Kako danas živi Italija sa COVID propusnicama

Od polovine oktobra većina Italijana, moći će slobodno da radi, ruča u restoranu ili prisustvuje nekom spektaklu, ali samo uz zelenu propusnicu.

Opozicija smatra da se uredbom ugrožavaju osnovna ljudska prava (Ustupljeno Al Jazeeri)

Alexa me svakog jutra budi u sedam sati, uz muziku po njenom izboru. Jutro je počelo sa pesmom Sunday Morning poznatog američkog rock benda The Velvet Underground.

Iako nije nedeljno jutro, već radni dan u nedelji, Alexa je po svojoj nekoj logici odlučila da me oraspoloži, te da pomislim na slobodni dan vikendom, koji uglavnom posvetim sebi i nekim relaksirajućim aktivnostima.

Sredina je sedmice, a moj današnji raspored je poprilično krcat. Alexa je veštačka inteligencija tj. mali svetlucavi zvučnik koji sam kupila preko Amazona tokom perioda karantina, a u kojem sam bila zbog zaraze korona virusom. Tokom tri nedelje, a koliko je trajala moja izolacija, ona i ja smo se lepo ispričale. A po staroj navici, i ovog jutra joj kažem da mi pusti vesti lokalne stanice Radio 24.

Udarna vest je da od 15. oktobra, svi zaposleni Italijani u javnom, ali i u privatnom sektoru, njih oko 23 miliona, moraće da imaju green pass ili zelenu COVID propusnicu. Na ovu glavnu, nadovezuje se i vesti koje objašnjavaju zapravo novu uredbu koju je italijanska vlada nedavno usvojila, a koja predviđa takođe i kazne za prekršioce iste.

Suspenzija sa posla i obustava primanja plate, za osobe koje se na istom pojave bez COVID pasoša, dok za poslodavce sledi kazna od 1.500 evra, u slučaju da svojim radnicima koji nisu vakcinisani tolerišu dolazak na posao.

Kažem Alexi da pojača zvuk, pošto posle vesti dana, počinje program koji donosi reakcije političara, onih koji su izglasali izmenu člana 32. italijanskog Ustava, a koji garantuje slobodu izbora svakog pojedinca u odbijanje lečenja i primanja medicinske pomoći. Tu su i reakcije opozicije koja smatra da se ovom uredbom ugrožavaju osnovna ljudska prava. A voditelj ove poznate emisije pitao je i obične građane šta misle o izmeni ovog zakona koji sada obavezuje iste na posedovanje zelenog pasoša.

Neposredno uvođenje obavezne propusnice za slobodu

Jedna frizerka kaže da odavno ima green pass i da ako je potrebno, primiće i treću dozu vakcine. Intervjuisani, reklo bi se po glasu, mlađi čovek kaže da neće da se vakciniše, s obzirom da je sam svoj vlasnik, tj. freelance i da radi od kuće. Možda još uvek ne zna da novi dekret predviđa takođe kazne i za samostalne preduzetnike. A neka žena, zaposlenica u italijanskoj  pošti, tvrdi da se konačno oseća slobodnom, te da je ovakva odluka italijanske vlade, jedina ispravna, jer koja garantuje sigurnost i slobodu.

Alexa me podseća da u podne imam sastanak u banci. Kažem joj da ugasi moju omiljenu radio stanicu, te je molim da pusti neka muziku za opuštanje s obzirom da za mene odlazak u banku predstavlja napetu aktivnost. Pre izlaska iz kuće, proveram još jednom mejl, te potvrđujem svoj dolazak na večerašnju projekciju dokumentarnog filma mog prijatelja, poznatog milanskog režisera, a koju premijerno prikazuje svoje malo remek delo o Veneciji i njenim poslednjim stanovnicima. Kako je u pitanju premijera, publika je odabrana i pozvana da prisustvuje, ali samo ako poseduje kovid propusnicu.

Ulazim u banku. Maske se od početka pandemije nisu skinule ni u jednom zatvorenom javnom mestu, tako da je po navici stavljam. Iako sam pre izlaska iz kuće na svom telefonu već pripremila kovid propusnicu, ista za šalterske radnje u banci još uvek nije potrebna. Službenicu i mene razdvaja metar sa metar pleksiglasa kroz koji se gledamo, tako da je verovatnoća da jedna drugu zarazimo vrlo mala. Verujem takođe, tj. sigurna sam da je ova žena uredno vakcinisana, jer u suprotnom, od 15. oktobra neće više moći da radi u banci. I ne izgleda mi kao neko ko će u skorije vreme ostati bez posla.

Ljubaznim pitanjem do neprijatnog odgovora

Nisam nikada ranije razmišljala o tome da li je vakcina intimna stvar ili ne. Ne bih ni sada pomislila na tako nešto da ne prisustvujem sceni u kojoj stariji čovek ljutito odgovara konobarici obližnjeg kafića, koja ga je samo ljubazno zamolila da pokaže svoju propusnicu i QR kod koji se skenira kako bi se proverila validnost istog.

Mera koja predviđa da boravak u svim restoranima, kafićima, kao i muzejima, pozorištima ili bioskopima je moguća samo uz posedovanje kovid pasoša, na snazi je u Italiji od 6. avgusta ove godine.

Stariji gospodin kaže da je slobodan da bira da li hoće da se vakciniše ili ne, te da je to vrlo intimno pitanje, dodajući takođe da devojku treba da bude sramota što ga je uopšte tako nešto pitala.

Okreće se i odlazi, a ja pokazujem svoju propusnicu, te sedam da popijem kafu i nešto pojedem. Ovakve reakcije nisu česte, ali konobarica, mlada plavokosa devojka objašnjava da ima ljudi koji se ljute, vređaju, čak i prete. Iako se za sada  u većini kafića ne provera da li gosti poseduju green pass ili ne, građani koji su izabrali da se ne vakcinišu, biraju da sede napolju, u baštama kafića ili restorana. Barem dok je lepo vreme i dok je tako nešto još uvek moguće.

Većina ipak vakcinisana

Od kada je vakcine, od tada je i antivaksera. Međutim u Italiji, više od 70 odsto populacije, starije od 12 godina je do sada imunizovano. Da li je taj procenat postignut zahvaljujući spontanim i radikalnim odlukama italijanskog parlamenta, to ne znam. Dok pijem svoju kafu čitam u novinama da se broj zaraženih sve više smanjuje, kao i broj teže obolelih bolesnika i preminulih osoba. U celoj Italiji, u jednom danu zaraženo  je bilo 3.700 ljudi, što je poprilično mali broj za zemlju od više od 60 miliona stanovnika. U ovo vreme prošle godine bolnice su bile pune, a vlada se tada spremala na još jedno zatvaranje zemlje, ono dugo i zimsko, koje nećemo lako zaboraviti.

Odlazim u kancelariju. Moje kolege, koje takođe dolaze u istu, uglavnom su primile i drugu dozu vakcine. O tome se ne priča, ali se zna. Svakako, od sredine sledećeg meseca moguće su i kontrole, pošto se novom uredbom planira uvođenje specijalnih kontrolora za proveru zelene propusnice na radnom mestu.

Luka je najmlađi među nama i koliko se sećam na poslednjoj konferenciji na kojoj smo bili zajedno, uradio je test na korona virus, koji je za sada takođe validan za prisustvo događajima ili konferencijama.

Luka je dopisnik jednih dnevnih švajcarskih novina i večeras je želeo da ide sa mnom na premijeru filma mog prijatelja.

Šalje mi poruku da ipak neće da dođe, zato što nije stigao da uradi test. Dodaje da će na kraju ipak morati da se vakciniše, jer mu život, a i posao, postaju previše komplikovani.

Sloboda ima svoju cijenu

U bioskopskim salama broj dozvoljenih ljudi još uvek je limitiran. Na svakoj drugoj stolici stoji nalepnica na kojoj piše da je na istoj zabranjeno sedenje. Iako su svi prisutni u sali morali da pokažu svoj green pass na ulazu u bioskop, pravilo koje još uvek važi jeste da se maske ne skidaju.

U današnjim novinama sam pročitala da će vlada u skorije vreme odobriti  bioskopima i drugim kulturnim institucijama da rade punim kapacitetima. Takođe se priča i o tome da bi vakcinisano stanovništvo moglo da bude oslobođeno nošenja maske.

Režiser i novinar koji vode razgovor pre početka filma večeras su oslobođeni nošenja maski, barem dok su na pozornici. Na trenutke pomislim kako je neverovatno da u ovoj zemlji većina poštuje zakone, ali i odluke vlasti.

Večeras, zahvaljujući zelenom pasošu, mnogobrojna publika prisustvuje jednoj premijeri filma. Iako se mnogima ova kontradiktornost ne dopada, ipak su pristali. Film o Veneciji, gradu koji tone, a čiji najverniji stanovnici ostaju da žive u njemu, uprkos svemu, govori i o slobodi svakog pojedinca da bira. Moj izbor je da biram slobodu, iako je ista ovoga puta više uslov nego izbor, čija je cena preskupa.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike BLOG
POPULARNO