Hrvatska, vječiti Vučićev alibi

Alibi politika predsjednika Srbije se nastavlja, jer sada mora okriviti nekoga za skoro uvođenje sankcija Rusiji.

Aleksandru Vučiću su potrebna opravdanja da bi pravdao svoju politiku, piše autor (Reuters)

Nova kanonada naprednjačkog nacionalističkog tajfuna i izliva gneva prema Hrvatskoj zapljusnuo je ceo region, i to u trenutku kada se čitava Evropa bila okupila u Pragu, odakle se očekivala varnica nade. Umesto toga, raspaljene su neke stare, možda i nikada neugašene vatre.

Treba biti, kako to ume da kaže mandatarka koja još nikako da postane premijerka Ana Brnabić, brutalno iskren i priznati da se Srbija – voljom, pre svega, Aleksandra Vučića – našla u situaciji u kakvoj jeste. Ne računajući Bugarsku, Srbija je jedina evropska zemlja koja uvozi rusku naftu. Ta nafta u Srbiju stiže preko jadranskog naftovoda u Hrvatskoj. Valja napomenuti da je ta nafta, na koju članice Evropske unije imaju zabranu uvoza zbog sankcija Rusiji, 20 odsto jeftinija od druge nafte koja se, takođe, kreće tim naftovodom. I sada je Hrvatska rekla, koliko god to bolno bilo – “Ne može više!”

Ko sarađuje sa ‘ustaškom tvorevinom’

Posle više puta ponovljenih tvrdnji da je vlast u Hrvatskoj “ustaška”, svakodnevnog moralisanja i deljenja lekcija, neko se nadao da će i dalje moći da uvozi rusku naftu u sred sankcija protiv Moskve kroz jadranski naftovod, koji je u vlasništvu te “ustaške” države. Uostalom, mogao se takav odgovor i naslutiti, jer ga je često pominjao Vučić.

Zašto bi Hrvatska omogućavala protok nafte koju Srbija kupuje minimum 20 odsto jeftinije od onu koju ona nabavlja, i to u trenutku kada Hrvatska sledi politiku EU-a prema Rusiji? Ako su već u Hrvatskoj na vlasti “ustaše”, zašto bi bilo ko u Srbiji na bilo koji način sarađivao sa “ustaškom tvorevinom”? Zašto ti veliki Srbi imaju bilo kakav odnos sa tim “ustašama” i zašto Srbija nije prekinula diplomatske odnose sa tim “ustaškim režimom”? To su samo neka od pitanja koja se nameću.

Ispada da su sve članice EU-a lude, samo je Vučić eto pametan i ispred nosa cele Unije kupuje rusku naftu i želi nastaviti to da radi u danima kada Vladimir Putin ruši gradove i ubija civile širom Ukrajine. Čemu se, u stvari Vučić nadao u Pragu? Da će mu još jednom progledati kroz prste? Ima, doduše, argument Bugarske u ruci, ali naši istočni susedi imaju rafineriju u vlasništvu privatne ruske kompanije Lukoil, koja nije pod međunarodnim sankcijama. Vlasnik Naftne industrije Srbije je ruska državna firma koja je odavno pod sankcijama.

Vlast potkrada svoje građane

Hrvatska je samo stavila rampu za rusku naftu, jer joj je sigurno nelogično da neko drugi kupuje tu naftu i koristi naftovod koji prolazi kroz tu zemlju, ona može samo da gleda, a ne i sama da kupi jeftinije od one koju nabavlja za sebe. Uostalom, ako je Srbija kupovala izvesne količine nafte 20 odsto jeftinije od tržišne vrednosti po kojoj druge zemlje u regionu nabavljaju, kako je onda moguće da građani Srbije plaćaju najskuplji litar goriva u okruženju? Ta cena koju građani plate na pumpi morala bi da bude barem za nijansu povoljnija od onih koji nemaju tu privilegiju.

Ekonomski analitičari u Srbiji su izračunali da je, zahvaljujući toj razlici, neko u Srbiji za šest meseci ostvario profit od 380 miliona evra. Ništa to ne dopire do građana Srbije, kojima se svakodnevno vređa inteligencija pričama Vučića, Brnabić i neizostavnog Aleksandra Vulina. Vlast koja potkrada sopstvene građane gde god da to stigne taj isti narod besomučno laže i upumpava parole iz devedesetih godina prošlog veka. Uostalom, što nije građanima objasnio zašto je Bugarska izuzeta iz tog paketa.

I umesto da u Pragu sedne sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem i pokuša da reši problem, da objasni komšiji situaciju, Vučić nije hteo da se sretne sa njim. Reče po povratku iz Praga da nije imao volje da se vidi sa Plenkovićem. Zato se, po svom oprobanom receptu, svađao sa hrvatskim novinarima. Ceh je naplatio njima, održao vakelu i poručio im “Živela Srbija”. Hrvatska je po ko zna koji put iskorišćena za Vučićev alibi. Njemu su potrebni alibiji da bi pravdao svoju politiku. Cena goriva je do pre neki dan padala, ali je u Srbiji rasla. Tu formulu nikako da objasni građanima Srbije. Zato će sada da udari po Hrvatima, kao onomad zbog Jasenovca, i da pravda sebe nauštrb njih.

Najlakše je ‘udariti’ po komšijama

Vučićeva alibi politika se nastavlja, jer sada mora da okrivi nekoga za skoro uvođenje sankcija Rusiji. Treba biti siguran da bi on Rusiji odavno uveo sankcije da to podržava većina građana Srbije. Ovako ima problem sa sopstvenim pristalicama i najlakše će ih predriblati okrivljivanjem Hrvatske. Vučićevim biračima je draže da mrze Hrvate, nego da vole Ruse, garantovano. Ne znamo još kakav je stav po tom pitanju patrijarha Porfirija, koji je donedavno bio žitelj Zagreba kao Mitropolit zagrebačko-ljubljanski.

Sada je očigledno da će Srbija morati da uvede sankcije Rusiji, jer je to Vučić i sam najavio prilikom nedavnog obraćanja narodu. Sve dok bude mogao, on će da balansira, a onda kada to više ne bude mogao, saopštiće to narodu. I naravno da neće on biti kriv, već Zagreb, Brisel, Washington i ko zna ko sve još. Narod uveliko sprema za taj trenutak. Vatreni govori i huškanje na Hrvatsku će mu svakako pomoći. Da li će i narodu da lakše prebrodi dane neizvesnosti, ostaje da se vidi. Realno, na Hrvatsku nema pravo da se ljuti. Kada je tako dalekovid bio, mogao je da gradi naftovod umesto stadione. Doduše, jeftinije je i ništa ne košta “udariti” po komšijama.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera