Aleksej Navalni – ime koje je zabranjeno na ruskoj televiziji

'Nema sumnje da je Navaljni otrovan zbog svoje političke pozicije i aktivnosti', smatraju brojne pristalice i politički saveznici glavnog ruskog opozicionara (Reuters)
'Nema sumnje da je Navaljni otrovan zbog svoje političke pozicije i aktivnosti', smatraju brojne pristalice i politički saveznici glavnog ruskog opozicionara (Reuters)

Ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni jutros je avionom doputovao u Berlin, nakon što je nemački tim koji je stigao u Omsk u petak morao čekati dozvolu za njegovo premeštanje skoro 24 sata.

On je u komi, a bio je smešten u bolnici u sibirskom gradu Omsku, nakon što se razbolio u četvrtak tokom leta za Moskvu. Njegov tim sumnja u trovanje, smatrajući  da mu je otrov stavljen u čaj u aerodromskom kafiću. Međutim, lekari bolnice u Omsku (gde je avion morao neplanirano sletiti) navode da nisu pronađeni tragovi otrova, a njegova bolest je navodno prouzrokovana “metaboličkim poremećajem”.

U isto vreme direktor Fonda za borbu protiv korupciji (čiji je osnivač Navaljni) Ivan Ždanov tvrdi kako je službenik saobračajne policije rukovodstvu omske bolnice preneo informacije o otkrivanju “opasne supstance”, koja predstavlja pretnju ne samo za Alekseja, već i za druge.

U petak je iz Nemačke stigao avion kako bi doveo Navaljnog u Berlin, ali porodica Navaljnog nije odmah dobila dozvolu za njegovo premeštanje. Glavni lekar omske bolnice Aleksandar Murahovski govorio je da pacijent nije dovoljno stabilan. U petak naveče je ipak objavljeno da će avion poletiti u subotu.  Ranije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio da su vlasti spremne da razmotre zahtev za lečenjem Navaljnog u inostranstvu.

Navaljni, čije je ime zabranjeno spominjati na ruskoj televiziji pod kontrolom Kremlja, poznat je javnosti po brojnim antikorupcijskim istragama u vrhu političke elite. Njegovi dokumentarni filmovi prate milioni gledaoca, a jedan od najpoznatijih, Ne zovite ga Dimon, o bogatstvu bivšeg ruskog premijera Dmitrija Medvedeva broji više od 35 miliona pregleda. U Rusiji se Navaljni smatra vodećim opozicionarom, pogotovo nakon ubistva Borisa Nemcova u 2015. godini. Organizuje najmasovnije političke proteste i uživa veliku popularnost među mladim ljudima, mada mu je zabranjeno kandidovanje za predsednika države kao i gradonačelnika Moskve. Najžešći kritičar Putina bio je više puta napadan i osuđivan, a u pritvoru je proveo stotine dana od 2011. godine kada su nakon duže pauze u Rusiji počeli veliki antivladini protesti.

Ljekari pod pritiskom?

Rođaci Alekseja Navaljnog ne veruju da su dobili pouzdane podatke o njegovom zdravstvenom stanju, jer im nije jasno na čemu se temelji zaključak o “metaboličkim poremećaju”. Nepoznato je da li je Navaljni podvrgnut svim testovima neophodnim za utvrđivanje dijagnoze.​ Supruga političara, Julija, smatra da su omski lekari “sakrivaju istinu” i zato nisu odmah dozvolili jegovo premeštanje u Nemačku. Ona se tim povodom obratila predsedniku Vladimiru Putinu.

Portparolka Fonda za borbu protiv korupcije Kira Jarmiš najavila je žalbu Evropskom sudu za ljudska prava kako bi se preuzele hitne mere. Odlaganje prevoza, kako je navela, može dovesti do “nepopravljive štete”.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Navaljnijev lični lekar Jaroslav Ašihmin objasnio je ponašanje omskih lekara njihovim “strahom”. S jedne strane je nepoznato da li je neko vršio pritisak na rukovodstvo bolnice, s druge strane ne postoji logično objašnjenje zašto pacijenta ne puštaju na zahtev rođaka kada je avion s visoko kvalifikovanim medicinskim timom već stigao, kazao je Ašihmin za ruske medije.

Kolega Navaljnog Leonid Volkov smatra da se radi o “političkoj odluci koja sprečava mogućnost da se otrov otkrije u nezavisnoj laboratoriji”. Pominje se situacija iz jula 2019. kada je Navaljni bio prebačen iz zatvora u bolnicu zbog velikog otoka i crvenila na licu. Njegova je doktorka Anastasija Vasiljeva tada govorila o “toksičnom oštećenju” i tražila je uzimanje uzorka kože i kose, što joj nije bilo dozvoljeno.

Pristalice: “Otrovan je zbog političke pozicije”

Nema sumnje da je Navaljni otrovan zbog svoje političke pozicije i aktivnosti, smatraju brojne pristalice i politički saveznici glavnog ruskog opozicionara. Politikolozi, novinari, pisci objavljuju ovih dana svoja mišljenja na društvenim mrežama. Najčešće situaciju posmatraju u kontekstu mogućih masovnih protesta u Rusiji na jesen, tokom kampanje za regionalne izbore, te dešavanja u susednjoj Belorusiji, gde je dugogodišnji autoritarni režim Aleksandra Lukašenka na ivici kolapsa nakon predsedničkih izbora. Pokušaj atentata na Navaljnog upoređuju s ubistvom Borisa Nemcova i sumnjivim trovanjima poznatih kritičara.

Pisac Dmitrij Bikov, koji je pre nekoliko godina preživeo pokušaj trovanja, smatra da je anentat na Alekseja Navaljnog “dobro isplanirana, ali loše izvedena operacija koja je usmerena na zastrašivanje”. Poznate opozicione aktiviste, poput Vladimira Milova ili Pjotra Verzilova, otvoreno optužuju političko rukovodstvo zbog trovanja. Drugi navode da Kremlj, bez obzira na to ko je konkretno izdao naređenje, snosi svu odgovornost, jer su brojna sumnjiva ubistva za vreme Putinovog mandata ostala nerasvetljena, uprkos apelima javnosti.

“Ružno je sumnjati kada si siguran”, naveo je poznatu izreku pisac Viktor Šenderovič u svom komentaru na Fejsbuku. “I naravno, Putin snosi punu odgovornost za ono što se događa, jer je dao zaštitu brojnim zlikovcima u ruskoj eliti”. Šenderovič napominje da Navaljni nije prvi kritičar koji se razbolio zbog misterioznog trovanja. Naveo je niz imena ljudi koji su preživeli sumnjivo trovanje ili preminuli, a među njima su novinar Jurij Ščekočihin, novinarka Ana Politkovskaja (preživela je trovanje, ali je kasnije ubijena iz pištolja), bivši agent FSB-a Aleksandar Litvinenko, novinar Vladimir Kara-Murza mlađi (dva puta je hospitalizovan sa simptomima trovanja), politički aktivista Pjotr Verzilov, pisac Dmitrij Bikov.

“Kremlj se plaši onoga šta bi se moglo dogoditi tokom glasanja 13. septembra (za regionalne izbore). Gledajući u Belorusiju kao u ogledalo, Putin sebe stavlja na mesto Lukašenka i shvata da, za razliku od njega, on neće imati koga nazvati”, piše novinar Igor Jakovenko.

Zašto je Navaljni glavni izazov za Kremlj?

Mediji pod okriljem Kremlja i brojni internet trolovi (kao što je to bilo nakon ubistva Borisa Nemcova) na sve načine umanjuju politički značaj Alekseja Navaljnog. O njemu se naprimer govori kao “blogeru”, a ne lideru političke opozicije. Mogućnost trovanja se odbija ili se šire informacije nekih izvora da je konzumirao alkohol. Ako se govori o pokušaju atentata, sva odgovornost se prebacuje na opoziciju koja navodno traži takozvanu “sakralnu žrtvu” među poznatim ličnostima.

Međutim, poznato je da je Navaljni uspostavio efikasnu mrežu kancelarija širom Rusije. Pored organizacije masovnih protesta, bavio se poslednih godina podrškom kandidata koji su se na izborima suprotstavljali vladajućoj “Jedinstvenoj Rusiji”. Upravo je “pametno glasanje” koje je Navaljni ponudio biračima (odnosno glasanje za rivale kandidata vlasti) obezbedilo izbornu pobedu značajnom broju opozicionih kandidata. Kao dokaz da je Navaljni glavni izazov za Kremlj služi činjenica da su stotine njegovih saradnika širom Rusije redovno kažnjavani i zatvarani. Ni jedna politička organizacija, uključujući one koji sebe smatraju glavnim opozicionim snagama, ne bi mogla da se žali na takav progon u Rusiji.

Politikolog Marija Snjegovaja smatra da je Kremlj dugo „tolerisao“ Alekseja Navaljnog, ali nakon usvajanja ustavnih amandmana u julu 2020., Putinov režim evoluira u još represivniji autoritarizam. “Sada je sve dozvoljeno. Kremlj se boji da će se beloruski protesti proširiti na Rusiju, naročito nakon dešavanja u Habarovsku, na Dalekom Istoku, gde protest zbog hapšenja guvernera traje skoro dva meseca, a uz to postoji pretnja “pametnog glasanja”.

Dakle, udarac je pogodio ne “običnog blogera”, već najopasnijeg protivnika Kremlja, koji je pokazao sposobnost da mobiliše birače protiv kandidata vlasti. Približavanje parlamentarnih izbora 2021. i dalji pad rejtinga Vladimira Putina i valadajuće stranke zahteva od Kremlja da preduzme aktivne korake na održavanju političke kontrole. Izbacivanje Navaljnog iz političke borbe, barem nakratko, Kremlju samo daje predah, ali ne rešava političku krizu, koja je produbljena odlukom Kremlja da produži Putinov mandat posle 2024. godine.  

Izvor: Al Jazeera 


Povezane

Više iz rubrike TEME
POPULARNO