Zna li keramičar koristi li se upitnik umjesto zareza

Rane koje su Srbiji donele tragedije od 3. i 4. maja i dalje ne zarastaju. Utisak je da, bez obzira koliko se svakoga dana udaljavamo od tih dana, one bivaju sve dublje i bolnije. Tome svakako doprinosi i rasprava u nacionalnom parlamentu, koja traje nedeljama.

Vlast uporno izbegava odgovore koje svakodnevno postavljaju predstavnici opozicije i koji se tiču, pre svega, moralne, ali i stvarne odgovornosti najviših državnih funkcionera za nezamislive zločine počinjene u ta dva dana. U jeku tih rasprava, aktualizovane su mnogobrojne afere vlasti unazad 11 godina. Najveće interesovanje domaće i strane javnosti izazvala je izjava ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, čija se ostavka traži zbog zločina u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” i selima u okolini Mladenovca te ubistva Olivera Ivanovića.

Brz odgovor Berlina na novi skandal iz Beograda

Opozicioni politički aktivista na Kosovu ubijen je 16. januara 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici. Sve ovo vreme javnost u Srbiji i na Kosovu nije obaveštena o tome dokle se stiglo u istrazi povodom ovog ubistva. I tako je bilo sve do pre neki dan, kada je, pod svodovima skupštinskog doma u Beograd, ministra policije Gašić obznanio da oni, vlast u Srbiji, tačno znaju ko je ubica Olivera Ivanovića i da su tražili informacije tim povodom od Nemačke, pod čijom se zaštitom ta osoba nalazi.

“Mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom taj čovek da nam daju podatke”, rekao je Gašić u Skupštini Srbije, navodeći da je to rezultat zajedničkog rada Tužilaštva za organizovani kriminal, Ministarstva unutrašnjih poslova i Bezbednosno informativne agencije Srbije.

Nije prošlo ni 24 sata, a zvanični Berlin se oglasio i odbacio “insinuacije ministra unutrašnjih poslova Srbije”. Vlada Nemačke je od Vlade u Beogradu zatražila i objašnjenje ove Gašićeve izjave. Sve se ovo dešava u trenucima kada Srbiji u međunarodnim odnosima retko šta polazi za rukom. O domaćim odnosima da ne govorimo. Srbiji je neophodan svaki mogući kontakt u današnjem uticajnom svetu, koji je, pre svega, integrisan u “kosovsku priču”. Nemačka je itekako jedna od tih država i ovakav gaf ministra policije je, u najmanju ruku, skandal nad skandalima, naročito ako imamo u vidu brzinu reagovanja Berlina i, što je još gore, pokušaj pranja od svega istog ministra.

Brzo ‘peglanje’ stenograma se sjednice Skupštine

Gašić je, oponašajući svog šefa, kako predsednika Srbije Aleksandra Vučića redom zovu svi potčinjeni državni funkcioneri, učinio korak koji bi nekim budućim generacijama političara neko trebalo da predaje kao situaciju koja nikako ne sme da se dogodi. Elem, Gašić je citirao samog sebe, i to na tragikomičan način. “Tražili smo od nemačkih organa, pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, znak pitanja. Da nam daju podatke”, pročitao je Gašić stenogram sa sednice, navodeći da je njegova izjava preneta bez tog znaka pitanja.

Ministar policije Srbije je po obrazovanju keramičar. U međuvremenu je postao uspešan biznismen. S tim u vezi, ne možete da očekujete akademsko znanje ministra. Nije nemoguće da ministar ne razlikuje kada treba staviti znak pitanja umesto zareza, pa tek onda staviti tačku, ili možda znaka uzvika. Verovatno da ne postoji nijedan lingvista na svetu koji bi u rečenici Tražili smo od nemačkih organa pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek video bilo kakav smisao stavljanja znaka pitanja, naročito imajući u vidu nastavak izlaganja – Da nam daju podatke.

Ovo govori nešto drugo, a tiče se saniranja štete. Brže bolje se krenulo u “peglanje” stenograma se te sednice kako bi se umanjilo dejstvo skandala koji je izazvao ministar Gašić. I tako se u zapisniku pojavio znak pitanja. Odakle se on tu stvorio, niko ne zna. Čak ni intonacija Gašićevog izlaganja nije ostavljala mogućnost da bilo ko posumnja u reči koje je izgovorio. Nije tu bilo ničega upitnog, već nedvosmisleno činjenično – uzvičnog. Pre bi, umesto znaka pitanja, na kraju te rečenice trebalo da stoji znak uzvika, jer je takva intencija Gašićevog narativa i bila. Plus je potkrepljena nekim debelim knjižurinama kojima je Gašić mlatarao u Skupštini i sa kojima je trebalo da publiku ubedi u to da je u njima zavedena istina o ubistvu Olivera Ivanovića.

Sve je posljedica Vučićeve politike – Ne dam!

Ministar se nije tu zadržao, već je optužio nekoga da je brže-bolje pisao ambasadi Nemačke kako bi naudio svojoj zemlji, odnosno cinkario. Kao da nemačka ambasada nije mogla sama sa vidi šta se tog dana dešavalo u parlamentu. Ne možete a da se ne zapitate šta se nalazi u glavama ljudi koji su spremni da za svoje greške uvek okrive neke druge da nanose štetu svojoj zemlji, a upravo su oni ti koji su spremni da zarad svog pranja i opstanka na vlasti stavljaju čak i znake pitanja i na uzvične rečenice.

Ne znamo kakve će posledice ova Gašićeva minijatura izazvati po pitanju srpsko-nemačkih odnosa, ali činjenica je da oni nisu bili idealni ni pre ovog gafa. Sve je ovo posledica Vučićeve politike – Ne dam! Mnogo toga on nije dao, pa je na kraju popustio. Pitanje je samo ko je onaj ko to traži. Već jednom je morao tog istog Gašića da smeni, i to onomad kada je pred kamerama rekao da voli “novinarke koje lako kleknu”. Da li će i Nemačka da klekne – ne verujemo, ali opstanak Gašića na funkciji ministra policije je sada isključivo teg oko Vučićevog vrata.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.