Vetar je bio nemilosrdan tog dana, prizvao je i kišu. Oblaci su se spustili, mrak se nadvio nad gradom koji se udaljavao iz vidokruga, samo su svetla prkosila toj dnevnoj tami. Sigur Ros se čuo sa zvučnika, eterične melodije i Jonsijev glas sjedinjavali su se sa kapima kiše na prozoru. Vuna sa džempera nežno je golicala leđa, prekidajući me tako u dnevnom sanjarenju. Pravo islandsko leto, neko bi rekao.
Osim uživanja u bazenima sa toplom vodom kad poželite da se ugrejete nakon ovakve letnje kiše, geotermalna energija zemlje, obnovljiv izvor energije sa baznim opterećenjem, koji se dobija bušenjem i pristupom pari ili toploj vodi, koristi se i za druge pogodnosti. Island je pionir u korišćenju geotermalne energije za grejanje prostora, što omogućava niže cene grejanja. Iako je obnovljiv izvor, geotermalna energija zemlje se mora koristiti na održiv, ekonomičan način, stoga razmislite o dugom tuširanju tokom posete Islandu.
No, svakako se možete razmaziti u toploj vodi Plave lagune. Dok sam satima ležala u toploj vodi, okružena crnim vulkanskim kamenjem, ni u jednom trenutku mi nije palo na um da je banja izgrađena na otpadnim tečnostima iz geotermalne elektrane Svartsengi, koja se nalazi odmah iza lagune. Prvobitno je lokacija bila razvijena za zagrevanje obližnjeg lučkog grada nakon naftne krize, ali su geolozi pronašli mnogo veće resurse i iskoristili ih.
Sve do početka prošlog veka, geotermalna energija Islanda bila je ograničena na kupanje i kuvanje. No, na red je došlo grejanje stambenog prostora i proizvodnja električne energije, grejanje bazena, otapanje snega sa trotoara i parkinga, ali i grejanje staklenika gde se proizvodi povrće i cveće. Za bašte na otvorenom koristi se geotermalna voda za zagrevanje tla, posebno tokom ranog proleća, da bi se zemlja odmrzla. Geotermalna voda iz grejanja prostora se koristi i za odleđivanje trotoara i parking mesta, te veliki broj parkinga ima daljinsko grejanje za topljenje snega tokom dugih zima.
Najveći svjetski proizvođač zelene energije
Na zvaničnom sajtu Vlade Islanda se navodi da oko 85 posto ukupnog snabdevanja primarne energije na Islandu potiče iz obnovljivih izvora energije proizvedenih u zemlji. Ovo je, kako tvrde, najveći udeo obnovljive energije u bilo kom nacionalnom energetskom budžetu. U 2016. godini geotermalna energija je davala oko 65 posto primarne energije, udeo hidroenergije je bio 20 posto, a udeo fosilnih goriva (uglavnom naftnih derivata za sektor transporta) 15 posto. Glavna upotreba geotermalne energije je za grejanje prostora, pri čemu se toplota distribuira do zgrada kroz ekstenzivne sisteme daljinskog grejanja. Oko 85 posto svih domaćinstava na Islandu greje se geotermalnom energijom, kako stoji na sajtu Vlade.
Većina hidroelektrana je u vlasništvu Landsvirkjuna (Nacionalne energetske kompanije), koji je i glavni snabdevač električnom energijom. Island je najveći svetski proizvođač zelene energije po glavi stanovnika.
Osnivač Arctic Innovation Laba je mlada Hala Hrund Logadotir, koja je i na čelu Uprave za energiju Islanda. U intervjuu za Icelandic Times kaže da je budućnost zelena, i naglašava da se Island suočava sa velikim prilikama, dok su izazovi ogromni. Navodi i da je Island odlučan u nameri da zaštiti zemlju i njenu prirodu, te da su hidroenergija vodopada i geotermalna energija neprocenjivi i ujedno ograničeni resursi, koji se iz tog razloga moraju pažljivo koristiti.
Zemlja vatre i leda
Iako se korišćenje geotermalne energije zemlje smatra ekološkim rešenjem, ona ipak emituje određenu količinu zagađujućih gasova u atmosferu. Metoda CarbFixa, projekta koji je pokrenut 2006. godine na Islandu, daju mogućnost da se ugljen-dioksid i vodonik sulfid ubrizgaju u stene, gde imaju potencijal da se mineralizuju u roku od dve godine. Atraktivnost ove metode je u tome što se smanjuju emisije iz geotermalnih elektrana u atmosferu, ali ova metoda se ne može svuda primenjivati.
Island, zemlja vatre i leda, bačena je daleko na sever, na periferiju Evrope. U nekom svom izgnanstvu, ovo ostrvo smešteno je između dve tektonske ploče, okovano glečerima, vulkanima i termalnim jezerima, dok su bajkoviti pejzaži Islanda rasplamsali stvaranje čudesnih legendi o vilenjacima.
Možda baš zbog svoje izolovanosti i vikinških korena, Islanđani su morali da se potrude da svoj dom načine održivim i samodovoljnim. Island je prošao dug put od jedne od najsiromašnijih zemalja Evrope, koja je zavisila od uvezenog uglja, do zemlje sa visokim životnim standardom u kojoj se energija dobija iz obnovljivih izvora.