Računari koji se ne mogu hakirati

Kvantni računari ne koristie čipove, klasične procesore, niti memorijske čipove, već koriste fenomen u fizici poznat kao ‘kvantna superpozicija’.

Čovjek fotografira model kvantnog računara IBM Q System One tokom CES-a 2020 u Las Vegasu (Reuters)

Čini se da gotovo svake nedelje stigne  neka vest o novom bezbednosnom propustu na Internetu, ugrožavanju privatnosti korisnika i sajber-napadima. Sa dolaskom potpuno nove vrste računara, sve ovo bi moglo postati istorija.

Da li sećate starih radio uređaja, koji su imali vakumske cevi, popularno nazvane ‘lampe’? I danas neka od najboljih i najskupljih audio pojačala u svetu i dalje koriste ovakvu tehnologiju, koja je stara gotovo jedan vek. A ove lampe se nisu koristile samo u radio uređajima – već i u prvim računarima.

Prvi modeli ‘elektronskog’ računara su postojali već 1918. godine, a treba reći da je dotad već postojao čitav niz mehaničkih računara i sprava za računanje (na ovim prostorima su se ovakvi mehanički uređaji koristili čak do sredine 1970ih godina).

I nacistička Njemačka razvila elektronski računar

Na Univerzitetu u Ajovi, SAD, 1939.  godine konstruisan je prvi elektronski računar sa vakumskim cevima, nazvan ‘Atanasov-Beri’ po dvojici istraživača koji su ga konstruisali. Ipak, to nije bio prvi računar ‘opšte’ matematičke primene – rešavao je samo linearne jednačine, i nije bio veoma pouzdan u radu, jer su se lampe (više od 300 njih) često kvarile.

I nacistička Nemačka je za vreme Drugog svetskog rata razvila elektronski računar, koji je razvio naučnik Konrad Zus. Ipak, rukovodstvo Rajha nije smatralo računare preterano korisnim za ratna dejstva, te je razvoj ubrzo prestao.

Po završetku rata, u SAD je počeo da radi prvi računar koji se mogao programirati, nazvan ‘ENIAC’. Korišćen je u vojne svrhe, za razvoj Američkog nuklearnog arsenala.

Tokom 60ih godina dolazi da ubrzanog razvoja tranzistora, te njihovog sastavljanja u ‘integrisana kola’, kasnije popularno nazvana čipovima (eng. chip, mala pločica). Računari kao što su IBM 7000, DEC PDP8 i System 360 su bili veoma popularni u kompanijama i državnim organizacijama, iako su bili veličine prosečnog ormana.

80ih počinje revolucija kućnih računara, sa jeftinim i pristupačnim Sinclair, Commodore i Amiga računarima. Zanimljivo je i da je SFRJ imala čak nekoliko fabrika domaćih računara, a postojao je i potpuno domaći računar pod imenom Galaksija, koji su korisnici sami sastavljali.

Veliki performansi mala potrošnja električne energije

Danas su računari apsolutno svuda oko nas, a čak 15 od prvih 20 najbogatijih ljudi u svetu su iz oblasti ITa i računarske tehnologije. Ono što je danas najveći problem u korišćenju velikih računarskih sistema je, pored bezbednosti podataka, njihova enormna potrošnja električne energije. Ujedinjene nacije procenjuju da između 5.3 i 6.2 procenata ukupno proizvede električne energije u svetu ide za napajanje računara i funkcionisanje Interneta.

Tarik Dahić, programer i IT stručnjak kaže da već sada postoje alternativni načini za funkcionisanje velikih super-računara i servera:

“Svi smo mi korisnici Interneta i konzumiramo sadržaj koji nam nude razni servisi kao Google, Facebook, Netflix i ostali. Svi ti podaci se skladište i procesiraju u data centrima u kojima se nalazi mnogo super kompjutera zvanih serveri. Serveri imaju posebne procesore čija su odlika velike performanse uz malu potrošnju električne energije. Takvi procesori se zagrijavaju i potrebno je uložiti u adekvatno hlađenje kako bi njihov rad bio optimalan. Hlađenje troši mnogo električne energije koju data centri većinom kupuju od termoelektrana te time direktno utiču na okolinu i zagađenje zraka” kaže Dahić.

“Svjesni tih problema, velike korporacije kao Google i Microsoft već realiziraju prelazak na napajanje iz obnovljivih izvora energije. Google već uveliko kupuje električnu energiju proizvedenu u solarnim ili vjetroelektranama. Microsoft je napravio zanimljiv korak, a to je smještanje servera u okeane gdje mogu dobiti pasivno hlađenje i time uštediti na troškovima potrebnim za hlađenje a i smanjenu zagađenja okoliša” dodaje.

Novi vijek, nova vrsta računara

Naučnici i računarski eksperti već tridesetak godina razvijaju potpuno novu vrstu računara i načina za skladištenje podataka.

Kvantni računari ne koristie čipove, klasične procesore niti memorijske čipove, već koriste fenomen u fizici poznat kao ‘kvantna superpozicija’. Iako prilično komplikovan proces, čak i za naučnike, u najkraćem on funkcioniše ovako: svaka čestica može imati dve vrste energije u isto vreme, tj. biti i ‘nula’ i ‘jedinica’ (za razliku od običnih računara, gde je svaki deo podatka ili samo nula ili samo jedinica – binarni niz).

Tako se ovaj fenomen iz kvantne fizike može efikasno upotrebiti u računarstvu, što skraćuje vreme za računanja i obradu podataka. Teorijski, svaki zadatak kvantni računar rešava gotovo trenutno (ili nekoliko miliona puta brže od klasičnih računara). Zbog ovakvog principa rada, kvantne računare će u budućnosti biti nemoguće hakovati – haker ili napadač nikada ne može znati u kojoj ‘verziji’ su trenutno podaci, te ih ne može ni ukrasti, iskopirati ili modifikovati na bilo koji način.

Iako sve ovo deluje kao naučna fantastika, ili daleka budućnost – to ipak nije slučaj. Zapravo, komercijalni kvantni računari postoje već godinama, a njihov razvoj teče sve većom brzinom. Jedna od njih je i Kanadska kompanija ‘D Wave’, koja proizvodi ‘DWave Two’ i ‘DWave 2000Q’ kvantne računare, koji su u stanju da rešavaju probleme koje klasični računari ne mogu. Zato i ne čudi da su ove ‘D Wave’ računare kupile kompanije kao što su internet gigant Google, proizvođač aviona Lockheed Martin, kao i američka agencija NASA i Kalifornijski Univerzitet.

Milan Stamenković, IT stručnjak, kaže da će kvantni računari biti prisutni i u našim domovima za najviše desetak godina.

Magični skok u budućnost

“Pogledajte koliko brzo računari i IT napreduju – do pre samo deset godina smo imali ‘glupe’ telefone, dok su sada smartfoni pravi računari u našem džepu. Neki od najnovijih smartfona imaju i po 12 GB RAM memorije, što je bilo mnogo i za računare pre samo par godina. U svetu već ima dosta kompanija koje rade na uvođenju kvantnih računara u naše domove i svakodnevnicu – neke od njih su Xanadu, Zapata, IBM i Azure Quantum’ objašnjava Stamenković.

Ne završava se sve ni na kvantnim računarima – jedna od nadolazećih tehnologija je i tzv. ‘prostorno računarstvo’ (Spatial computing).

Ova tehnologija obuhvata VR (Virtuelnu realnost) kao i razne senzore i bežične standarde (kao što su WiFi 6 i 5G mreže) kako bi spojila stvarni i virtuelni svet. Nekada nazvani i AR – proširena stvarnost, ovakvi uređaji će u bliskoj budućnosti biti jeftini, dostupni gotovo svakome, i pratiće sve naše aktivnosti. Već danas imamo tzv. pametne satove, sa svojim operativnim sistemom, pametne zvučnike sa ugrađenim digitalnim virtuelnim pomoćnikom, pa čak i pametne TV uređaje sa kompletnim Android ili WebOS softverom, što ih čini praktično računarima.

Da ovakve tehnologije već vrede ogromne količine novca, pokazuje primer američke kompanije ‘Magic Leap’ (Magični skok). Ova kompanija razvija uređaje za proširenu stvarnost, a koliko je njen rad važan, svedoči i činjenica da je gigant Google uložio preko jedne milijarde dolara – i to dok još nisu imali nijedan proizvod. Inače ovu kompaniju danas predvodi Pegi Džonson, koja je na ovu funkciju stigla iz drugog IT giganta – kompanije Microsoft.

Izvor: Al Jazeera

Povezane

Posljednji hakerski napad na novinare Al Jazeere je samo podsjetnik na dugotrajnu ugroženost ove profesije.

Published On 04 Jan 2021
Više iz rubrike TEME
POPULARNO