Turizam u Pakistanu: Spoj netaknute prirode i bogate historije

Vlada Pakistana je uložila mnogo truda da poboljša svoju reputaciju u svijetu i istakne dobru sigurnost u zemlji.

Pogled na Hunza dolinu (Svetlana Dojčinović)

Legenda kaže da je Bog bio izdašan prema Pakistanu, darivao mu je pet od 14 najviših vrhova sveta i plodne doline, protkane tirkiznim rekama i hladnim potocima. Dobio je nepregledne pustinje, veliku i vrelu kao Thar, koju zovu srce Pakistana, ali i hladnu Katpana pustinju, koju na 2.226 metara nadmorske visine čuvaju planine okovane snegom. Ima i beskrajno duge, još uvek neotkrivene plaže koje na jugu zapljuskuje Arapsko more.

Netaknuta priroda, bogata istorija, brojni lokaliteti svetske baštine UNESCO-a poručuju da Pakistan ima ogroman turistički potencijal. Premijer Imran Khan je izjavio da će promovisati turizam da bi ojačali ekonomiju, što su i učinili. Vlada je uvela mogućnost dobijanja viza online, što je bila sjajna odluka koja je privukla veliki broj stranih turista u zemlju. Conde Nast Traveller je prošle godine stavio Pakistan na svoju listu najbolje destinacije za odmor.

 

Habib Ur Rahman (42) duže od dve decenije radi kao turistički vodič u Pakistanu. Uvek nasmejan, on kaže da je gradić u kojem je rođen, Gilgit, ulaz u čaroban svet bogova i vila.

World travel & tours će vas odvesti gde god poželite, no, za mene, ono najlepše je na severu – K2, Nanga Parbat i Rakaposhi”.

“K2 je samo za neustrašive. K2 je izazov za sve planinare, zaista je jedinstvena planina. Ona je divlja potpuno, zavodi vas, da bi vas ubila. Od pet najviših na svetu, K2 je najsmrtonosnija. Hiljade ljudi se penje na Everest, ali na K2 nikada mnogo njih”.

Zainteresiranost vlasti za turizam

Habib smatra da veliki broj turista može da poboljša živote ljudi u izolovanim delovima zemlje, jer donosi poslove i novac, no može i biti veoma loše, jer narušava fragilne eko-sisteme i jedinstvenost svih prekrasnih oaza prirode u svetu. Zato je dobro, kako kaže, što se vlada Pakistana zainteresovala za sektor turizma, jer se priroda mora sačuvati sve za generacije koje dolaze.

Nanga Parbat

“Volim Nanga Parbat jer krije Dolinu vila. To je jedno čarobno mesto, do kojeg je lako doći. A tu vas čekaju glečeri, zelene livade i pogled na vrh od 8.126 metara nadmorske visine. Legenda kaže da je ovo mesto gde žive prave vile, i odmarajući se na bujnim, zelenim pašnjacima čuvaju duše zalutalih planinara koji se nikada nisu vratili sa ‘Planine Ubice’, Nanga Parbata.”

Sunce je zalazilo iza vrha, bojeći ga u crveno. Stajala sam ogrnuta vunenim ćebetom, upijajući tišinu koja me okružuje, dok je vetar najavljivao još jednu hladnu noć.

“Novembar na planini može da donese i sneg narednog jutra”, kazao je Habib sa osmehom, videvši me umotanu u ćebe.

Na nebu je već bio probuđen pun mesec. Krenuli smo ka maloj kuhinji u kojoj nas je čekala večera – divlji krompir i čaj od sveže nabrane majčine dušice. Sela sam ispred vatre, i zatvorivši oči, pomislila kako ne postoji mesto na kojem bih u ovom trenutku radije bila.

Utjecaj napada 11. septembra na turizam

Habibov otac je rođen u Kashgaru, provinciji Xinjiang, u Kini, u podnožju Pamir planina. Kashgar je bio čuveni trgovački centar na starom putu svile i jedan od najstarijih gradova na svetu. Brojni karavani su prolazili tuda, na svojim dugim putevima ka Evropi, Indiji, Persiji…

Nakon ponude vlasti Kine da odu sami, jer posle neće to biti moguće, Habibovi baka i deka su 1957. godine spakovali najneophodnije na magarca i poveli sina na neizvesno putovanje preko visokih prelaza ka Pakistanu. Preko 40 dana su pratili stari put svile. Morila ih je glad, hladnoća, ali i visinska bolest. Pakistanska vlada im je dala pasoše i parče zemlje, gde su izgradili kuću u kojoj Habib danas živi.

Polo utakmica u Gilgitu (Svetlana Dojčinović)

“Mislim da mi je najdraži Rakaposhi, jer sam ga još kao dete gledao sa mog krova, sanjajući da ću se jednog dana popeti na vrh (7.788 metara nadmorske visine). Nazivaju ga i Dumani, ili ‘Majka magle’, jer vrh često skrivaju oblaci. I danas sam često na krovu, blagosloveni smo što smo baš ovde dobili zemlju i napravili dom.”

Rušenje Kula bliznakinja 2001. godine izolovalo je Pakistan sa turističke mape sveta. Habib mi kaže da su posledice osetile odmah i da je pad posete turista sa Zapada bio i preko 90 posto nakon napada.

“Bilo je veoma teško za sve nas, nije bilo posla, te sam jedno vreme morao da prestanem da se bavim turizmom.”

‘Pakistan je siguran’

U tim trenucima mu je pomagala porodica. Ujak Yaqoob, vlasnik čuvenog Madina hotela, maloj backpackerskog edena u Gilgitu, ga je opet usmerio na put turizma, te je uspevao da zaradi malo novca.

“Najznačajnija lekcija koju sam naučio od ujaka je da uvek pomažem drugima. Svi vodiči iz Madina hotela i danas pomažu nesebično jedni drugima, iako svi imaju svoje privatne agencije.”

Vlada Pakistana je uložila mnogo truda da poboljša svoju reputaciju u svetu i da istakne dobru bezbednost u zemlji. Habib objašnjava da sve veći broj turista sa Zapada opet dolazi u Pakistan.

Brojni karavani su prolazili tuda, na svojim dugim putevima ka Evropi, Indiji, Persiji…

“Pakistan je bezbedan i ima sve! Planine, plaže, nudi religiozni turizam, istoriju, raznovrsnu kulturu, avanturu… baš sve što pomislite. Festivale koji objedinjuju sve to, free style polo na preko 3.500 metara nadmorske visine, ali neke od najlepših trekking ruta koje ćete videti. ‘K2 base camp’ je možda najpopularnija teška ruta, koja vam nudi izlazak sunca na jedinstvenom mestu odakle vidite čak četiri vrha preko 8.000 metara!

Leti su to i lakše, kraće ture kao što su ‘Rakaposhi base camp’, ali i obilazak Passu glečera, Shimshal trek, kao i naša dolina vila, Fairy Meadows. Ili možete da uživate vozeći motor po najvišem autoputu na svetu, čuvenom Karakoram, baš kao što smo mi to učinili! Nadam se da će se situacija popraviti i da nam 2022. donosi mnogo više avantura”, zaključuje Habib.

Izvor: Al Jazeera