Mediji u Srbiji prate Vučićeve misli o Ukrajini

Po prvi put su od kako je krenula agresija Rusije na Ukrajinu građani Srbije slušali, gledali i čitali o ‘ukrajinskim nacistima, fašistima, genocidu u Donjecku…’

Demonstranti u Beogradu podržavaju ruskog predsjednika Vladimira Putina 4. marta 2022. godine (EPA)

I pre nego što je krenuo ratni sukob u Ukrajini, dok su još merili veličinu mišića, Rusija, sa jedne strane i zapadni svet, sa druge, u Srbiji se uveliko navijalo za Rusiju. Neko bi to nazvao viševekovnom ljubavlju dva naroda, a neko nacionalnom patologijom, ali tako je bilo.

Po prvi put su građani Srbije slušali, gledali i čitali o ukrajinskim nacistima, fašistima, genocidu u Donjecku. Nikada pre toga nijedan jedin članak ili tv prilog nije objavljen na tu temu, a sada se priča da je tako nešto trajalo osam godina unazad i da sada Rusija oslobađa Ukrajinu od nacista i fašista. Već je tada bilo jasno da će se javnost u Srbiji, kao retko ko u svetu, okrenuti ka Rusiji u sukobu koji je bio pred svima nama, a izgleda je bio i neizbežan.

Mediji su se utrkivali sa naslovima, u tv studijima su obitavali rusofili svih provinijencija, a predsednik Srbije je mudro ćutao. Ankete na ulicama su jasno pokazivale da Ukrajinu u Srbiji nema ko da brani, ili barem ko da pusti neku suzu za suverenu državu koju je Rusija napala. Svaka čast izuzecima. Čak je bilo i, što bi taj isti predsednik rekao, sledostrašća u veličanju ruske “specijalne vojne operacije“ kako je službeno preuzeta definicija dešavanja u Ukraji od ruskih zvaničnika.

Novinari i urednici pod uticajem ‘bensedina’

Ukrajina na kolenima, Rusi ulaze u Kijev, Putinov blickrig… Kao da su se takmičili ko će ubojitiji naslov da stavi na svoju novinu, odnosno kao da ih lično Vladimir Putin odobrava. Čak ni kada je Aleksandar Vučić, u svom maniru, najavio da će za 48 sati Srbija zvanično da se oglasi povodom dešavanja u Ukrajini, odavno savladana retorika iz devedesetih godina nije posustala.

Posle maksimuma koji je Vučić mogao da ponudi svetu, a pre svega svojim biračima, kada je podržao teritorijani integritet Ukrajine i nije osudio agresiju  Rusije, mediji su počeli malo da se “smiruju“. Kao da su urednici novina i “urednici“ srpske stvarnosti popili izvesnu dozu “bensedina”. Retorika je malo uravnotežena, pa se sve više govori u bratoubilačkom ratu, za koji je kriv Zapad, koji je nahuškao ukrajinsku braću na rusku braću…

Slično onim prvim reakcijama, i ovo je neprimereno, ali došlo je do nekog balansiranja. U televizijska studija je počeo da dolazi i ukrajinski ambasador u Srbiji, a sve više se govorilo i mirovnim pregovorima i nadanjima da će sve ovo brzo da se završi.

A onda je usledio šok u glavama najzagriženijih rusofila, kada je saopšteno da je Srbija u Ujedinjenim nacijama, na nemuštom engleskom, pored podrške integriteta Ukrajine, osudila agresiju Rusije. Vučić se nekoliko sati kasnije branio da je Srbija glasala samo za neke delove te rezolucije i da nije uvela sankcije Rusiji. To je bio znak da se malo i mediji spuste na zemlju. Krenulo se u prebrojavanje graška, pasulja, pirinča, konzervi sardina… Problem je, koliko smo shvatili, u palminom ulju i mleku u prahu. I odmah, eto teme za medije.

Poruka koja sve kaže: Srbi i Rusi braća zauvijek

Raspisani su i predsednički izbori, 140 i kusur hiljada ljudi je za samo nekoliko časova izašlo i podržalo Vučića potpisima za predsedničkog kandidata. Bez obzira što su medijski kerovi rata malo stišali lajanje, i dalje se Zapad okrivljuje za sve, NATO je neprijatelj broj jedan, a SAD izvor svih zala na svetu. U celom svetu važi ona krilatica da nije važno ko priča, već šta, izuzev u Srbiji. Ovde je sve i svakome dozvoljeno, pod uslovom da je za Vučića.

Kao da su pod nekom dirigentskom palicom, a otvoreno sumnjamo na jednog čoveka, pokušava da se izbalansira ta rusolifilija u Srbiji sa ocenom da je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu. U to ime je organizovan i skup podrške Rusiji u srcu Evrope, u glavnom gradu Srbije – Beogradu. Šta su i koga sve podržali ti ljudi, niko ne zna. Pojavili su se sa ruskim zastavama, transparentima na kojima je ispisano krupno slovo Z, koje je istaknuta na ruskim tenkovima koji špartaju Ukrajinom, a sve je rezultiralo porukom da su Srbi i Rusi braća zauvek.

Malo su Vučića nazvali izdajnikom, ali samo malo, i pomenuli Dragana Đilasa i Zdravka Ponoša, za svaki slučaj. U izveštavanju se iznosilo da je ovo, između ostalog, reakcija na antirusku histeriju i cenzuru. Na tom skupu je rečeno da Vučić dobro povede računa i da mu na pamet nije palo da uvodi sankcije Rusiji posle izbora.

A šta ako rat u Ukrajini ne prestane do 3. aprila?

Srpske patriote i rusofili u isto vreme sumnjaju da će Vučić da ih prevari i da će čim obezbedi novi mandat za sebe i stranku pasti na rudu i uvesti sankcije, odnosno da ispuni ono što Zapad očekuje od Srbije kao zemlje koja teži članstvu u Evropskoj uniji. Mediji odmah prelaze u novu ofanzivu i utrkuju se u veličanju Vučića kako je uspeo da smireno i izbalansirano vodi Srbiju kroz tešku krizu, ne uvodeći Rusiji sankcije. Retki su mediji koji podsete na to da su “braća Rusi braći Srbima“ uvodili sankcije tokom devedesetih godina, i to u istim Ujedinjenim nacijama. Što bi narod rekao, sada se vade na sankcije.

I tako smo došli do izvesnog veterana u političkom životu Srbije Dragana Šormaza. Nekako uvek je u politici kada može da se priključi vlasti. Tako je bio ranije, kada je bio član Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, a tako je i sada, kada je funkcioner Srpske napredne stranke. Ono što je iznenađenje jeste to da je taj Šormaz rekao da Srbija više neće moći da se izjašnjava kao neutralna i da je jasno da je Srbiji mesto u evroatlanskim integracijama. Dodao je da je sada vreme da se uskoči u taj voz i da Srbija mora što pre da postane član Evropske unije. Za divno čudo, niko iz SNS-a ili iz vlasti se još nije glasnuo po pitanju Šormaza, a i mediji ćute.

Da će doći do nekog zaokreta pre izbora – teško, jer je u Srbiji, procentualno, više ljudi koji navija za Rusiju nego možda u samoj Rusiji. Taj korpus glasova Vučić ne sme da izgubi pre 3. aprila. U tu svrhu će svakako iskoristiti i medije, a njemu jedino preostaje da, kako je sam rekao, svakoga dana ide u crkvu i da se moli za mir. A što duže bude trajao rat u Ukrajini, e to su veće šanse da će Vučić morati i Srbiju da stavih na spisak neprijateljskih država koji je nedavno objavila Moskva.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera