Poslije tri mjeseca, restorani i muzeji ponovo otvoreni u Italiji

Od kada su boje podelile Italiju na žutu, narandžastu i crvenu zonu, pravila i mere u borbi protiv korone virusa, menjala su se s obzirom na to kojoj bi zoni tj. boji određena regija pripala. Većina njih, ukupno dvadeset regija, poslednja tri meseca, zapravo od novembra prošle godine, bila je u narandžastoj ili crvenoj zoni. A s obzirom na manje ili više restriktivne mere koje su prepisivale ove dve boje, ugostiteljski, kulturni i turistički objekti bili su delimično ili potpuno zatvoreni.

Dok su butici i tržni centri otvarali i zatvarali svoja vrata i izloge, u zavisnosti od narandžaste ili crvene zone, restoranima i kafićima bilo je zabranjeno da služe goste unutar svojih lokala, dok je dostava hrane i pića bila dozvoljena. S druge strane, svi kulturni objekti, poput muzeja, pozorišta i bioskopa, poslednja tri meseca bili su zatvoreni u većini italijanskih gradova.

Crvena zona greškom

U regiji Lombardiji i njenom glavnom gradu Milanu, od početka pandemije, pa tako i tokom ovog drugog talasa, važile su uglavnom vrlo restriktivne mere. Jedino u vreme božićnih i novogodišnjih praznika, sa strogim pravilima i merama se popustilo, a kako bi građani ipak delimično doživeli prazničnu euforiju. Međutim, odmah po završetku svih proslava, sredinom januara meseca, Milano i sever Italije, opet su se našli u crvenoj zoni.

Mnogobrojni građani, ugostitelji, kulturni radnici, te srednjoškolci, sve više su počeli da iskazuju svoje nezadovoljstvo zbog strogih mera. Na gradskim trgovima, sve češća su bila manja ili veća protesna okupljanja. A nezadovoljstvo je eskaliralo kada je došlo do greške u prikupljanju podataka o broju zaraženih, te prikazivanju indikatora širenja zaraze RT većim nego što jeste. Tako da je zbog takve greške, regija Lombradija ostala nezasluženo u crvenoj zoni.

Nadležni iz regionalne vlasti optužili su algoritom koji se koristi za prikupljanje podataka, dok je vlast koja je tih dana bila pred raspadom, optužila guvernera regije Atilio Fontanu zbog netačnih podataka, a zbog kojih restriktivne mere nisu popustile. A kako bi se greška što pre ispravila, od prvog februrara, Milano i Lombardija ulaze u žutu zonu, kao i većina drugih regija u Italiji.

Gužve na distanci

Prvog radnog dana u nedelji u Ikei obično nije gužva, međutim ovog ponedeljka čeka se u redovima ispred ove prodavnice švedskog nameštaja. Ulazi se jedan po jedan, a na samom ulazu, svakom kupcu se meri temperatura i obavezno dezinfikuju ruke. Takođe na mnogobrojnim kasama, strpljivo se čeka u redovima. A kako kaže većina kupaca, nije im problem da čekaju i kupe ono što im je potrebno, jer veliki je rizik da se mere ponovo pooštre i Ikea opet zatvori. Što se već i dogodilo krajem decembra, pred praznike, a kada je u jednom danu kroz ovu radnju prošlo više od petaenst hiljada kupaca, nakon čega se ista ubrzo i zatvorila.

Martina, studentkinja iz Milana kaže da joj je nedostajao šoping, i da je jedva čekala da se vrati normalnom životu, pa čak i pod ovakvim uslovima.

Također od sada je otvoren i Ikein fast food restoran, gde se kupci posle obavljene kupovine, obavezno počaste čuvenim hot-dogom. Na self service kasama za kupovinu istog se čeka u redovima. Ali to nije problem, ljudi su srpljivi, poštuju distancu i svi nose maske.

Moguće je takođe i da se sedi za stolovima ovog restorana, a što u kratkim periodima dok je ova prodavnica nameštaja bila otvorena i kada su važile mere narandžaste zone, to nije bilo moguće.

Isto kao što nije bilo moguće u svim ostalim restoranima i kafićima. Međutim, ulaskom u žutu zonu, ugostiteljski objekti konačno su otvoreni za svoje goste.

Najviše četiri osobe za jednim stolom

Iako je entuzijazam veliki, zbog ponovnog otvaranja, a posebno u metropoli u kojoj su restorani, barovi i kafići, pre pandemije uvek bili puni, nova pravila života ipak su promenila navike građana Milana. Mere koje važe od početka februara, prepisuju da za jednim stolom mogu da sede najviše četiri osobe na udaljenosti od jednog metra, osim ako nije reč o porodici sa više dece. U nekim restoranima, goste za istim stolom deli pleksiglas kao jedna od opcija za sprečavanje širenja virusa, a u slučaju da su stolovi mali i ne garantaju obaveznu distancu.

Luca Steinmann, novinar i stanovnik Milana, prvog dana otvaranja bara u kojem je ranije redovno odlazio na ručak, iskoristio je da pojede svoje omiljeno jelo, pastu sa raguom.

“Milano je grad u kojem se ljudi druže, sklapaju nova prijateljstva, tako što jedu zajedno. Zatvaranja su nanela mnogo štete.  Ugostiteljima finansijsku, a građanima štetu u socijalnom smislu, jer se ljudi više ne druže kao pre”, kaže Steinmann.

Istog je mišljenja i Claudia Maggioni, vlasnica poslastičarnice i kafe bara “Agora” a koja kaže da je tokom proteklih meseci izgubila svoje stalne klijente, a posebno one koje bi svakog jutra dolazili na kafu i kroasan.

“Neki naši klijenti su u početku dolazili, naručili bi svoju kafu i pili je ispred lokala. Međutim, vremenom su sve ređe dolazili, a onda su i prestali”, kaže Maggioni.

A prvu nedelju, od kada je njen lokal otvoren, nisu obeležile velike gužve.

“Na žalost, mnogi naši klijenti neće još dugo da dolaze, posebno stariji ljudi koji se boje”, veruje Maggioni.

Zbog ovakvih i sličnih razloga, mnogi ugostitelji odlučili su da više ne otvore svoje restorane. A prema podacima udruženja za trgovinu, turizam i ugostiteljstvo  “Confesercenti”, u Italiji je posle prvog lockdowna skoro sto hiljada restorana zatvoreno, dok su gubitci u 2020. godini, samo u ovom sektoru, oko 37 milijardi evra.

Dostava hrane, biznis koji je procvetao

Svakako, i dok su na snazi bile veoma stroge mere, svim restoranima, kafićima, poslastičarnicama ili sladoleddžinicama, bilo je omogućeno da vrše dostavu. Tom prilikom, većina ugostitelja modifikovala je svoje menije s obzirom na nove uslove rada. Kurirske službe takođe su se veoma lako prilagodile novim zahtevima tržišta tokom pandemije. A prema podacima italijanske privredne komore, dostavljanje hrane i drugih namirnica uvećano je za deset puta u odnosu na period pre izbijanja korone virusa.

S druge strane, lokali kojima je posao bolje išao nego inače, jesu takozvani brzi restorani originalnog havajskog jela. A takozvana “poke blow” ili poke činija tokom pandemije postala je jedno od omiljenih i najtraženijih jela na sajtovima za dostavu hrane.

Simone Natali, vlasnik lokala “Nat's Fresh Delicious”, skrivenog u jednoj uskoj ulici u centru Milana, a u kojem se pripremaju isključivo poke činije, kaže da su proteklih meseci radili bolje od očekivanja.

“Otvorili smo u novembru 2019.godine. Ideja je pre svega bila isporuka hrane. Naš lokal je mali i imamo samo četiri mesta za sedenje”, kaže Natali, i dodaje da su sigurno u prednosti u odnosu na restorane koji su morali da se prilagode novim uslovima i modelima rada, a kako bi opstali u ovoj kriznoj situaciji.

Muzeji ponovo rade

A pod novim uslovima i pod rigoroznim merama, posle dugog perioda, većina muzeja ponovo je otvorena za svoje posetioce.

James Bradburne, direktor je milanskog muzeja i“Pinacoteca di Brera”, a koji okuplja remek dela Caravaggia, Raffaella Sanzia ili Giovannia Bellinia. U sklopu ovog muzeja je i čuvena biblioteka   Ambroizijana iz 17. veka. Povodom otvaranja, u promotivnom videu od deset minuta, objavljenom na sajtu ovog muzeja, Bradburne je objasnio nova pravila za posetioce. Od toga kako rezervisati posetu muzeju ili biblioteci putem sajta, na koji način će se meriti temperatura pre ulaska u muzej, do pokazivanja strelica i putokaza koji se obavezno prate tokom posete, a koji služe za izbegavanje nepotrebnih susreta sa drugim posetiocima, i stvaranja eventulnih gužvi.

Ulaz u ovaj muzej za sada je besplatan, kao što su besplatne posete i svim ostalim muzejima u Milanu. Na žalost, s druge strane, pozorišta i bioskopi još uvek nisu počeli sa radom, i za sada nema informacija, kada bi to moglo da se dogodi.

A kako kaže direktor Bradburne, ovaj promotivni period koji će najverovatnije da traje do leta, jeste apel građanima da se vrate kulturi i umetnosti, i da barem na trenutak zaborave ovaj težak period za čovečanstvo.