Ako Srbija uvede sankcije, Rusija bi mogla podržati prijem Kosova u UN

Ruska diplomatija je brza i efikasna, nema šta. Barem kada je reč o svojim aktivnostima u Srbiji. Samo dan posle izjave srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića da je odluka o uvođenju sankcija Rusiji moguća ako budu trpeli građani i privreda, upriličen je njegov sastanak sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan – Harčenkom.

Ovakva ekspeditivnost je više nego upadljiva tokom kompletnog mandata Bocan – Harčenka u Beogradu. Podsećanja radi, saznao je sastav novog kabineta premijerke Ane Brnabić pre svih građana Srbije. Ono što je u ovom slučaju zanimljivo, mastilo se nije još osušilo sa Dačićeve izjave koju su objavili štampani mediji, a sastanak je već bio zakazan.

Dačić, u suštini, nije rekao ništa novo. Pre njega, ovakvu istu formulaciju je ponovio, i to nekoliko puta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Koliko smo i mi obični smrtnici shvatili, kada bude došao trenutak da Srbija ekonomski neće moći više da životari tako što izbegava da uvede sankcije državi koja je napala susednu suverenu državu, i Beograd će morati da uvede sankcije svojoj omiljenoj prijateljskoj državi.

Odmah susret sa predsjednikom

I Bocan – Harčenko, kao po nekom nepisanom pravilu, odmah dobije susret sa predsednikom, a sada vidimo i sa ministrom inostranih poslova. Kao oparen reaguje na svako pominjanje reči “sankcije”. To i jeste njegovo pravo, i pravo države koju reprezentuje u Srbiji. Isto tako, valjalo bi i da Srbija ima pravo da samo odluči gde joj je mesto i kako da prelomi u ova smutna svetska vremena. Rusija se, međutim, ne da i kao da dodatno steže obruč oko vrata Srbije, a da to ni Moskva, ni Beograd ne žele da priznaju.

Ova Dačićeva izjava je, doduše, došla nešto kasnije od izjave ministra privrede u Vladi Srbije Rada Baste koji je na svom Twitter nalogu napisao da je došlo vreme da se uvedu sankcije Rusiji i pozvao sve ministre da se o tome izjasne. Ta izjava je podjednako uznemirila duhove u oba glavna grada tako da je i Vučič morao da se pravda i Bocan – Harčenku i građanima Srbije kako on ne koristi probne balone i poput Dačića pozvao se na zaključke srpskog Saveta za nacionalnu bezbednost. Ruskom ambasadoru je bilo milo što je, tim povodom, mogao da pošalje depešu u Moskvu u kojoj je stajalo da se srpska vlada ogradila od ministra Baste.

Šta je ovoga puta poslao, posle razgovora sa Dačićem, ostalo je nepoznato. Nije se oglasio posle tog sastanka, ali jeste srpsko Ministarstvo inostranih poslova. Iz MIP-a Srbije saopšteno je da su ministar i ambasador razgovarali o situaciju u regionu, da su razmenili mišljenja o planovima i aktivnostima za dalje pravce razvoja bilateralne saradnje, kao i o saradnji na multilateralnom planu. Šef srpske diplomatije je još jednom istakao privrženost Srbije politici mira i saradnje, u cilju očuvanja stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Dačić je naglasio je da će Srbija ostati posvećena dijalogu kao jedinom načinu za traženje kompromisnog rešenja.

Ono što nad Srbijom stoji kao Damaklov mač jeste izjava ruskog ambasadora u Beogradu na osnovu koje bi se moglo naslutiti da bi Moskva podržala prijem Kosova u Ujedinjene nacije ako bi Beograd uveo sankcije Rusiji. To je verovatno najveća Vučićeva briga kada su Rusi u pitanju, ne ulazimo u lične odnose i situacije koje ima sa ruskim državnim vrhom.

Ispipavanje tla

Tako da i ova Dačićeva izjava može da se tumači kao ispipavanje tla kada je reč o reakciji Rusije. Sigurno je da bi Vučić želeo da podeli teret odgovornosti i oko Kosova, ali i u vezi sa sankcijama Rusiji, međutim, isuviše je kasno. Toliko je “japaisao” tokom 11 godina vlasti da se više niko ne osvrće na činjenicu da je upravo Dačić potpisao Briselski sporazum. Svima je jasno i svi su svesni da je Vučić u toj priči bio glavni, a ne tadašnji premijer i aktuelni šef diplomatije.

Kada je Vučiću javnost govorila o tome da ne treba sav teret da nosi na svojim leđima, nije slušao. Sada bi, ali ne vredi, jer je on taj koji je apostrofiran kao glavni. Može na desetinu novih probnih balona da pusti u etar, ništa to ne vredi. Odluke će morati on da donese, jer niko drugi nije pripravan za tako nešto. U Srbiji je, podsećanja radi, od 2012. do 2014. godine funkcija prvog potpredsednika Vlade bila važnija od premijera. Juče Basta, danas Dačić, to je svejedno. Nema tu ni prevelikog značaja. Odluka je u njegovim rukama, i samo on zna šta donosi uporan negativan odgovor.

Jasno je kako Moskva gleda i na pomen nagoveštaja uvođenja sankcija. Sankcije Srbiji oprostiti neće bez obzira koliko puta Vučić stavljao na iskušenje raznoraznim pokušajima. Vučiću je, sigurno, sve to jasnije nego bilo kome, ali dok god ima nade, on će pokušavati i pokušavati. Bocan – Harčenko zna šta mu je činiti i kako odigrati kada god se tako nešto pojavi. Mnogo su toga zajedno posadili Moskva i Beograd da bi se sada bez trzavica desilo to što se jednom desiti mora. A, kome će se sve to polupati po glavi, sasvim je jasno.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.