, svako na svom nivou, ovaj neobični organizam.

Nedeljnik L'Express na prvoj strani donosi upozoravajući naslov: “Svemir, novi divlji Zapad”, a u podnaslovu “Rakete, sateliti, Elon Musk, Jeff Bezos…” “…Države, industrije i agencije uključene su u aeronautički sektor. Bitka postaje koliko komercijalna toliko i naučna”, izveštava nedeljnik.

“Evropa treba hitno da se uključi u trku. Neumorni Elon Musk, sa svojim projektom Starlink, ima već 1.500 satelita i ubrzano teži ka cilju od 12.000 u nižoj orbiti. Samo u 2020. godini Muskove mađine činile su 70 odsto svih satelita lansiranih u svetu”, kaže za L'Express Maxime Puteaux, savetnik u Euroconsultu.

Evropa između dvije supersile

Dnevnik Le Figaro, uz informativan naslov ispod fotografije komandanta Pesqueta, donosi napomenu kako je on prvi Evropljanin koji leti u kapsuli Crew Dragon de SpaceX. “Industrijalci žale zbog toga što Evropa nema svoj kosmički program s posadom”, naslov je teksta u Figarou.

“Ukoliko bi 2022. godine Evropa donela odluku da ima samostalne letove sa posadom, ona bi mogla da bude spremna 2030. godine, kaže jedan industrijalac. Bio bi to lep projekat, ujedinjavajući u kojem bi učestvovale sve zemlje Evropske unije. To bi obnovilo samopouzdanje u jednom trenutku kada Evropa sumnja u sebe i nalazi se između dve velike super-sile – američke i kineske”, piše Figaro, citirajući André-Hubert Roussea, predsednika evropske industrijske grupe Ariane.

“Za sada ESA [Evropska svemirska agencija] smatra da je prekasno da se Evropa uključi u letove sa posadom Zemlja – ISS, kojoj uskoro ističe vek trajanja. Za Didier Sćmitta (funkcionera ESA) Evropa treba da se okrene ka mesecu i zatim ka Marsu. Nije nužno da ti projekti budu vezani za kosmičke brodove s posadom. Evropske industrije (Airbus Space i Thales Alenia Space) računaju sa ESA-om kada je u pitanju teretni prevoz Zemlja – Mesec, nadajući se da bi mogli da ubede američku agenciju NASA da, u okviru razmene, prihvate evropske kosmonaute…”

‘Nova’ američka letjelica

Dnevnik Libération podseća da je američka letelica koja je Pesqueta i ostalu trojicu kosmonauta odnela u svemir – “potpuno nova”.

“Prva misija francuskog kosmonauta Thomasa Pesqueta 2016. godine bila je u ‘u staroj ruskoj kapsuli Soyouz’. Godinama su Amerikanci (sa svojim kanadskim, evropskim i japanskim partnerima) za putovanje ka ISS-u računali samo na rusku svemirsku agenciju Roskosmos: NASA je izgubila sopstevni svemirski prevoz 2011. godine, kada je obustavljen. Pedsquet je proizveden u prvu klasu evropskih astronauta 2009. godine. Počeo je karijeru u prelaznoj epohi, kada su zapadni astronauti za 80 miliona dolara kupovali svoje mesto na Soyouzu. Mesecima su se uvežbavali na Bajkonouru (Kazahstan), u Gradu zvezda, učili da upravljaju komandnim stolom sa ćiriličnim slovima i podvrgavali se brojnim ruskim ritualima…”

Jedino dnevni list L’Humanité, bivši organ Komunističke partije Francuske, nije na prvoj strani najavio kosmički let iz Cap Canaverala sa francuskim kosmonautom kao komandantom misije Alpha. Ispod teksta “Putin podiže ton prema zapadnim zemljama”, list donosi kratak antrfile, u kome čitamo da je “Kosmička saradnja SAD – Rusija dovedena pitanje”.

“Jurij Borisov, pomoćnik premijera Rusije, najavio je da će se njegova zemlja do 2025. godine povući iz ostarelog ISS-a. Roskosmos je saopštio da će konačna odluka o tome biti doneta 2024. godine. Dmitrij Rogozin, koji je na čelu Roskosmosa, rekao je da je cilj da se 2025. godine modul sa posadom postavi u orbitu višu od one na kojoj se nalazi ISS i da je ‘izgradnja u toku’. Po njemu, ovaj budući satelit mogao bi da služi kao posredna tačka transfera za letove u pravcu meseca”, piše L’Humanité.