Dodik je samo eksponent politike Beograda

Razgovarao: Almir Mehonić

Ime sagovornice Al Jazeere je jedan od sinonima za pravedniju i bolju Srbiju, Srbiju koja se suočava sa prošlošću, koja priznaje svoje zločine, Srbiju koja je uvažena i cijenjena kod susjeda.

Sonja Biserko već godinama građanima Srbije saopštava istinu u oči. Uvažena i priznata u zemljama regiona i na Zapadu, dok joj  u državi rođenja često prijete, anatemišu i proglašavaju izdajnikom.

Ako je to uslov na putu za istinu, Sonja Biserko nema dilemu –  za nju istina nema alternativu.

AJB : Obilježena je još jedna godišnjica genocida u Srebrenici. Da li je za Srebrenicu dovoljno da je se sjetimo na godišnjicama ili bi trebalo poduzeti i neke druge, konkretne, korake koji će se razlikovati od praznih govora i izvinjenja?

BISERKO: Srebrenica trajno podseća na činjenicu da se u Evropi desio genocid, takoreći pred očima celog sveta. Odnos prema Srebrenici se menja i ona vremenom postaje simbol za ceo svet. Podsećanja radi, Međunarodni sud pravde je doneo mišljenje u kojem se tvrdi da je u Srebrenici počinjen genocid.

Haški tribunal je, takođe, doneo nekoliko presuda o Srebrenici. Evropski parlament je doneo rezoluciju kojom se 11. juli proglašava danom kad sve zemlje EU-a obeležavaju genocid u Srebrenici. Dakle, Srebrenica je postala značajna odrednica u evropskom sećanju. Čak je i srbijanski Parlament doneo rezoluciju o Srebrenici, istina nedorečenu.

Genocid u Srebrenici i uopšte u Bosni biće još dugo tema koja će biti predmet rasprave. Ona je, takođe, postala moralno pitanje sveta, posebno Evrope. Kada je reč o samoj Srebrenici, mislim da pored Memorijalnog centra treba da se izgradi i centar ili institut  za genocid koji bi, između ostalog, svake godine okupljao mlade istraživače iz celog sveta. Naravno, uz to treba da se napravi i dokumentacioni centar, koji bi raspolagao i sa dokumentarnim filmovima koji bi se prikazivali mladim generacijama. Srebrenica će tek postati tema o kojoj će se raspravljati.

Dejtonskim sporazumom učinjena je ogromna nepravda time što je Srebrenica ostala u RS-u. Sa moralne tačke gledanja to je neprihvatljivo. Žene Srebrenice su odigrale nemerljivu ulogu u održavanju sećanja na Srebrenicu.

One su uspele da svojim aktivnostima održe interes i tenziju, kako u međunarodnoj zajednici, tako i u Bosni. Njihovo prisustvo u Srebrenici je od posebne važnosti, jer upravo se one zalažu za promenu statusa Srebrenice. One poseduju ogromnu moralnu snagu i energiju.

Nikolić pripada bloku koji negira genocid

AJB: U Srbiji je za predsjednika države izabran Tomislav Nikolić. Prije svoje inauguracije on je u jednom intervjuu negirao genocid u Srebrenici. Vi i Helsinški odbor ste još 2005. godine izdali knjigu koja nosi naziv  “Srebrenica od poricanja do priznanja”. Da li ste, možda, uranili s ovim naslovom?

BISERKO: Tomislav Nikolić je samo ponovio svoj poznati stav o Srebrenici. On pripada tom bloku koji poriče genocid i relativizuje odgovornost Srbije za rat. EU je odmah reagovala na njegovu izjavu i upozorila ga da je genocid u Srebrenici crvena linija preko koje se ne prelazi. Genocid u Srebrebrenici ostaje trajno moralno pitanje za Srbiju i za sve generacije koje dolaze. Bez obzira koliko će dugo trajati proces priznavanja, to će se ipak desiti. Već veliki broj zemalja u svetu (ne samo zemlje EU-a) obeležavaju 11. juli. To je postao referentan datum za ceo svet. Srbija ne može da pobegne od toga.

Što se tiče knjige i njenog naslova, ona je izašla u vreme kad je u Republici Srpskoj napravljen izveštaj kojim se priznaje genocid u Srebrenici. U to vreme visoki predstavnik je bio Pedi Ašdaun. U toj knjizi su i brojne izjave srpskh političara o tom zločinu. Poricanje u Srbiji je uzelo maha posle mišljenja Međunarodnog suda pravde koje je Srbiju oslobodilo odgovornosti za taj zločin. Ona se tereti samo što nije ništa preduzela da spreči genocid. To može da se kaže i za UN i još neke pojedinačne zemlje koje su bile dužne da intervenišu u skladu sa Konvencijom za genocide još 1992. godine. Naslov knjige projektuje nešto čime će se Srbija morati suočiti na pravi način.

AJB: Kako komentirate političku situaciju u Srbiji, njene odnose sa Republikom Srpskom i djelovanje Milorada Dodika? 

BISERKO: Podela Bosne je bila i ostala strateški cilj Beograda. Mada taj cilj nije realan, aspiracije i dalje postoje i reflektuju se na odnos Beograda prema RS-u i Bosni. Dodik je samo eksponent te politike koji je u poslednje četiri godine doveo Bosnu gotovo do raspada. Etnička podela uništava društveno tkivo Bosne i zato je krajnje vreme da se poduzmu mere koje će Bosnu učiniti funkcionalnom državom.

Sadašnje stanje u Bosni rezultat je genocidne politike Beograda i pogrešnog  rešenja koje je nametnula međunarodna zajednica. Dejtonski sporazum bio je u funkciji zaustavljanja rata u Bosni, ali nikad do kraja nije proveden. Povratak izbeglica u njihova prvobitna prebivališta nikad nije realiziran. Naprotiv, prihvaćen je princip povratka na vlastite etničke teritorije, što je dodatno cementiralo etničku podelu Bosne.

Stanje u Bosni je kritično i reflektuje opštu dezorijentaciju i apatiju. Oseća se nedostatak liderstva i ljudskog potencijala koji bi prevazišao sve te podele. Možda je potrebna nova generacija političara, drugačijeg senzibiliteta, koja će otkloniti sadašnju blokadu. Međunarodna zajednica treba da primeni sasvim novu strategiju za Bosnu i uopšte Zapadni Balkan. Nijedna zemlja Zapadnog Balkana sada nije u stanju da ispuni njihove kriterije. Te zemlje treba postepeno integrisati u EU i pre nego što postanu članice. To je jedini način da se zaustave regresivni trendovi u svim tim zemljama.

Siva zona srbijanske politike

AJB : Koliki je utjecaj trougla SANU, SPC i tajne službe na politiku u Srbiji? 

BISERKO: Najveći uticaj na politički život u Srbiji ima tzv. siva zona politike u koju spada trougao koji spominjete. Oni odlučuju dokle se može ići prema EU-u. Jer članstvo u EU-u stavlja tačku na projekat rekompozicije Balkana. Njihova logika je da treba još sačekati novu međunarodnu konstelaciju, jer će se u perspektivi, kako misle, raspasti i EU. Znači, nema razloga za žurbu. Problem Srbije je u tome što nije uspela da se distancira od te politike. Cela Srbija je talac te politike.

AJB: Aktuelni su problemi na prostoru Sandžaka. Vi ste se aktivo bavili i ovom tematikom. Šta je, zapravo, izvor tih problema?

– Sandžak reflektuje odnos Beograda prema muslimanima generalno. Jedno od objašnjenja koje Beograd plasira za raspad Jugoslavije jeste da je za to odgovoran islamski fundamentalizam. I Bosna i Sandžak se tretiraju u tom kontekstu. Politika Beograda je da opstruira konstitusanje manjinske zajednice, odnosno njihov nation building. Svojom politikom Beograd je uspeo da podeli islamsku zajednicu, osporio je legitimitet Nacionalnog saveta. Suprotstavio je lokalne lidere. Naravno, ovo poslednje je rezultat nezrelosti i nekih lokalnih elita.

AJB: Da li u Sandžaku postoji diskriminacija Bošnjaka? I da li je ostvariva ideja autonomije Sandžaka koja se aktuelizirala u posljednje vrijeme?

– Pitanje regionalizacije Srbije i pojedinih autonomija tek dolazi na dnevni red u Srbiji. Sve će zavisiti od toga kako će se ponašati Beograd. Da li će biti sposoban da uvaži neke legitimne zahteve i da im izađe u susret tako što će se  problemi rešavati dijalogom i kompromisom. Bojim se da naprednjaci nemaju taj potencijal i da Srbiji tek predstoje tenzije u vezi s tim. Što se tiče diskriminacije, činjenica je da ona postoji. Nakon 2000. godine nove demokratske vlasti nisu napravile suštinsku distancu od stradanja Bošnjaka u Sandžaku devedesetih. I ono sto je urađeno je polovično i bez iskrenog uvažavanja stradanja Bošnjaka u tom periodu.

Izvor: Al Jazeera