Tužiteljice vs. novi kosovski boj

U Srbiji su protesti ponovo u modi. Posle dužeg vremena, beogradske ulice su domaćini građanima koji su nezadovoljni onim što rade vlasti u Srbiji. Brojnost protesta je daleka od željene, ali postoje neki trendovi koji mogu da, u neku ruku, donesu određene pretpostavke koje su možda čak i iznenađujuće u odnosu na to koliko se ko busa u grudi.

Na Dan državnosti Srbije, 15. februara u kasnim poslepodnevnim satima, u Pionirskom parku gde se nalazi Predsedništvo Srbije, odnosno radno mesto Aleksandra Vučića, okupili su se oni koji u politici predsednika države vide izdaju Kosova. U javnosti se često nazivaju desničarima, a formalni organizator bila je organizacija Narodne patrole. Bilo je tu par stotina ljudi koji su klicali da je Kosovo srce Srbije, da je Vučić izdajnik, ali i Rusiji. Među njima je bilo i narodnih poslanika iz “patriotske opozicije”.

Dve nedelje kasnije, 2. marta u 15 sati, ispred zgrade Vlade Srbije okupilo se oko 3.000 građana i to na poziv advokata, a u cilju podrške tužiteljkama koje su sklonjene sa slučaja korupcije u Elektroprivredi Srbije. Oko deset puta ljudi je više bilo na tom skupu. Nekoliko dana kasnije se ispred Filozofskog fakulteta okupilo, takođe, par stotina studenata sa sličnom ikonografijom kao onaj protest ispred Predsedništva Srbije.

Šta nam ovo govori, pitanje je sad, odnosno, kako je moguće da je u ovom trenutku protestni potencijal u Srbiji mnogo veći kod neke konkretne teme od one koju mnogi u Srbiji doživljavaju kao fundamentalnu, a to je – Kosovo. Upravo se to dešava. Postoji, doduše, osnova sumnje, kako bi to rekli u policiji, da je organizator desničarskih protesta smešten upravo u onoj zgradi ispred koje su protestovali na Dan državnosti. Što bi mnogi rekli, Vučić na taj način kontroliše i artikuliše nezadovoljstvo zbog činjenice da je “saglasan” sa tekstom predloga sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Dominantna tema ekonomija, a ne Kosovo

Ako je to tačno, onda bi ovakav zaključak bio preuranjen, jer Vučić je neko ko potezom malog prsta može da okupi par desetina hiljada ljudi za Kosovo, ali to onda ne bi bio protest, već podrška. Vučić ne sme da dozvoli da protest bude veći od podrške.

Građanima Srbije, definitivno, Kosovo odavno nije dominantna tema. Ne mali broj njih se odavno pomirio sa time da je Kosovo odavno izgubljeno, a oni koji to nisu nemaju mogućnost da se za svoj stav bore, jer na toj teritoriji obeduju NATO snage. Ljudi su svesni da najviši državni funkcioneri ne mogu da uđu na teritoriju Kosova bez saglasnosti Prištine bez obzira što u preambuli Ustava piše da je Kosovo sastavni deo Srbije. Dobar deo teritorije Kosova je bez Srba. Samo je u Prištini nekada živelo 40.000 Srba, a danas je pitanje da li ih ima 200. Razni problemi u svakodnevnom životu običnog čoveka sigurno su mu udaljile misli od “svete srpske zemlje”.

Odavno je u Srbiji dominantna tema ekonomija. Iako se Vučić upinje iz petnih žila da svoje sunarodnike ubedi da žive nikada bolje u novijoj istoriji, to mu baš ne polazi za rukom, jer svega nekoliko meseci inflacije dovoljno je da poništi nekoliko godine koje su dovele do povećanja plata i penzija. Srbija je i dalje jedna od najsiromašnijih država u Evropi. Minimalac je stigao do oko 360 evra. U Srbiji je struja i dalje jeftina u odnosu na mnogo države u Evropi, ali ako se procentualno izračuna iznos računa u odnosu na prosečnu platu, e tu već dolazimo do poprilično poražavajućeg rezultata.

Problem Kosova, s druge strane, traju već decenijama i sigurno da je mnoge stigao umor. Bez obzira na to, kada se desi neka krizna situacija u vezi sa Kosovom, onda se dođe do ozbiljne mobilizacije javnog mnjenja po tom pitanju. Vlast to ume da iskoristi, naravno onako kako to njoj odgovara.

‘Novi kosovski boj’

Da bi neko izašao na protest zbog Kosova, treba da poseduje jak ideološki predznak i spremnost da prostor deli i sa nekim poput Narodnih patrola koje su i formirane kao jedna od “specijalnih jedinica” Vučićeve Srpske napredne stranke. Protesti koji se organizuju zbog problema u Tužilaštvu, nemaju ideološku pozadinu i izvesno je na njima videti i ponekog sa desničarskih skupova.

Vlast je napravila lep autogol sa tužiteljkama koje su radile na EPS-u, a onda sklonjene. Prvo je saopšteno da su premeštene u drugo odeljenje da bi kao iskusne pomogle tamo gde je to potrebno. Kada se uspavana javnost Srbije uspavala, onda je saopšteno da su te tužiteljke same tražile premeštaj, što su one demantovale, kao i da su odugovlačile. I to je netačno, jer one imaju dokaze da su odugovlačili u Ministarstvu unutrašnjih poslova. I to je imalo uticaj na izlazak na ulice, jer su uhvaćeni sa rukama u medu, a sa druge strane Vučić se i dalje. brani da ništa nije potpisao.

Kada bi sada neko građane Srbije pitao da li bi pre otišli u Grčku na more ili u rat za povratak Kosova, verovatno bismo se svi iznenadili koliko bi ljudi izabralo more pre novog kosovskog boja. Problem je što vlastima taj sporni sporazum mnogo više ruši rejting nego što su se nadali i zato čine sve da kriznim PR-om amortizuju svoj položaj.

Sve ovo, međutim, nije ništa neočekivano, jer su građani Srbije mnoge situacije u prošlosti podnosili mnogo drugačije od onoga što su očekivali ljudi poput Vučića i njegovih sledbenika. Druga je stvar što sve to, tada, a i sada, ne dovodi do poboljšanja stanja u društvu i u krajnjoj liniji do trenutka kada bi u Srbiji mogli da zamislimo to da na nekim narednim izborima Vučić ode u duboku opoziciju. Za sada taj novi kosovski boj stoji barem za nijansu lošije o svakodnevnog života.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.