Kisić: Opasnost od podjele Kosova još uvijek postoji

Iako je vrlo jasno definisano šta za SAD znači kompromis Srbije i Kosova – Kosovo treba da povuče takse na uvoz robe iz Srbije (i Bosne i Hercegovine), a Srbija da prekine kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova – ovih dana smo svedoci da Srbija nastavlja da radi suprotno, kaže izvršna direktorica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Izabela Kisić.

• Da li je konačno stavljanje tačke na kosovsko pitanje bliže ili dalje nakon iznenadne posjete Aleksandra Vučića Washingtonu?

– Mnogo značajnija je poruka zemalja Kvinte, koja je stigla desetak dana uoči sastanka [američki državni sekretar Mike] Pompeo – Vučić, a u kojoj su, osim vodećih zemalja Evropske unije i Sjedinjene Američke Države. Kvinta je u tom saopštenju bila jasna oko nekoliko pitanja i to uliva izvesni optimizam da će se insistirati na obnovi dijaloga pod okriljem EU-a i postizanju sporazuma koji bi ubrzao procese evroatlantskih integracija. Sam susret Pompeo – Vučić, prema šturim informacijama i iz američkih, i iz srpskih izvora, verovatno je bio informativnog karaktera i na tragu poruka Kvinte. State Department je iskazao spremnost da, kroz podršku visokom predstavniku EU-a, poveća svoju ulogu u postizanju dogovora između Srbije i Kosova.

• Koliko su eventualni politički aranžmani Beograda i američke administracije bez učešća predstavnika Kosova račun bez krčmara?

– Amerika uvek razgovara sa obe strane. Kada neko dolazi u region, on se sastaje sa zvaničnicima i Srbije, i Kosova. Zvanični Beograd, osim na kartu Rusije, sve vreme pokušava da igra i na kartu Trampove administracije. U to je uložila ogromne napore, angažovala lobi grupe, koje pokušavaju da ubede američke zvaničnike, i ne samo njih, da je rešenje u podeli Kosova.

• Da li je ipak moguća podjela Kosova?

– Iako stav o etničkom razgraničenju slabi, ozbiljna opasnost da može doći do podele Kosova još postoji. Međutim, očekujem da će sa početkom mandata Josepa Borela, novog evropskog sekretara za spoljne poslove, početi dijalog i da će se i EU vratiti formatu koji je prvobitno postavljen. Optimizam je zasnovan i na tome što Borel zastupa stav da evropski entiteti ne treba da budu etnički homogene celine te stoga verujem da mu nisu bliske ideje o etničkim granicama i podeli. Njegova prethodnica [Federica] Mogherini je dozvolila razgovore o etničkom razgraničenju, što je dovelo do regresije odnosa Srbija – Kosovo i, na kraju, do prekida dijaloga i nivelisanju svega prethodno postignutog u vezi sa Briselskim sporazumima. Nakon izbora u EU, ponovo se otvara mogućnost za vraćanje dijaloga pod okrilje EU-a.

• Šta će biti jasnije nakon što budu poznati rezultati predstojećih parlamentarnih izbora na Kosovu?

– Obnavljanje razgovora i dalje će zavisti više od Srbije. Jer, ona je opstruirala dijalog mnogo pre uvođenja taksi. Izbori na Kosovu i formiranje nove vlade koincidiraju sa početkom Borelovog mandata, tako da bi, što se tiče kosovske i evropske strane, obnova dijaloga mogla da se očekuje u kasnu jesen. Za razliku od Srbije, na Kosovu postoji mnogo snažnija orijentacija ka evroatlantskim integracijama, i to gotovo da nema veze sa tim ko je na vlasti, a preduslov integracija jeste dijalog.

• Šta će vanredni izbori značiti za Hashima Thacija i Ramusha Haradinaja?

– Glavno pitanje je koliko će nakon ovih izbora oslabiti ili ojačati Thacijeva stranka, s obzirom da je on jedini zagovornik etničkog razgraničenja. Ostaje, međutim, i nepoznanica šta će biti sa Haradinajem ukoliko osvoji većinu i bude reizabran za premijera. Pitanje je da li Haški sud zaista ima neke dokaze koji ga terete za zločine, ili je to još jedna vrsta pritiska. Do sada je već dva puta oslobođen u Hagu. Glavna kriza koja je vodila izborima je ipak sukob između Thacija i Haradinaja oko rešenja za Kosovo, odnosno Thacijevog zalaganja za “korekciju granica”. Haradinaj je insistirao na potpuno drugom pristupu i promeni pregovaračkog tima. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da podela na Kosovu nema utemeljenje među njegovim stanovnicima.

• Imate li ideju šta bi bilo to nešto što Srbija treba da dobije u budućem kompromisu, na čemu insistira Vučić, a što bi Albanci mogli prihvatiti?

– I Vučić i Thaci su zagovorači ideje promene ili korekcije granica. Očigledno je da se čak ni u tom smislu ne slažu oko svega i da Vučić misli na pripajanje severa Kosova Srbiji, a Thaci bi da dobije Preševsku dolinu. Pitanje je da li će u sledećoj rundi pregovora Thaci uopšte biti glavni akter. Neke okolnosti, ma kako ih komentarisali, promenjene su. EU i SAD imaju zahteve i prema Srbiji (obustava kampanje povlačenja priznanja) i prema Kosovu (ukidanje taksi).

• Koja su ključna pitanja za život građana Kosova?

– Pitanje kompromisa mora da se vrati na pitanje obezbeđivanja javnog dobra za građane Kosova – uspostavljanje vladavine prava na severu Kosova, unapređenje prava Srba i drugih manjina, kvalitetno i dostupno zdravstvo, obrazovanje, upotreba jezika, ekonomski razvoj, borba protiv kriminala, nezavisno sudstvo… To su ključna pitanja za život građana bez obzira kog etničkog porekla oni bili. Srbija okreće pitanje dijaloga ka pitanju teritorije i etniciteta. Za građane je, međutim, važno kako da se, na primer, reši problem zagađenosti, kako da se u energetska postrojenja ugrade uređaji za zaštitu od štetnih isparenja. U regionu u kom je najveća zagađenost u EU bitnije je rešiti te ekološke probleme, da se ne bismo svi pootrovali, a ne gubiti vreme na otimanje energetskih izvora od Kosova.

Beograd nikad nije odustao od ratnih ciljeva

• Kako objašnjavate činjenicu da su politički odnosi službenog Beograda sa zemljama u najbližem okruženju, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, na silaznoj liniji, što je potpuno suprotno proklamovanom putu u Evropsku uniju?

– Dodala bih tom spisku i [Severnu] Makedoniju. Imperijalna politika Srbije je ključ nestabilnosti regiona. Mala grupa mislećih ljudi u Srbiji već duže vreme upozorava da ni zvanični Beograd, ni srpske elite nikada nisu odustale od ratnih ciljeva. Srbija nema gotovo nikakve vojne kapacitete da izazove novo krvoproliće, ali to ne znači da nešto tako nije moguće u budućnosti ako ne dođe do značajnih promena.

Nijedna vlast u Srbiji nije ušla u koštac sa svojom odgovornošću za rat i ideologijom koja je do njega dovela, već nastavlja sa mantrom da su ratovi bili opravdani, a Srbi jedine žrtve. Drugi važan faktor je da Srbija, kao ucenjivački potencijal u ostvarenju teritorijalnih pretenzija, bilo prema Bosni, bilo prema Kosovu ili Crnoj Gori, vešto koristi geostrateške promene u svetu i suštinski se oslanja na Rusiju. A Rusiji je cilj da Balkan večno bude nestabilan i što dalje od NATO-a. Ključni problemi regiona su i neuspela tranzicija, korupcija i odsustvo sistema vrednosti neophodnog za regionalni oporavak.

Evropska unija, koja se i sama suočava sa sopstvenim krizama, mora što pre da nađe odgovor na izazove proširenja i činjenicu da Srbija ne udaljava samo sebe od EU-a, već i druge zemlje u regionu, i time otvara prostor za utemeljenje nekih drugih međunarodnih faktora na Balkanu.

• Čini se da opozicija u Srbiji ima još tvrđi stav kada je Kosovo u pitanju. Utisak je da, osim uopštenog stava da to pitanje treba riješiti pregovorima Srba i Albanaca, opozicija i nema čvrst stav o ovom najkrupnijem političkom problemu na Balkanu. Zbog čega je to tako?

– Više je pitanje zašto se još od osamdesetih nije pojavio lider na političkoj sceni koji će zastupati drugačiju regionalnu politiku. Bilo je, doduše, nekih pokušaja. Usamljeni opozicioni glasovi pokazali su da na drugačijoj regionalnoj politici ipak može da se gradi politička pozicija i da se postane član parlamenta. Šteta da su te snage, ne samo pod pritiscima vodeće ideologije i političkog mejnstrima, već i sopstvenom krivicom, potisnute na marginu. Neodustajanje većinske opozicije od nacionalizma čini je nesposobnom da bilo šta promeni.

• Koliko ovakvim stavom opozicija, zapravo, pomaže Vučiću?

– Paradoksalno je da većina opozicionih stranaka podržava ili etničku podelu Kosova, za šta je i zvanični Beograd, ili status quo, što bi se, takođe, moglo reći da odgovara ovoj vlasti ukoliko ne izdejstvuje podelu. Pitanje Kosova je jedno od ključnih za evroatlantske integracije i činjenica da opozicija ne gura Vučića u pravcu da to pitanje reši na evropski način bitno slabi njenu poziciju. Ali, na kraju krajeva, najveća je odgovornost na Vučiću. On ima tu moć i poluge da nešto uradi, većinu u parlamentu i Vladi. Pokazalo se da je sposoban da manipuliše i sopstvenom strankom i da dobije najveće poslušnike. Uz to, potpuno je potisnuo opoziciju i stavio medije i javno mnjenje pod kontrolu.

• Još od vremena kada je Nebojša Čović bio šef srbijanske kancelarije za Kosovo, pa do današnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, često se provlači teza da je slučaj Kosova sličan Republici Srpskoj u Bosni i Hercegovini. Zašto su ovakva poređenja neutemeljena i opasna u političkom i svakom drugom smislu?

– Ideja o pripajanju Republike Srpske postoji od početka rata i od nje se nikad nije odustalo. Ti glasovi su danas čak mnogo glasniji i uticajne srpske elite, uključujući predstavnike vlasti, sve više govore o rešavanju srpskog pitanja u paketu sa kosovskim. Nedavno je profesor Ivo Komšić jasno objasnio kako je i akcija “Oluja” bila delom u funkciji stvaranja RS-a i da je u avgustu 1995. godine sprečeno da se vojno porazi režim RS-a u Banja Luci, protivno svakoj vojnoj logici i sutaciji na terenu, koja je bila povoljna za Armiju Bosne i Hercegovine. Bio je to ustupak [Franje] Tuđmana i međunarodne zajednice Slobodanu Miloševiću za Dejton. Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, kada je najavljeno zatvaranje kosovskog pitanja, pre par godina, izjavio je kako treba odustati od Kosova i posvetiti se Republici Srpskoj. Niko, osim Helsinškog odbora, nije tad uočio taj deo Kostićeve izjave koji se odnosi na RS. A mnogi su ga napali zbog onog što je rekao za Kosovo.

• Kako objašnjavate činjenicu da među građanima Kosova – kako Srbima, tako i Albancima – postoji mnogo manje animoziteta nego među političarima? Da li ste istraživali ovaj fenomen i kakvi su rezultati?

– S tim fenomenom se stalno susrećemo u radu u Helsinškom odboru. Više od dve decenije povezujemo mlade Srbe i Albance. Mladi su bombardovani otrovnim sadržajima preko porodica, škola, univerziteta i medija. Uvek dolaze sa sumnjama i strahovima kad treba da putujemo na Kosovo. Vraćaju se sa potpuno drguačijim utiscima. Zato je taj neposredni kontakt vrlo važan. Političke stranke stalno svaljuju krivicu na građane da su oni nacionalisti koji nikada ne bi glasali za nekog ko govori o zločinima koje su počinili Srbi. To nije tačno, to čak pokazuju i ispitivanja javnog mnjenja kada pitate građane koje rešenje podržavaju za Kosovo. Uvek ima i onih koji otvoreno kažu da su za nezavisnost i da je ona već ostvarena. Znači, moguće je raditi na promeni javnog mnjenja i povećavati taj procenat. Međutim, ono što primećujem i u Srbiji i na Kosovu jeste da kad god krene neka nacionalistička kampanja mržnje ljudi se uplaše i zatvore u svoje etničke enklave.

• Do kada će kulturno-umjetničku razmjenu, poput manifestacije “Mirdita, dobar dan” u Beogradu, morati da obezbjeđuje policija?

– Dok god se ne promeni kulturna politika. Država neguje zatvoreni etnonacionalistički pristup umetnosti i kulturi. Tako svesno zatupljuje građane. Posledica je nezainteresovanosti ili agresija prema autentičnim kulturnim dešavanjima i umetnicima u okruženju i svetu. Postoje ozbiljne indicije da su incidenti na takvim manifestacijama režirani i da je većina tih desničrskih grupa pod prismotrom policije. To znači da incidenti mogu unapred da se spreče. Cilj je, međutim, upravo da se pažnja preusmeri sa sadržaja i estetskih formi na izveštavanje o nasilju. Umesto da posle gostovanja umetnika sa Kosova u medijima sledi niz umetničkih recenzija i kritika, imamo obilje tekstova isključivo o incidentima. Ako nema umetničke ktirike, nema ni razvoja umetnosti. Helsinški odbor već godinama radi na sličnim manifestacijama, pokušavajući da tako stvori male zone slobode koje se međusobno povezuju i predstavljaju značajan ulog za budućnost. Bez obzira na sve prepreke, zajednički kulturni prostor je u nastajanju.

Izvor: Al Jazeera