Rusi već razmišljaju kako rješavati problem ‘ko poslije Vučića’

Djelovalo je malo zbunjujuće kada je srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić izjavio kako je on lider iz regiona kojega evropski političari najviše poštuju. Zbunjujuće jer je srbijanski predsjednik, posebno od izbijanja masovnih demonstracija u Srbiji, česta meta raznih kritika, a njegov način vladanja nerijetko se opisuje kao autoritativan ili čak diktatorski.

Posebno čudi jer je zbog svojih „bliskih“ veza sa Rusijom i Kinom, Vučić postao neka vrsta evropskog političkog apatrida i zajedno sa Viktorom Orbanom i Robertom Ficom ubraja se u red političara koji često trpe ozbiljne kritike.

“Veoma me poštuju i zato ćemo mi da guramo svoju evropsku agendu i da uradimo sve što je potrebno. Ali ja znam i određene limite, znam teškoće s kojima se suočavamo, koje su veoma objektivne prirode, a tiču se nezavisnog Kosova, koje ja ne želim da priznam, i tiču se rušenja tradicionalnih prijateljstava sa Narodnom Republikom Kinom i Ruskom Federacijom, u čemu takođe ne želim da učestvujem”, izjavio je Vučić priznajući da odnosi sa Rusijom i Kinom, ipak, predstavljaju određeni problem u odnosima sa Evropom, a posebno najvažnijim i najsnažnijim zemljama Evropske unije.

Pouzdana istraživanja javnog mnijenja

Postavlja se pitanja na osnovu kakvih informacija je srbijanski predsjednik stvorio zaključak da je među evropskim političarima upravo on popularan lider. Odgovor na ovo pitanje daje politički analitičar iz Srbije Dušan Janjić, koji kaže da u osnovi svega stoji istraživanje javnog mnijenja, koje za Vučića rade „pouzdani izvori“.

„A ono pokazuje da on to nije i treba javnosti saopštiti da on jeste ono što nije, odnosno treba ublažiti očigledan efekat da Evropa i EU počinju sprovoditi prećutni bojkot dolazaka u Srbiju. Nema tih velikih poseta, kao u doba litijumske ljubavi sa celom strukturom evropske komisije. Jednostavno, sada je jasno da Vučić nije ono što on misli o sebi i što je predstavljao dok je igrao igru sa evropskim političarima – velika obećanja i propaganda“, kaže Janjić.

Ono što Vučiću možda najviše smeta jeste što ga se u Evropi sada doživljava isključivo kao predsjednika jedne partije, ne više kao državnika.

„Izbori su prošli u Nemačkoj i rezultat je takav i Vučić to zna da dolazi na vlast mnogo jača CDU struktura koja njega jako dobro zna i koja ima sasvim dovoljno mehanizama da ga smesti u ono što jeste u Evropi. On je sada predstavnik neke jedne partije koja pripada tom narodnjačkom korpusu i tu počinje njegova nova drama, verovatno će uskoro reći novu definiciju da napušta partiju i pravi neki pokret“, kaže Janjić.

Oreol Edija Rame

A ono što najviše „boli“ Aleksandra Vučića, pojašnjava Janjić, jeste činjenica da je srbijanski predsjednik „možda nekada bio uticajan političar, na užem zapadnom Balkanu, ali nikada nije uspeo da u toj međusobnoj kompeticiji pobedi Edija Ramu“.

I odnosi Srbije sa Kinom i Rusijom, koje Aleksandar Vučić personalizira, trebalo bi da se analiziraju pažljivo i da se provjeri koliko su ti odnosi „prijateljski i bliski“. Dušan Janjić samo traži da se prilikom kvalifikacija uzimaju konkretni ekonomski podaci i relevantne analize.

„To jeste nekakva karakteristika nas Balkanaca, a nju ima jedan deo političara koji se tako ponašaju, koji ne znaju da odmere svoju veličinu. Kada pogledamo ukupne investicije Kine u Evropu, na Balkan je došlo 0,02 odsto, a u Srbiju pola od toga – Vučić se ne vidi iz Pekinga. Ali, kada dođe spoljnopolitička potreba Kina će pokazati i iskazati afekciju. Njen je interes razvoj tržišta. Prijatelji Kine su floskule koje sebi mogu da dozvole komunistički režimi i sve velike carevine, ali realno što se tiče Kine ona ima uhodane mehanizme u Srbiji i potpuno je irelevantno ko će biti na vlasti ukoliko ne pravi probleme kineskoj ekonomiji. Toma Nikolić je čovek broj jedan u očima Kine i Rusije jer je on njih doveo ovde i to je problem u individualnim odnosima samog Vučića“, pojašnjava Janjić.

I odnos sa Rusijom je krajnje problematičan, a „igranje na dvije stolice“ može biti veoma pogubno za Aleksandra Vučića i njegovu deceniju dugu vladavinu.

„Moskva nikada nije bila zadovoljna Vučićem. U stvarima koje je primjenjivao, uvek je bio pouzdaniji izvršilac Milorad Dodik. Moskva je već spremna, posebno od Sirije, da itekako saučestvuje u rešavanju problema – ko posle Vučića“, zaključuje Janjić.

Nova ‘kriza’ sa Rusijom

Da su odnosi sa Rusijom krajnje problematični Vučić je indirektno priznao komentarišući izvještaj ruske Vanjsko-obavještajne službe koja je ranije optužila Srbiju da uprkos deklarisanoj neutralnosti nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini.

Srbijanski predsjednik izjavio je da će dati nalog da se ne ostvaruju ugovori o prodaji oružja i municije kod kojih postoji sumnja o zloupotrebi i slanju na ukrajinsko ratište.

“Svakako ću dati nalog i upozorenje da, gdegod postoji sumnja da ima zloupotrebe ‘end usera’ i slanja na ratište, a da mi to znamo – da se takvi ugovori ne ostvaruju”, rekao je Vučić.