Dragana Arsić: Na brdu Kesten je sve prekršeno na štetu prirode

U blizini manastira Rakovac na Fruškoj gori, na brdu Kesten, nalazi se ograđeni posed kojeg čini nekoliko desetina privatnih parcela, zatim određen broj državnih i deo parcela koje su restitucijom vraćene Eparhiji sremskoj. Sa leve strane glavne kapije – ulaza na posed,  pruža se nekategorisani put koji vodi do izvora Neven. Međutim, ograđivanjem poseda do izvora se ne može doći, tako da se na njemu više ni životinje ne mogu napajati. Sa desne strane kapije je javni, nekategorisani put koji vodi do žute planinarske staze, međutim, i taj put je blokiran ogradom.

Vlasnica privatnih parcela unutar ograđenog poseda je Sanja Petrić, supruga vlasnika firmi Promist d.o.o. i Galens d.o.o, Nebojše Petrića. Državne i crkvene parcele koje se nalaze u okviru poseda su iznajmljene.

Šuma koja se nalazi unutar poseda je teritorija nacionalnog parka Fruška gora, a ostala površina poseda priprada rubnom delu od posebnog uticaja na prirodne vrednosti i zaštićene vrste. U širini od desetak metara ta šuma je prokrčena i napravljen je betonski put u dužini od blizu dva kilometra, koji vodi do imanja Nebojše Petrića.

Osim imanja, za koje Nebojša Petrić poseduje sve potrebne dozvole (doduše, dobijene za svega pet dana u junu ove godine), sve ostalo iz uvodne priče  je predmet inspekcijske prijave koju je podneo pravni tim pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”. Dragana Arsić, osnivač pokreta, za Al Jazeeru kaže da su u ovom slučaju prekršena četiri zakona – Zakon o zaštiti prirode, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o šumama i Zakon o putevima:

“Mi sad željno iščekujemo odgovor dve inspekcije: građevinske i inspekcije za zaštitu životne sredine. S obzirom na to da je reč o teritoriji nacionalnog parka, učinjen je zločin prema prirodi jer je, u širini od desetak metara, posečena hrastova šuma i napravljen betonski put bez građevinske dozvole. To je odgovornost Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode jer je izdao manastiru Rakovac, vlasniku šume, uslove zaštite prirode za izgradnju tvrdog puta od tucanika na trasi postojećeg šumskog puta – kako piše u Rešenju – a da na toj trasi nikada nije bilo šumskog puta”.

Kao dokaz za svoje tvrdnje, Dragana Arsić pokazuje Google Earth fotografije parcele 2754, koja je u vlasništvu Eparhije sremske, i koje datiraju iz 2018, zatim 2019. i iz nekoliko meseci prve polovine ove godine. Na njima se jasno vidi da na trasi betonskog puta šumski put nije postojao.

• Da li je po Vašoj prijavi izvršen inspekcijski nadzor?

– Na teren je izašla inspektrorka za zaštitu životne sredine Nataša Ružić odmah po prijavi i konstatovala niz nezakonitosti na brdu Kesten, a građevinska inspektorka Dušanka Matić tek po osnovu našeg prigovora vezanog za nereagovanje opštinske inspekcije (opština Beočin, prim.aut.) koja je trebalo da reaguje po prijavi i da konstatuje da je ovaj put izgrađen bez građevinske dozvole, što nema veze sa Zakonom o zaštiti prirode. Oni su ovim nezakonito izgrađenim putem izašli na državni put 313, protivno Zakonu o putevima! Mi očekujemo od inspekcije da naloži meru rušenja betonskog puta.

• Ali Eparhija sremska je, kao vlasnik parcele, ishodovala uslove za izgradnju tog puta?

– Tokom inspekcijskog nadzora, Eparhija sremska se izjasnila da ne zna ništa o ovim radovima, da nisu uopšte upućeni u to ko šta tu gradi i radi. Zbog toga je inspekcija uvela u nadzor treće lice, a to je Galens d.o.o, izvođač radova. Interesantno za celu priču je da zvonik na manastiru Rakovac, posle pedeset ili ne znam koliko godina od kad je uklonjen, sad radi Galens, pod definicijom ktitorstva.

Sa ovim foto-argumentima ćemo najverovatnije podneti krivičnu prijavu protiv Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode jer ove fotografije pokazuju da su oni izdali uslove po zahtevu Eparhije sremske za izgradnju tvrdog puta na trasi nepostojećeg šumskog puta. Čekamo odgovore inspekcije i u zavisnosti od njih ćemo dalje delovati.

• Zašto je vlasnik Galensa izabrao da baš kroz šumu nacionalnog parka napravi put, kada postoje javni, nekategorisani putevi kojima je mogao da dođe do svog imanja?

– Valjda mu je to najkraći put. U svakom slučaju, da je hteo da radi po zakonu, on bi išao postojećim javnim putevima i na taj način ne bi remetio prirodu. Mogao je na jedan od tih puteva da naspe tucanik, što je u skladu sa Zakonom o zaštiti prirode.

• Na mapi koju ste pripremili za inspekciju se vidi da, kada bi se linije javnog puta i novog betonskog puta ispružile, dobila bi se neznatna razlika u dužini?

– Ne znamo zašto je Petrić to uradio, možda da bi put bio unutar ograđenog poseda i da apsolutno niko nema prilaz jer ovaj javni put nije mogao da ogradi, već je žičanu ogradu postavio uz taj put.

• Da li je bila potrebna dozvola i za ograđivanje?

– Jeste! Pošto je u pitanju nacionalni park morali su, takođe, da dobiju uslove za ograđivanje od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode  – u momentu kada smo mi podneli inspekcijsku prijavu, dozvole nije bilo, a ograda je većim delom bila postavljena.

• Kako to da je privatnik ogradio zemljište u čijem sastavu su i državne i crkvene parcele?

– Mi smo to istraživali – imam tim ljudi koji barata svim tim mapama i katastrom, i oni su ustanovili da unutar ograđenog poseda ima nekoliko parcela poljoprivrednog zemljišta (livade i pašnjaci) u državnom vlasništvu. Opština Beočin je to licitacijom dala u zakup firmi Biljni lekar d.o.o, iz Velikog Gradišta. Daljim istraživanjem smo došli do podatka da je Biljni lekar poslovni partner Promista, jer su zajednički vlasnici u jednoj firmi iz Požarevca, koja se zove Hrastovača d.o.o. Jasno je da su to uvezane priče preko kapitala, a i preko raznoraznih biznisa. Razlog zašto je Biljni lekar uzeo u zakup državne parcele očigledno je vezan za zajedničke interese koje ima sa Promistom i Galensom.

Osim četiri koje se nalaze unutar ograđenog poseda, Biljni lekar je uzeo u zakup još državnih parcela: desetak je u neposrednoj blizini ograđenog poseda, a tri su malo dalje od brda Kesten, iz čega se vidi koncept nekog budućeg objedinjavanja.

• Interesantan je podatak o neverovatnoj ceni zakupa tog državnog zemljišta – kako ste došli do tih podataka?

– Ja sam dobila svih sedam ugovora od Ministarstva poljoprivrede, po zahtevu za informacije od javnog značaja. U svakom tom ugovoru piše koje su parcele predmet zakupa i koji je ukupan iznos zakupa.

Zaista je smešno kada pročitate da su neke parcele izdate za osam, neke za 12 ili 20 evra GODIŠNJE! Kada se sve to sabere, Biljni lekar je zakupio tih 17 parcela, ukupne površine 15,65 ha, za 117 evra godišnje! To je izazvalo burne reakcije na društvenim mrežama, prosto smo u neverici! Ljudi koji poznaju prilike u sektoru poljoprivrede su nam rekli da je neki minimum tržišne cene za 15 ha oko 2.500 evra godišnje.

Ono što je važno naglasiti je da su te, u najam izdate, livade i pašnjaci u rubnom području Nacionalnog parka Fruška gora. Prostornim planom je definisano da je rubno područje od posebnog uticaja na samo područje koje je pod zaštitom kao nacionalni park. Dakle, i u rubnom području za bilo šta što se gradi mora da se uradi Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, tako da je pitanje šta je sve tu prekršeno na štetu prirode, javnog interesa i javnog dobra.

• Pomenuli ste i žičanom ogradom blokirane javne nekategorisane puteve i žutu planinarsku stazu. Da li ste i po tom pitanju reagovali?

– Naravno, jedan od elemenata naše inspekcijske prijave je bilo blokiranje ta dva javna nekategorisana puta na brdu Kesten. Firma Galens je onemogućila ljudima da koriste te puteve i žutu planinarsku stazu koja je, uzgred budi rečeno, više od sto godina upisana u planinarske i turističke mape.

Inspektor zaustavio gradnju

Dva dana nakon što je intervju završen, građevinski inspektor Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, Dušanka Matić, službenim rešenjem je naložila da se obustavi gradnja i ukloni betonski put kroz šumu koja je obuhvaćena granicama Nacionalnog parka Fruška gora. Investitor i izvođač radova na spornom betonskom putu je firma “Galens d.o.o.”.

Zbog ovog betonskog puta posečeno je dva hektara hrastove šume. Odgovor Pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine još uvek nije stigao.

 Pošto opština Beočin nije reagovala na našu prijavu, a javni i nekategorisani putevi su u nadležnosti Opštine i trebalo je da oni pribave geodetske – situacione planove koji predstavljaju činjenično stanje na terenu, onda smo to mi uradili i dokazali da postoje blokade na parcelama 4018 i 4045 – dakle, i s jedne i druge strane brda. Ponoviću da mi čekamo odgovore inspekcije i u zavisnosti od njih ćemo videti da li ćemo podneti krivičnu prijavu protiv Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode jer su oni početak cele priče – da nisu izdali te uslove zaštite prirode za gradnju puta, ne bi sve ovo dalje moglo da se radi.

• Čime se još bavi pokret Odbranimo šume Fruške gore? Pre godinu i po dana ste skrenuli pažnju javnosti na sebe zbog ukazivanja na prekomernu i nelegalnu seču fruškogorskih šuma?

– Tako smo počeli i time se, na žalost, bavimo i dalje. Malih pomaka ima, u smislu sudskih epiloga u vidu novčanog kažnjavanja firmi koje su vršile seču, ali to nije dovoljno. Mi i dalje postavljamo pitanje zašto još uvek nemamo nikakvo sankcionisanje Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora, jer su oni morali znati šta se u svakom momentu dešava na teritoriji nacionalnog parka.

Velika tema su i fruškogorski rudarski kopovi – neki se nalaze u zoni nacionalnog parka, a neki u njegovom rubnom području. Započeli smo istraživanja da bismo utvrdili gde je javni interes u eksploataciji zaštićenog područja prirode.

Podneli smo i prijavu Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, koja se odnosi na vožnje kvadovima na terioriji Nacionalnog parka Fruška gora, u organizaciji hotela Fruške Terme. Ove vožnje se odvijaju svakodnevno čime se grubo i bahato krše Zakon o zaštiti prirode, Zakon o nacionalnim parkovima, Uredba o režimima zaštite i Pravilnik o unutrašnjem redu i radu čuvarske službe.

Izvor: Al Jazeera