Beograđanka u Briselu: Jutro koje je promijenilo živote

Piše: Sandra Raes-Oklobdžija

Otkako sam se porodila pre 15 meseci, nisam se, kako to već biva, pošteno naspavala. Ovde, u Briselu, nema dugih porodiljskih bolovanja, a ni baba i deda da vam otimaju decu, ne bi li ih pričuvali i podgojili. Ovde se žuri. Spavanje se odlaže za neke posete familije iz domovine, u mom slučaju, iz Beograda. Tako mi je pre dva dana stigao brat u posetu i preuzeo jutarnju brigu o detetu, što je značilo da ja mogu malo da dremnem i opustim se.

Tek što sam se okrenula na drugu stranu i pokrila, stiže mi poruka školskog druga iz Beograda. Pita da li smo dobro i moli me da ne izlazimo napolje. U šali odgovaram: „Ovo čuvaš kao ‘draft’ još od devedesetih, pa se sad razbacuješ, jel’?“ Umesto šaljivog odgovora, zove me i pita : „Zar vi ne živite u centru? Napadnut je Brisel!!“

Kako napadnut, šta se desilo? Palim televizor i imam šta da vidim. Desilo se. Eksplozije na nekoliko lokacija i opšti haos. Kako, nažalost, imam dosta iskustva sa ovakvim i sličnim situacijama, počinjem da razmišljam: punjači, baterije, lampe, lekovi, gaza, dezinfikacija, suva hrana, topla odeća, obuća… a onda mi jedna po jedna, činjenice prolaze kroz glavu. Danas je utorak, 2016. je godina i ja sam u Briselu, u zapadnoj Evropi. Kako se to OVDE radi?

Mir koji unosi nemir

U međuvremenu moj muž, Belgijanac kojem je upala pluća od prošle godine najveći preživljeni lični stres, vratio se s posla. „Vanredno je stanje“, kaže. Vidno je potresen i preživljava određenu vrstu šoka, svakako pojmovnog. Napad u Briselu?!!!!

Premijera nove opere na kojoj je radio već mesecima i koja je planirana za sutra, otkazana je i on je kući. Volela bih da mu kažem da će sve biti O.K. Kako sam i ja nervozna od ovih vesti i kako to već biva u ovakvim momentima, umesto toga, pomišljam na najgluplju stvar ikad – super, ne moram sutra kod frizera. Ikar skakuče okolo i viče: „Tata, tata?“. Mislim da se obradovao što je jutro, a svi smo kući. Ovde se to događa samo o prazniku i uz teroristički napad.

Dakle, Brisel 22. mart, utorak, 11:40 prepodne. Temperatura 12 stepeni, bez vetra. Suvo i sunčano. Odlazni terminal nacionalnog aerodroma Zaventem je uništen u jutarnjoj eksploziji. Svi hoteli u okolini Zaventema puni su preživelih koji jutros nisu poleteli na željene destinacije. Oni koji se nisu domogli hotela, smešteni su obližnju sportsku halu. Ako je već neće koristiti za izbeglice, koje od pre dva dana više ne mogu ući u EU, poslužiće za žrtve jutrašnjeg napada.

U samom gradu je mirno, što unosi neverovatan nemir. Dečija graja, usklici nervoznih vozača zaglavljenih u jutarnjoj gužvi i zvonjava telefona – sve je zamrlo. Čuju se samo razne sirene: policija, vatrogasci i hitna pomoć. Eksplozija na stanici Maelbeek odnela je nekoliko života, a zauvek promenila hiljade i hiljade njih.

Planovi na čekanju

Nadomak Briselskog parka, raznih ambasada i Evropskog parlamenta, kako čujem od prijatelja koji žive u okolini, u toku je evakuacija. Nad centrom, gde smo mi, nadleću helikopteri.

A mi planirali da posetimo novootvoreni muzej vozova u Schaerbeeku, da kupimo belgijsku čokoladu za mamu, pa da je moj brat prekosutra, kad krene za Beograd, ponese, i da odemo kod mr. Mirante na picu. Sve će to morati da sačeka. Sve je zatvoreno, osim bolnica, koje se pune povređenih i potresenim familijama.

Briselske škole i vrtići su otvoreni, i deca su zbrinuta, ali je roditeljima zabranjeno (više sugerisano) da dolaze po decu ranije no obično. Od svih nas, građana Brisela, očekuje se da ostanemo gde smo se i zatekli u momentu napada. Na raznim wathsaap i viber chatovima načula sam da su nađene još dve bombe i deaktivirane, te se stoga od građana traži da se pritaje. 

Danas briselski taksisti voze za džabe, mobil-provajder Telenet otvorio je besplatne wi-fi pristupne tačke, a Ministarstvo unutrašnjih poslova aktiviralo je liniju 1771 za sve informacije o napadima.

Sasvim slučajno, juče sam kupila dovoljno hrane za nekoliko dana, a od prošlog projekta na kojem sam radila ostao mi je solidan video-bim na raspolaganju. Znam da ću večeras, kao i svakog utorka, praviti palačinke i kokice, i očekivati porodicu i prijatelje da svrate pa da zajedno pogledamo neku pitomu projekciju bez nasilja. Slušaćemo Azru i lokalne vesti, naizmenično, jer… sutra će opet sve biti po starom, obećavaju na vestima.

Izvor: Al Jazeera