Vještačka inteligencija, prijetnja ili mogućnost novinarskoj profesiji

Kada je prošle godine Microsoft otpustio pedeset novinara koji su na portalu MSN uređivali vesti, a kako bi umesto njih radio softver, mnogi su se zapitali da li je razlog za ovakvu radikalnu odluku, ekonomska kriza i pandemija u kojoj se svet zatekao ili možda početak jedne nove epohe u novinarskoj profesiji, a u kojoj će dominatnu ulogu imati veštačka inteligencija.

Nadležni u Microsoftu su objasnili da je takva odluka zapravo deo strategije ove kompanije, a koja predviđa upotrebu veštačke inteligencije pri uređivanju i objavi vesti, a koje se nude korisnicima njihovog portala. Takođe, iz ove američke kompanije potvrdili su da ta otpuštanja nisu imala nikakve veze sa pandemijom.

Jedan od tadašnjih zaposlenika u Microsoftu, izjavio je da je demorališuća činjenica da mašine mogu da zamene ljude, čak i novinarskom poslu. Zatim je i upozorio na opasnost da veštačka inteligencija ne može da sledi stroga uređivačka pravila i da bi na kraju mogla propustiti i neke neprimerene priče.

Algoritam za uređivanje vesti

Vesti koje popunjavaju stranice MSN portala ne pišu direktno novinari koji rade na ovom portalu, već su to članci koji pristižu sa drugih veb lokacija. Novinari koji su otpušteni sortirali su i uređivali iste, eventulno menjajući naslove, a kako bi objavljene vesti ili članci bili razumljiviji čitaocima.

Ovaj portal zapravo ne nudi sopstvene sadržaje, već deluje kao neka vrsta agregatora, a što svakako olakšava posao algoritmu koji sada uređuje vesti na istom.

S druge strane, mnogi se slažu da je veštačka inteligencija budućnost i garant opstanka novinarstva. Francesco Marconi, autor knjige “ Newsmakers: Artificial Intelligence and the Future of Journalism”, kaže da bi redakcije morale da iskoriste ono što veštačka inteligencija može da ponudi, kao i da osmisle nove poslovne modele bazirane na pametnim softverima. On takođe tvrdi da samo osam do dvanaest odsto trenutnih novinarskih zadataka mogu da preuzmu mašine.

„Integracija veštačke inteligencije u novinarsku profesiju vodi nas ka novom načinu bavljenja novinarstvom, onom koji se bazira na proverenim činjenicama i brzini donošenja pravoremene informacije“, kaže Marconi.

Marconi je i osnivač aplikacije Applied XL, a koji nudi usluge automatizacije primenjene u izdavačkoj delatnosti, a istu već koriste dnevni list Wall Street Journal i agencija Associated Press.

Robotizovano novinarstvo

Primena veštačke inteligencije u novinarstvu ili izdavaštvu nije novost. Eksperimentisanje sa istom je počelo pre više od jedne decenije u Sjedinjenim Američkim Državama, a kada je američka kompanija Automated Insight, počela da primenjuje automatizovano pisanje. Analizirajući univerzitetske izveštaje sa utakmica bejzbola, softver ove kompanije pretvarao je podatke u čitljive narativne sadržaje.

U junu 2014. godine, novinska agencija Associated Press počela je prva da koristi tehnologiju kompanije Automated Insights, a pre svega za stvaranje  sadržaja tj. članaka iz oblasti finasija. Ova agencija je takođe i prva koja je postavila urednika za automatizaciju, a koji kontroliše automatizovane vesti i  članke.

A da je tehnologija oslobodila novinare i omogućila im da se bave više novinarstvom, a manje obradom podataka, smatra Aldo Fontanarosa, novinar italijanskog dnevnog lista “La Repubblica”,  koji kaže da su sada urednici i novinari produktivniji i brže dolaze do proverenih informacija.

U svojoj knjizi “Giornalisti Robot/ Novinari Roboti”, ovaj novinar isražuje na koje načine veštačka inteligencija može biti korisna u istraživačkom novinarstvu, posebno kada je reč o analiziranju velike količine podataka (data mining). Takođe, on objašnjava kako pametni softveri nezavisno i uspešno stvaraju članke koji se zasnivaju na istim obrascima i maloj količini podataka, kao što su najave za fudbalske utakmice, finansijski izveštaji sa berze ili vremenska prognoza.

Međutim, novinar Fontanarosa takođe govori i o obradi kompleksnijih podataka i mogućnosti greške koja može nastati kod algoritma, a koja može da dovede u pitanje novinarsku profesiju i etiku.

Opasnost po novinarksu etiku?

Na prvom festivalu novinarstva i veštačke inteligencije, a koji je prošle godine organizovao britanski institut za istraživanja medija “Polis”, koji je deo fakulteta “London School of Economics”, pored mnogih debata i učesnika u korist integraciji pametnih softvera u medije i izdavašto, mnogi urednici su ipak istakli zabrinutost, naglašavajući da je veštačka inteligencija u novinarstvu korisna pre svega zbog uštede novca. Međutim, postoje i problematičnija pitanja. Recimo, dok se o pristrasnostima u novinarstvu vodi široka rasprava, sada može i da se postavi pitanje, šta se dešava sa pristrasnošću algoritma i poštovanjem novinarske etike.

Iako, postoji uverenje da algoritam ne greši, te svakako doprinosi etičkom novinarstvu, američka novinarka Julia Angvin, otkrila je da softver koji američki sistem krivičnog pravosuđa koristi za predviđanje mogućnosti da okrivljeni mogu biti ponovni počinioci određenih zločina, zapravo diskriminiše crnce. Isto takva opasnost postoji i sa softverima koji se koriste u medijima, a koji mogu da preferijaju određene informacije, smatra ova novinarka.

S druge strane, za novinare koji pate od „anksioznosti automatizacije“ ipak postoje i razlozi za optimizam. Kako tvrdi Carl Gustav Linden, profesor novinarsta na Fakultetu za medije i komunikaciju, Univerzitetu u Helsinkiju, od kada je veštačka inteligencija zakoračila u novinarstvo, isto kao kreativna industrija pokazalo je elastičnost i snažnu sposobnost prilagođavanja i ublažavanja novih tehnologija. Stoga smo još uvek daleko od scenarija u kojem će roboti zameniti novinarske reportere, zaključuje profesor Linden.