Dok Trump mrzi Harvard, Vučić studente naziva teroristima

Monumentalna Statua slobode našla se povodom obeležavanja sto dana otkako je Trump počeo svoj predsednički mandat – iza rešetaka u zatvoru. Moćni simbol New Yorka i čitave zemlje smoreno sedi na goloj klupici u samici. Na zidu iza zatvorenice iscrtane su crtice. Mučenica je odbrojala tek sto dana svog robijanja. A sledi još više od tri i po godine tamnice, za “Slobodu koja osvetljava svet” kako glasi puno ime ove statue.

Karikaturu na naslovnoj stranici New Yorkera, kreirao je dobitnik Pulitzerove nagrade Barry Blitt, koji  još od nekadašnjeg Trumpovog mandata (od 2017. do 2021. godine) odbija da crta njegov lik, jer kako je nedavno rekao za Radar, Trump je karikatura samog sebe. Efektnije je, valjda, prikazivati karikiranu stvarnost koju nam današnji svetski i domaći moćnici priređuju.

A da se američki san o obećanoj zemlji, sa Trumpom na vlasti, pretvorio u noćnu moru to ne mora više da se ilustruje nikakvom karikaturom. Najprestižnije institucije u zemlji – Bela kuća naprosto zasipa predsedničkim izvršnim naredbama i ukida im mnoga od ustavom zagarantovanih prava. Harvard, najstariji univerzitet u zemlji, već nedeljama se brani od trampističke agresije.

Nije više uopšte lako, a često nije ni moguće, biti student i posvetiti se nauci čak iako si profesor, postdiplomac ili student na Harvardu – a kamoli ako tek pokušavaš da sebi obezbediš mesto na stranom fakultetu.

Kako se državni sekretar brani od neprijatelja

Pre nekoliko dana State Department obustavio je zakazivanje intervjua za vize za strane studente koji nameravaju da studiraju u SAD-u. Prema pouzdanim informacijama, američka konzularna odeljenja širom sveta ubrzano se obučavaju za veću i prodorniju kontrolu aktivnosti na društvenim mrežama. Ako si, na primer, podnosilac zahteva za studentsku vizu, a na Instagramu se zgražavaš nad brojem mrtve dece u Gazi, ako si okačio na svoj profil snimak protesta protiv rata ili si ga je samo “lajkovao”, ta digitalna solidarnost ćete skupo koštati kao nesuđenog akademca. Može će i ostati bez svog već obezbeđenog mesta na Harvardu, na primer.

Državni sekretar Marco Rubio je potpisao dopis u kojem se kaže da će State Department izdati smernice za još rigorozniju proširenu kontrolu društvenih mreža. Već više godina traži se od studenata koji se prijavljuju za vizu da podnesu nazive svojih naloga na društvenim mrežama na uvid.

Dok ne uvežbaju nove metode za detektovanje neprijatelja, američki konzularci obustavljaju poslove sa novim prijavama.

Ipak, to je tek vrh ledenog brega. Sasecanje fondova koje administracija izdvaja za visokoškolske ustanove i pretnja da će se dotacije potpuno ukinuti nije naterala Harvard da odustane od akademske autonomije.

U aktuelnom pohodu Trumpove administracije na Harvard, oduzeto je pravo ovoj ustanovi da upisuje strane studente, dok su već postojećim istraživačima ili akademcima bili naprečac oduzeti papiri za boravak. Nakon nekoliko uspešnih harvardskih tužbi, vraćeni su im prava na boravak, ali su se proširile restriktivne klauzule za primanje novih predavača i studenata u budućnosti.

Protjerivanje stranaca

Slični “trampizmi” protiv visokoškolskog kadra preduzimaju se i u Srbiji. Setite se samo one doktorke sa hrvatskim državljanstvom, koja sa mužem i ćerkom živi i radi u Beogradu, a kojoj je izrečena mera zabrane boravka u Srbiji, radi “zaštite opšte bezbednosti”.

Ili one crnogorske devojke koja nije mogla da se vrati u Beograd, gde studira, jer predstavlja bezbednosnu opasnost.

Ili one dvojice momaka studenata Fakulteta organizacionih nauka (FON) čije su kopije hrvatskih putovnica izašle u dnevnim novinama. Niko nije odgovarao, a najmanje će se to desiti uredniku dotičnih novina, što su slike i potpisi (uzgred budi rečeno oba brata su se na hrvatskom pasošu potpisali ćirilicom) tih studenata sa dvojnim državljanstvom tako postali dostupni širokoj javnosti – uz tekst koji sugeriše da su dotični, u stvari, špijuni hrvatskih službi.

Slično, Harvard se iz Bele kuće optužuje da je stecište “kineskih špijuna i komunističkih bandita”.

Čemu animozitet prema visokom obrazovanju

Ko ima veći animozitet prema visokom obrazovanju – Trump ili Vučić, pitala je nedavno voditeljka TV emisije svog sagovornika iz Beograda, inače višegodišnjeg predavača na Harvardu.

Ne upuštajući se u procenjivanje studentskog bunta i režimskih restrikcija u Srbiji, gost je istakao da SAD ima značajno jače korektive u nevladinom sektoru i znatno nezavisnije sudstvo.

“Dug je spisak izvršnih naredbi koje su sudovi stavili van snage. Veliki broj profesionalnih medija ne posustaje pod pritiskom iz Bele kuće”, rekao je sagovornik.

U opticaju je u SAD-u veliki broj komentara u kojima se upozorava da je predsednik Trump izašao iz okvira svojih nadležnosti i da ugrožava vladavinu prava.

Ukazuje se i da je Trump “umislio da je kralj” i da on pogrešno veruje kako svojim izvršnim naredjenjima ima pravo da preskoči procedure.

U javnosti je naročito odjeknuo esej, koji je pre nekoliko dana objavio The New York Times, u kojem Drew Gilpin Faust, profesorka sa Harvarda, upoređuje borbu za očuvanje autonomije najstarijeg američkog univerziteta sa američkim građanskim ratom.

Gilpin Faust (na čelu Harvarda od 2007. do 2018. godine) podseća da se gotovo tri miliona muškaraca, uglavnom dobrovoljaca, od 1861. do 1865. godine latilo oružja kako bi sačuvalo državu, taj svetski “svetionik demokratije”, u vreme kada se činilo da predstavnička grana vlasti nestaje sa lica zemlje.

Profesorka takođe konstatuje da je u svetu “danas demokratija ponovo ugrožena” i da je napadaju “autokratski lideri od Budimpešte do Moskve i Pekinga, kojima se naš predsednik [Trump] otvoreno divi”.

Dužni smo, dodaje cenjena profesorka istorije, da sačuvamo slobodu koju su izvojevali naši junaci i ispoštujemo njihove žrtve, kao što smo podjednako odgovorni za budućnost ove zemlje.

Koliko je zaista opasna desničarska ofanziva protiv slobode mišljenja, naučno dokazanih činjenica, ima li šireg efekta predsednikovo klevetanje akademika? Oni su, kao i migranti, odrodi, džihadisti, špijuni, teroristi…

Pretnja autokratama

Zašto Trump mrzi Harvard i zašto se okomio na univerzitete koji su u vrhu svetske rang lista po dostignućima, istraživačkim kapacitetima i inovacijama?

Jan-Werner Muller, nemački profesor sa američkog Princetona, nedavno je u Guardianu odgovorio na ovo pitanje. Navodi da su “univerziteti  na više načina pretnja svim ambicioznim autokratama”.

Oni su nezavisan izvor informisanja, podstiču kritičko mišljenje, okupljaju na jednom mestu mnogo mladih ljudi koji burno reaguju na nepravdu… A kome od današnjih silnika, koji cene poslušnost i potčinjenost, može da se svidi talasanje na univerzitetu.

Fakulteti, i oni najprestižniji poput Harvarda i Princetona, imaju svoje mane i slabosti. Ipak, probajte da u nekoj dobrostojećoj kompaniji, na sastanku upravnog odbora ili fabrici održite politički govor ili izrazite kritičko mišljenje, pa ćete videti šta će vas snaći, konstatuju analitičari koji brane posustale bastione slobodnog kritičkog mišljenja.

Ofanzivom na tri ključne institucije civilnog društva u koje spadaju mediji, elitni univerziteti i advokatske kancelarije, Trump je, kako smatra filozof Michael Sandel, jedan od najcenjenijih i najpoznatijih profesora Harvarda namerio da proširi svoju izvršnu vlast, a da se usput osveti za poraz koji je doživeo 2020. “Svedoci smo da je ta osvetnička ofanziva šira i jača nego što je iko mogao da predvidi”.

Sandel smatra da Trump testira granice predsedničke moći. Trump zna da će nepravedne deportacije ljudi, poništavanje studentskih viza, da će proizvoljno otpuštanje državnih službenika, da će sva te njegove naredbe kojima se krši ustav, doći pred sud. Računa i na to da će sudovi biti preplavljeni i da će neke slučajeve dobiti, a druge izgubiti

A da desničarski populisti, visoko obrazovanje smatraju svojim najvećim neprijateljem, to nije ništa novo.

Otkako je došao na vlast, mađarski lider Viktor Orban sistematski potkopava obrazovni sistem kako bi zaokružio kontrolu političkog i javnog života. Tako je uspeo da iz Budimpešte protera Centralnoevropski univerzitet koji je osnovao američki filantrop George Soros. „Bastion liberalizma“ Reformisani univerzitet Gašpar Karolji, od nove akademske godine ukida 18 programa društvenih nauka za koje se smatra da obučavaju liberalne intelektualce.

Orbanizacija Amerike

Michael Ignatieff bio je rektor i predsednik CEU u Budimpešti kada je više od 50.000 građana nekoliko nedelja marširalo ulicama u odbranu akademskih sloboda. Uzvikivali su, kako se ovih dana podsetilo u Guardianu: „Slobodna zemlja, slobodan univerzitet“.

“Od dolaska na vlast 2010. godine, Orban je neutralisao Vrhovni sud zemlje, prepisao mađarski Ustav, radikalno ograničio slobodnu štampu i stigmatizovao strane donacije organizacijama civilnog društva”, dodaje Ignatieff.

“Od 2019. godine, strani konzervativci se slivaju u Budimpeštu da sede pred nogama mađarskog gospodara”, konstatuje profesor i poimence navodi Giorgiju Meloni iz Italije, Marine Le Pen iz Francuske, Santiaga Abascala iz stranke Vox u Španiji, Jaroslaw Kaczynskog iz poljske stranke Pravo i pravda… I svako od njih iz Orbanovog menija bira ono što mu najviše odgovara.

Američki republikanci su se ozbiljno pripremali za ponovnu pobedu Trumpa posle četvorogodišnje pauze. I vrlo su tesno sarađivali sa Viktorom Orbanom.

Na raznoraznim institutima u Evropi i Americi, čak se govori o tome da je Trumpovim sledbenicima, mađarski premijer davao korisne lekcije o tome kako da se uspešnije vlada kad ponovo dođe na vlast.

“Ovaj rat je kulturni rat”, rekao je Viktor Orban na Konzervativnoj političkoj akcionoj konferenciji u Teksasu, pre nego je Trump pobedio na izborima. “Moramo da revitalizujemo naše crkve, naše porodice, naše univerzitete”.

To je praktično značilo da akademska zajednica mora da postane škola patriotizma, da kroji istoriju, ali i druge predmete rodoljubivim makazama, a ne istorijskim činjenicama.

Danas se može čuti da je na delu orbanizacija Amerike, naročito kada je reč o pripitomljavanju univerziteta.

Učestali su u Beogradu dugi sastanci Viktora Orbana i Aleksandra Vučića. Poslednji put, pre neku nedelju, njih dvojica u četiri oka razgovarali su više od sedam sati. Nema sumnje da se govorilo i o tome kako da se uguši pobunjeni univerzitet.

Stavovi izraženi u ovom članku su autorkini i ne odražavaju nužno urednički stav Al Jazeere.