‘Ćevap diplomatija’ Aleksandra Vučića

Premijer Mađarske Viktor Orban zakukao je, po ugledu na domaćina u Novom Sadu, predsednika Srbije Aleksandra Vučića, tako što je novinarima poručio da se, umesto da uživaju u “medenom mesecu”, pošto su obojica pobedili na nedavnim izborima, moraju da se bave inflacijom, poskupljenjima, energentima i ostalim trivijama koje su proistekle iz “specijalne operacije“ Rusije u Ukrajini. Ne ulazeći u dubinu tog “medenog meseca“, činjenica je da su obojica u problemu zbog tog rata, ali Vučić se dovija na svaki mogući način ne bi li omekšao pristup stranih diplomata prema Srbiji po ovom pitanju. I to gotovo nepogrešivo bezuspešno.

Na kraju konferencije za štampu u Beogradu prilikom nedavne posete predsednika Evropskog saveta Charlesa Michela, Vučić je pokušao da šarmira gosta tako što mu je obećao dobru večeru. Ta večera je, po Vučiću, podrazumevala meso za predjelo, meso za glavno jelo i meso za dezert. Verovatno su njegovi kuvari bili u problemu da osmisle dobar dezert od mesa, ali ako mislite da je Michel uživao na toj večeri, grdno se varate. Morao je da zasuče rukave i da obrće ćevape na roštilju. Ne kaže se tek onako kod naših naroda – nema besplatne večere.

Ono što ne radi niko, radi on

Zna Vučić šta ga čeka koji god od predstavnika sa Zapada da ga poseti, ali ovako ih malo natera da se i oni pomuče za večeru. Na taj način, Vučić kao da se “sveti“ domaćinima širom Evrope, jer redovno kritikuje gostoprimstvo raznih evropskih zvaničnika, koje se svede na hladne i poprilično plastične i neukusne sendviče. Zamislite da neko od tih zvaničnika tera Vučićća da reže kiflu, a onda stavi po šnit šunke i sira i da prezalogaji posle teških i napornih sastanaka. I još na kraju da neko takvu sliku objavi na Instagramu. Ono što ne radi niko, radi on.

Ruku na srce, Vučić pokušava na sve načine da bude simpatičan gostima koji ga svakodnevno posećuju. U poslednjih nekoliko dana i sedmica mnogo njih ga je posetilo i svi znamo šta je razlog tih poseta. A on za to vreme pokušava da na sve njih ostavi dobar utisak, nadajući se nekom benefitu. Neko od mnogobrojnih savetnika bi, ipak, mogao da mu skrene pažnju da “ćevap diplomatija“ ne donosi baš velike rezultate. To što on nije jeo šniclu kod Angele Merkel nije razlog zašto mu je nekadašnja nemačka kancelarka gledala kroz prste. Vučić je sam izjavio da pritisak kakav sada doživljava ne bi imao da je Merkel ostala na vlasti. Ali, tako to ide u slobodnom svetu i razvijenim demokratijama.

Bez obzira što gotovo sve svoje goste vodi u vikendicu svojih roditelja u okolini Beograda i tamo ih gosti, kako koga, ćevapima i biftecima i davi pričom o soem podrumu sigurno neće da mu ponogne u nameri da i dalje pokušava da balansira kada je reč o ratu u Ukrajini. Na njegovu žalost, pritisci su sve veći i jači. Uveliko se govori o rezoluciji Evropskog parlamenta, koja bi uskoro trebalo da bude usvojena i koja sigurno neće biti nimalo naivna kada je reč o jedinoj zemlji u Evropi koja još nije uvela sankcije Rusiji, a da se ne lažemo, niti jasno i nedvosmisleno osudila rusku agresiju Ukrajine. Što on više ćevapa spremi, to su pritisci sve veći i veći.

Kurz je poslije ćevapa podnio ostavku

Svetske diplomate, ipak, ne padaju na đakonije sa roštilja. I oni svašta moraju da istrpe od ovih naših likova sa Balkana. U ovoj “ćevap diplomatiji”, međutim, Vučić i dalje vidi priliku da se pred domaćom publikom predstavi kao neko ko je ortak sa gostima. Svaki poen mu je bitan. Zato i kači slike na Instagram, hvali se druženjem sa raznim zvaničnicima, a mi kao opijeni treba da zaključimo kako je on, eto, ortak sa svima. Kada je reč o strancima, ne treba smetnuti sa uma da je ubrzo posle roštiljanja sa Vučićem Sebastian Kurz podneo ostavku na mesto austrijskog kancelara.

I sve se ovo dešava zato što je on, predsednik Srbije, jedini čovek koji donosi odluke. Nema ni Skupštine, ni vlade, nijedne institucije u zemlji koja radi i koja bi trebalo da se bavi tom problematikom. On primi i ministra odbrane neke zemlje, i premijera, i predsednika, i šefa diplomatije, i ambasadora, i svakoga ko se najavi ili samo pokuca po njegovim vratima. On ta vrata mora da otvori. Da li će uvesti sankcije Rusiji, to je drugo pitanje. Batrga se kao i oni ćevapi na roštilju.

Najnovije istraživanje govori o tome da se čak 82 odsto građana Srbije protivi uvođenju sankcija. Kao neko ko se najviše u politici rukovodi javnim mnjenjem, Vučić teško da može da prenebegne ovu činjenicu. Ovo je skoro aklamaciona podrška stavu da sankcije ne bi trebalo da se uvedu Rusiji. Svet to ne zanima, kao ni njegova gostoljubivost. Ona može da bude interesantna ljudima koji će pisati memoare i biografije, ali sada je apsolutno nepotrebna bez obzira na njegovu jedinstvenu želju da se prikaže kao OK momak.

Ko sa Rusima davi psa…

Mnogo toga je on spreman da uradi da bi omekšao stav svojih sagovornika, ali ništa mu ne može pomoći. Sam je sebe doveo u takvu situaciju. Srbiju je učinio zavisnom od Rusije, kada je u pitanju gas, bez obzira što je često znao da kaže, a sada to i primenjuje, da nema besplatnog obroka danas u svetu. Uporedo sa Rusijom, širio je neograničenu i potpuno neprirodnu ljubav sa Kinom te je Srbiju doveo do toga da samo što nije postala neka od siromašnih kineskih provincija. I nada se da može da odobrovolji Zapad sa ćevapima? Isuviše naivno čak i za njega.

Čovek jednostavno nema petlje da uradi ono što svako očekuje. Slobodan Milošević se slično kockao sa celim narodom i znamo kako je prošao – i on, i narod. Vučić, očigledno, nije naučio potrebne lekcije i misli da svojim šarmom može nešto da promeni. Ako želi nekoga da opčini i oduševi, onda pre ćevapa treba da im na pladnju servira nešto drugo. Možda bi to i učinio, ali se nekako uvek seti onog jadnog psa jazavičara čijem je davljenju u cevi i sam prisustvovao prilikom jedne od mnogobrojnih poseta Moskvi. Ko sa Rusima davi psa…

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.