Trideset godina od ukrajinske nezavisnosti: Rusin u Lavovu

Tek nezavisna Ukrajina pružila je studiranje kao utočište mladima iz dijaspore zahvaćene ratom u bivšoj SFRJ.

Mladi iz Srbije su bežali na zapad, a ja, na istok (Ustupljeno Al Jazeeri)
Mladi iz Srbije su bežali na zapad, a ja, na istok (Ustupljeno Al Jazeeri)

I'm an alien, I'm a legal alien, I'm an Englishman in New York.

Sting

Kartu na voz sam kupio isti dan kada je preminuo Milan Mladenović iz EKV-a. Za mene je to bio znak i jasna poruka da nema šta da se čeka i da više ništa neće biti onako kako je bilo.

A stigao je i poziv za vojsku.

Uvek postoji izbor i lažu oni koji kažu da su bili nasilno mobilisani. Mladi iz Srbije su bežali na zapad, ja – na istok. Tek nezavisna Ukrajina pružila je studiranje kao utočište mladima iz dijaspore zahvaćene ratom u bivšoj SFRJ.

Od Čopa do Lavova putovao sam deset sati, sa pijanim vojnicima koji su me nudili votkom i plakali za Jugoslavijom. Nisu ni bili svesni koliko im je dobro umesto u nekom rovu u Pridnjestrovlju, Abhaziji ili Nagorno Karabahu.

U rektoratu su mi rekli da kasnim i da se moram odmah priključiti ukrajinskoj pripremnoj grupi. Nismo se najbolje razumeli sa sekretaricom, ona je govorila jedno, ja sam razumeo nešto drugo. Onda je priznala da me ništa ne razume, a ja tražio da se vidim sa rektorom. Nemoguće, mora da se zakaže prijem i u tom natezanju nastala je buka slična svađi, pa je i sam rektor izašao iz svog kabineta. Pozvao me je unutra. Počeo sam da mu objašnjavam, ali je postalo jasno da ni on rusinski ne razume baš najbolje. Okrenuo je lokal dekana pripremnog fakulteta za inostrance i ja sam se našao u potpuno drugom svetu zajedno sa studentima iz Magreba, zapadne Afrike i istočne Azije.

‘Zar se nije raspala ta Jugoslavija?’

Uglavnom, to su mi bile i prve komšije u domu. Sobu koju sam dobio bila je prazna, sa razbijenim prozorom kroz koji je kolomijku zviždao novembarski vetar. Kada je trebalo da se posle dve neprospavane noći odmorim, krenule su žurke. Haleda Ibrahima pokušavao je da nadjača Miša Šefućinski, pojačala su se raspadala…

Sledeći dan kod sekretarice kao zombi pokušavao sam da odgovorim na pitanja za evidenciju. Državljanstvo i nacionalnost. Jugosloven, jugoslovensko, kažem. Pa zar se nije raspala ta Jugoslavija, pita sekretarica. Da, kažem, ali to je sada nova Jugoslavija. Nacionalnost, dalje pita ona, kažem Rusin. Ona revoltirano prekine kucanje i izađe iz kancelarije. Kroz deset minuta ušli su sa dekanom i on me je zamolio da potpišem izjavu da kao stranac neću napuštati Lavovu dok sam na njegovom pripremnom fakultetu. Zatvor.

Na tom fakultetu sam bio najbolji, što nije bilo teško s obzirom na konkurenciju. Svi smo počinjali od ukrajinske azbuke. U domu većina mojih prijatelja bili su sa sredozemne obale, osećao sam se kao na Balkanu. Ukrajina je bila sve dalje. Spremali smo južnjačka domaća jela, učio sam nešto i arapski.

Ipak, najbolji prijatelj mi je bio Ukrajinac, asistent na fakultetu istorije. Najviše ga je zainteresovalo moje njemu egzotično poreklo i nije mogao da se načudi šta je sve postojalo s one strane gvozdene zavese. Znalo se u SSSR-u za vojvođanske Rusine, ali je zbog Tita sve to decenijama bilo tabu. Tabu je bilo i za jugoslovenske Rusine sve ono što se dešavalo u Ukrajini, a sve veze sa Sovjetskim Savezom pomno je pratila Udba. Ali sada je nastupilo novo vreme. Shvatio sam da sve ono što sam znao, čuo od roditelja ili učio u školi o svom poreklu, o Ukrajincima i Rusinima, očigledno je bio mit, romantičarska verzija.

Jugosloveni i Ukrajinci

Prava kriza je nastala kada sam trebao da potpišem glavni ugovor o studiranju. U njemu je pisalo da prihvatam uslove školovanja, kao neko ko je ukrajinskog porekla. Nisam ja Ukrajinac, kažem uvređeno mom prijatelju istoričaru. A šta si, pita on. Rusin, kažem. Dobro, pokuša on nekako da mi priđe, nema tu ničeg neprijateljskog i svi su do XX veka tu bili Rusini. I ja sam onda Rusin. I veliki Kobzar Taras Ševčenko se deklarisao kao Rusin, ništa nije sporno. Međutim, nastavi on dalje, za ove ljude koji su jedva dočekali raspad SSSR-a i preporod vlastite države, smešan si sa tom pričom da si Jugosloven i Rusin.

Još više sam se uvredio. Balkanski ponos, indoktrinacija iz detinjstva. Malo je falilo da ustanem i zalupim vrata. Mali tajac i onda on nekako nastavnički oprezno, videvši da fali samo kap, nastavi. Svi ti ljudi su toliko Rusini koliko si i ti, ali su i Ukrajinci kao što si ti Jugosloven. Uzeli su novo ime kako bi se ujedinili u novu, veću, ali i istorijski heterogeniju zajednicu. I znaš, našalio se na kraju, ima nečeg tvog jugoslovenskog i u ovom našem ukrajinstvu.

Poklon od cara

Te reči bile su ne samo presudne za moj ostanak u Ukrajini i Lavovu, već i neka kockica od koje su počele nekim drugim redom da se slažu puzle u mojoj glavi. Iako mi je bilo užasno teško da po onoj karpatskoj zimi stojim u redovima za hlebom i kobasicom, osećao sam se među svojima. Tako su me i prihvatili. Upoznao sam ljude i naciju o kojima, u stvari, ništa nisam znao.

Na stranu preopterećenost tog regiona istorijom, mladi i savremeni Ukrajinci bili su izuzetno kreativni, što je proizilazilo iz njihovog kućnog vaspitanja o potisnutom jeziku i kulturi, kao i željni demokratije nakon sovjetskog totalitarizma.

Devedesetih su živeli skromno, rekao bih jako siromašno, ali sa ogromnom energijom i onom iskrom u očima koja je oslobođena tereta prošlih generacija i izmešana sa zapadnim trendom naivnog verovanja u Fukujamin kraj istorije. Posebno sam u Kijevu osetio šta znači biti postkolonijalna država bivšeg moskovskog carstva. Prodavci su one koji su im se obraćali na ukrajinskom jeziku uglavnom gledali kao provincijalce ili zapadnu dijasporu i pitali na ruskom – odakle ste. I tada sam znao da su revolucije neizbežne i da će ih možda biti više. A bila je „Revolucija na granitu“ 1990, „Narandžasta revolucija“ 2004. I slepo srljanje u pogubni revizionizam. Ali niko nije mogao ni da zamisli da će nove generacije na početku XXI veka ipak završiti u rovovima Donbasa, kao pre tri decenije omladina na prostoru bivše SFRJ. Sve do Majdana ukrajinska nezavisnost ipak je bila danajski dar.

Izvor: Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike BLOG
POPULARNO