Kako je preminuo savjetnik predsjednika i zašto je to enigma

O smrti Vladimira Cvijana, jednog od oponenata predsjednika Aleksandra Vučića, javnost u Srbiji nije obaviještena duže od tri godine.

Sumnja je i to što je Vladimir Cvijan mnogo toga znao, kako o bivšoj vlasti, tako i o naprednjačkoj, piše autor (Screenshot)
Sumnja je i to što je Vladimir Cvijan mnogo toga znao, kako o bivšoj vlasti, tako i o naprednjačkoj, piše autor (Screenshot)

Prolazi dan za danom od kada smo saznali da je jedan čovek preminuo 2018. godine. Niko o njemu nije čuo ni reč prethodnih godina, a tišina o smrti toliko je glasna ovih nedelja da je nestvarna i neverovatna. Nekadašnji savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića, a zatim i predsednika Tomislava Nikolića, visokog funkcionera Srpske napredne stranke i jedinog protivkandidata Aleksandra Vučića na stranačkim izborima ikada, Vladimir Cvijan mrtav je već više od tri godine.

Za ove tri godine niko nije čuo da je umro. Izgleda da je znao samo njegov otac, koji je, takođe, preminuo u međuvremenu, i još po neko ko zna kako je on preminuo i u tome ne vidi ništa problematično. Prema zvaničnim podacima, telo Vladimira Cvijana pronađeno je 5. januara 2018. godine na desnoj obali Dunava, a prema nalazu obdukcije, preminuo je usled utapanja. Ako je verovati zvaničnim podacima, na telu nisu primećeni tragovi nasilja i zaključeno je da se radi o samoubistvu.

Ono što je užasno u celoj ovoj priči jeste činjenica da o ovoj smrti javnost nije obaveštena više od tri godine. U Srbiji je uobičajeno da se vesti o samoubistvima pojave u medijima bez obzira da li se radi o taksisti, učiteljici, sportisti, doktorki, mladićima ili devojkama. Iako to baš i nije preporučljivo. Cvijan je bio student generacije Pravnog fakulteta u Beogradu, advokat, savetnik dvojice predsednika, narodni poslanik, predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja, protivkandidat Vučiću na izborima za predsednika SNS-a. Ako on nije zaslužio da mu se ime pomene u novinama i na televizijama, onda ko jeste?

Kome je odgovaralo da ga više nema

Cvijana je na večni put ispratio, izgleda, samo otac. On je potpisao i nalog za kremaciju, a urna sa njegovim pepelom je položena na beogradskom groblju Lešće. Na ploči piše samo ime, godina rođenja i godina smrti. Nema čak ni prezimena. Da je sve ove godine mrtav, to nisu znali ni njegova bivša supruga, niti sin. Kako je i zašto ovako nešto moguće? Ova priča je toliko jeziva da javnost otvoreno sumnja u njenu verodostojnost. Kome je odgovaralo da Cvijana više nema, ali i da se javnost ne obavesti da je preminuo? To nije bilo zanimljivo ni Advokatskoj komori, koja ga je izbrisala iz članstva šest meseci posle smrti. Zašto je ova smrt toliko čudna?

Mnogo toga je ovde u igri, a najgore je to što se ćuti. Za predsednika Srbije Aleksandra Vučića je, međutim, sve jasno – Cvijan se ubio, a oca je bilo sramota tog poteza i sahranio je sina u miru i tišini. Tačka i kraj. Tačku je taj isti Vučić stavljao godinama unazad na mnoge priče. Tako je uradio i sa Savamalom, Krušikom, Veljom Nevoljom…

Sećamo se svi saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi kod Doljevca, na auto-putu Beograd – Niš. Službeni automobil u kojem se nalazio tadašnji direktor Koridora Srbije i visoki funkcioner SNS-a Zoran Babić udario je u auto koji je stajao na naplatnoj rampi. Tom prilikom je preminula Stanika Gligorijević (52). Ključna dva minuta snimka sa naplatne rampe, na kojem se vidi ko je bio za volanom službenog vozila – vozač ili Babić – nestao je. Vučić je rekao da je video taj snimak, da je sve jasno, da je jeziv i da preporučuje porodici poginule da ga ne gledaju. Porodica insistira da vidi taj snimak, ali njega više nema. I na ovu priču je Vučić stavio tačku.

Najčešća Cvijanova kritika: SNS laže narod

Šta li je tek u pitanju kada se radi o Cvijanu? Sve je u njegovoj smrti sporno. Ako zanemarimo to da niko nije obavešten o njegovoj smrti, a to je nešto najstrašnije i najsumnjivije, potpuno je nejasno zašto bi se Cvijan ubio, da li je skočio u Dunav tamo gde je pronađen i ako nije, gde se ubio. Misterija ličnih stvari i oproštajnog pisma, takođe, postoji. Sumnja je i to što je Cvijan mnogo toga znao, kako o bivšoj vlasti, tako i o naprednjačkoj, a i ličnom animozitetu prema Vučiću, i Vučića prema njemu da i ne govorimo.

Cvijan je napustio Borisa Tadića nezadovoljan njegovom politikom. Srčano se borio da Tomislav Nikolić pobedi upravo čoveka čiji je savetnik bio. Na snimku kada Vučić proglašava Nikolićevu pobedu Cvijan je tu, tik do njega. Ozbiljnu političku karijeru je počeo da gradi. A, onda je sve to palo u vodu, jer se suprotstavio upravo Vučiću. Rekao je mnogo toga što mu opozicija danas spočitava, ali još 2013. godine. Najčešća kritika je bila da SNS laže narod, da ne ispunjava obećanja i da je Vučić diktator. Cvijan je to govorio 2013. godine, posle razlaza sa naprednjacima, o njemu se dugo nije ništa čulo. Bilo je nekih priča da je bio u Južnoj Americi, SAD-u, Crnoj Gori…

Neke teorije govore i da je bio “namamljen” da dođe u Beograd i da se vidi sa nekim ljudima na jednom splavu. Niko o tome ništa javno ne priča. Ćuti vlast, ćuti i opozicija. Za vlast, ajde da i razumemo, ali je potpuno nejasno što opozicija ćuti, naročito kada niko ne može zdravom logikom da objasni činjenicu da se za smrt Cvijana nije znalo tri godine. Mnogo je sve ovo čudno i neobično da bi se završilo sa Vučićevom tačkom.

Devet godina narod u Srbiji ćuti

Vučić ima pravo da se brani, nije sporno, ali nije on taj koji sme da stavlja tačku na ovu smrt. Niko ovde ne optužuje nikoga, ali kako objasniti sve ovo što se dešava. Nije čovek dugme pa da ovako nestane i da niko za njega ne zna. Godinama. Poslednjih devet godina narod u Srbiji ćuti. Pao je pod Vučićevu propagandu i ne traži odgovore. Ima njega kao vrhovnog sudiju i, tu i tamo, poligraf. Glupom i naivnom dosta. On kada presudi, to je to. Tako je i u slučaju Cvijana.

Ostaće zabeleženo, kako je neko to već primetio na društvenim mrežama, kako je Cvijan bez problema preživeo napuštanje Tadića, ali eto nije odlazak od Vučića. Sam ili uz nečiju pomoć, ostaće večna enigma. I možda se stvarno nikada ne utvrdi činjenica o njegovom odlasku, ali se o tome ne sme ćutati.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor : Al Jazeera


Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO