Parizer nas je sve pojeo

Bauk pojeftinjenja širi se ovim našim regionom. Nešto što je ličilo na pokušaj dobijanja jeftinih političkih poena polako postaje trka među državama kada je reč o padu cena. Problem je u tome što će se sva ta pojeftinjenja na kraju stopiti u još jednu političku kampanju koja će teško bilo kome dobro doneti.

Činjenica jeste da će građani biti u prilici da kupe određene proizvode po nižim cenama i tu je početak i kraj cele priče. Suštinski se ništa bitno, po pitanju ekonomskog standarda građana, promeniti neće. Jedino će biti zabeležena veća potrošnja i to je sve.

Kada je predsednik Srbije, onako maestralno i teatralno, pred narod izneo korpu iz koje je izvadio nekoliko proizvoda sa nižim cenama, bilo je jasno da je u pitanju neki trik, koji je btw i uspeo. Ukupno pojeftinjenje iz te korpe, međutim, iznosilo je samo – 389,02 dinara, odnosno 3,3 evra. Toliko je Vučić uštedeo građanima na parizeru, krompiru, kafi, deterdžentu i šamponu za decu.

Nekako istovremeno, u Hrvatskoj se govorilo o povratku cena određenog broja proizvoda na nivo od 31. decembra iz 2022. godine. Možda je to bolje rešenje za standard građana, jer ovo u Srbiji, pre svega, više liči na neku trenutnu akciju, nego na ozbiljniju meru. Da ne govorimo o medijskoj manipulaciji, i to onoj najprimitivnijoj. S druge strane, kupovna moć u Hrvatskoj je i dalje značajno veća nego u Srbiji.

Procvjetala prodaja parizera

Vučić je, naravno, u svom maniru prokomentarisao nameru Hrvatske. Poručio građanima Srbije da je njegova “akcija” mnogo bolja i efektnija, da će se širiti, da Hrvatska snižava cene samo određenih proizvođača, a luk u Srbiji će pojeftiniti sav. Kako je sniženje cene hiljadu i kusur artikala, uključujući slaninu i jaja, lošija mera od pojeftinjenja 37 proizvoda, pitanje je za milion “parizera”. Na stranu to što Vučić i po pitanju cena pokazuje ogromnu frustraciju Hrvatskom. Kao opčinjen godinama ponavlja da će Srbija uskoro da prestigne i Hrvatsku po svemu i svačemu.

I kada smo već kod parizera, u Srbiji je saopšteno da je u prvim danima “Vučićeve akcije” prodato više od dve tone tog artikla, u odnosu na 200 kilograma do te akcije. Parizer je inače, u Srbiji postala ključna reč, mnogo veća i od one – Kosovo, i opisuje kompletno stanje nacije. Ide se dotle da je jedan od Vučićevih ministara začuđeno se zapitao da li postoji razlika između parizera i mortadele. Za početak, procenat mesa u mortadeli je mnogo veći nego u parizeru. Istine radi, u Vučićevom parizeru nema samo tri odsto mesa, o čemu smo mnogi pisali, ali ima ga mnogo manje. Da ima više mesa, cena bi bila mnogo veća i tu nema mnogo kalkulisanja.

Ono što je najvažnije, ove mere mogu slabo da poprave situaciju sa ekonomskim stanjem građana, naročito u Srbiji. Hrana u Srbiji je u proteklih godinu dana poskupela za 25 odsto, a inflacija se kreće oko 13 procenata. Pojeftinjenjem pojedinih proizvoda ne može mnogo toga da se popravi. Litra dizela u Srbiji je prešla 1,8 evra što je ubedljivo najviša cena u regionu. Cena struje i hleba jeste najniža, ali je i standard Srbije na dnu Evrope. Srbija je, prema merodavnim međunarodnim standardima, četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi. Uostalom, sve ovo je na na veoma efektan način opisao jedan korisnik društvenih mreža. On je snimio sebe kako seče pršutu i tom prilikom je poručio – Ja sam i pobegao iz Srbije da ne bih jeo parizer!

Glasine o štampanju novca

Vučić može 24 sata da priča i da ubeđuje narod da mu je dobro. Učinio je sve što je u njegovoj moći da taj isti narod više veruje njemu nego sopstvenim očima, ali činjenicu su neumoljive. Ostaće zabeleženo da je “ekonomski tigar”, kako Vučić voli da prikaže zemlju kojom predsedava, zabeležila veću inflaciju nego Ukrajina koja je već dve godine u ratu. Ta i takva, ratom i gubitkom teritorija opterećena Ukrajina ima jednocifrenu inflaciju – 8 odsto, naspram pomenutih 13 odsto u Srbiji.

Sve se glasnije govori o tome da Srbija štampa novac, što ako je tačno, sigurno utiče na visinu inflacije. Akcize koje iz godine u godinu država podiže i koje strahovito podižu cene, pre sveg goriva, dovode da čitavog talasa poskupljenja, a to se naročito vidi na pijacama. Jedna od stavki koja je u Srbiji najviše poskupela u proteklih godinu, dve, je povrće.

Crvenom korpom koju sa sobom nosi Vučić, sigurno se ne bori protiv inflacije. Protiv inflacije se ne bori ni bacanjem helikopter para, jer sem opstanka Vučića na vlasti ne postoji benefit od toga, jer se radi o sredstvima iz kredita. Potrebne su ozbiljne mere i smanjivanje apetita nezasite vlasti koja ima sve karakteristike nekog kriminalnog kartela, a ne osobine i načela demokratskog društva.

Na sve to, Srbiju čeka i povećanje cene električne energije koje će sigurno izazvati novi talas poskupljenja, pre svega osnovnih životnih namernica. Na već ogromne cene goriva, nova poskupljenja će sigurno u velikoj meri biti pogonsko gorivo za inflaciju. O tome se ćuti i ne govori. Parizer nas je sve pojeo.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.