Filozofski prijedlozi za novu normalnost: Franko Bifo Berardi

Da je bilo dobre volje mogao se sa Zemljom postići sporazum, pa da na njoj zdravije i mirnije živimo (EPA)

Nije ovo napast koju čovek može da “pobedi”. Godinu u kojoj danas živimo, ovu 2020., shvatam kao rastanak sa ljudskom istorijom. Ne zato što ljudska bića nestaju sa planete Zemlje, već zato što je, umorna od njihove bahatosti, Zemlja pokrenula mikro kampanju za uništavanje čovekove “volje za moć”.

Nakratko sam, tragajući za objašnjenjem “sveta pod maskama”, uspela da preko dugmića (a kako bih drugačije) dođem do italijanskog filozofa Franka Bifa Berardija i on mi je rado izdiktirao gore pomenutu misao, a za njeno razjašnjenje uputio me je na svoj esej objavljen ovih dana u pojedinim italijanskim i španskim medijima.

Sa sličnom prognozom izašao je i beogradski akademik, dramski pisac Dušan Kovačević. I on je ustvrdio da smo “već dugo razboljevali našu planetu”.

“Sad simbolično peremo ruke. Svi na planeti peremo ruke, ali bojim se da ih dugo nećemo oprati, šta smo sve uradili ovoj lepoj i, našom krivicom, nesrećnoj Zemlji”.

Beogradski akademik je, što se tiče ljudskog roda, ipak optimista u poređenju sa Bifom, te smatra da je ovo (samo) “žuti karton koji nam je planeta dala, jer bilo je nepodnošljivo šta smo radili i koliko smo bili bahati…“.

Bifo, međutim, misli da nostalgičari modernog humanizma ne treba da očajavaju. Niti da možemo tražiti utehu u zabludama tehnološke civilizacije kako to rade “transhumanistički tehno-manijaci”.

Novi pokretači historije su virusi

Ovo je kraj te utakmice, jer “čovek gubi središnju ulogu na planeti”, novi pokretači istorije su “kreaturice”, mala razigrana stvorenja koja čine čudne stvari, poput izazivanja mutacija-odnosno virusi.

I u ovih mesec dana predsednik Srbije je bezbroj puta dokazao da ne želi da razume ništa oko “malih razigranih stvorenja”, niti oko toga čemu streme heroji našeg doba –lekari.

Najnovija objava na Instagramu, Budućnost Srbije-Aleksandar Vučić, gde se vide ruke čoveka u belom mantilu koji drži na dlanu srce u obliku državne zastave Republike Srbije, dramatična je ilustracija njegovog nerazumevanja situacija.

Nije budućnost Srbije u čuvanju tog tekstilnog objekta (na kome je inače nacrtana kruna), niti su naši heroji sposobni da usred pandemije pretvore urušenu zgradu infektivne klinike u Beogradu u “svemirski brod” kad u njoj nema ni pristojnog nužnika (Klonja je grozna, rekla je u svom blogu Biljana Srbljanović, puna opravdane hvale za požrtvovane lekare), a ne pamti se kada su u bolesničkim sobama okrečeni zidovi.

Filozofski teatar protiv Pinkovog i parlamentarnog realityja

Zašto mi je živopisni italijanski filozof, antikapitalistički libertarijanac (kako sam sebe definiše), Franko Bifo Berardi (70) pao na pamet, baš sad kada planetarnim diskursom političara dominiraju “ratne teme”?

U toku je međunarodni piratski rat za respiratore, maske i dezinfekciju. Nije tačno da je napast nevidljiva, mogao je ovaj globalni (ne)prijatelj da se prepozna mnogo ranije. Da je bilo dobre volje mogao se sa Zemljom postići sporazum, pa da na njoj zdravije i mirnije živimo.

O takvim opcijama, bilo je počelo (sada je to već pluskvamperfekat) da se raspravlja i kod nas, kada je pre šest godina, na sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta u Beogradu, po ugledu i u saradnji sa Hrvatskim narodnim kazalištem, proradio Filozofski teatar(FT), na čijem je premijernom izvođenju gostovao Franko Bifo Berardi.

Teatar je kao sušta suprotnost vladajućim rijalitima, od Zadruge do Parova, pa sve do bestidnih prostakluka iz Parlamenta, spoplitan sa svih strana. Zameralo se što je uvezen iz Hrvatske, a nije “autentično srpski”, mrzeli su ga zato što su glavne dive ove scene levičarski filozofi i aktivisti.

Svemu tome uprkos, Filozofski teatar počeo je da živi u Beogradu i prikupljao je sve brojniju publiku, studentarija je masovno dolazila iz obližnjih fakulteta, pojedinci su se upuštali u debate, podržavali ili opovrgavali filozofskog gosta, teorijski razmatrali perspektive društva .

Po idejama i razmišljanju, ovo malo filozofsko jezgro krcato mladim i starijim mudrim glavama je svetlosnim godinama udaljeno od Pinkovih haotično seksualnih zadruga, rijalitija Srećne televizije i svih drugih besprizornosti upriličenih uživo na nacionalnim frekvencijama. Odavno je već po modelu Pinka otrcan, šešeljizovan, vučićevizovan i parlament. Pre nego što je potpuno suspendovan zbog raspisanih izbora, poslanici su se grohotom smejali kada je jednoj “drolji” među ministarkama, pred narodnim domom ponuđen poklon u vidu ružičastog donjeg veša.

Sa takvim bestidnim vrhom dočekali smo koronu. Vanredno stanje ne važi ni za Zadrugu ni za Parove, vođa ne nosi rukavice, ni bukvalno ni metaforički. Preti da neće biti dovoljno kovčega, da na grobljima neće biti mesta, da će nas sve zatvoriti na neodređeno vreme ako ga ne budemo slušali. Mere izolacije ne važe za njega i njegove podanike. Obećava nam zlatne padobrane kad on pobedi koronu, “našao je još mnogo para”.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: “Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.”

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Na premijernoj beogradskoj predstavi FT, Franko Berardi nije lagao publiku jer svestan je da se od “filozofije ne može očekivati da vam otkrije istinu”, već filozofski koncepti treba da se shvate kao glumci, i da pozorišnim izrazom predstave ideje”. Ali je te večeri na pozornici, uz pomoć kompetetnog sagovornika Srećka Horvata, sa puno ritma, bez praznog hoda, predstavljao svoje ideje, ubacivao u njih dramaturške elemente, menjao boju glasa, vikao i šaputao, izgledalo je da je oduvek prva violina u ovom teatru u kome se našao prvi put.

Samo desetak sati pre njegovog nastupa opio me je dvočasovni razgovor sa ovim predavačem teorije medija i komunikacija u Barseloni, Milanu, Bolonji, autorom nekolikih knjiga o poeziji, finansijama, herojima, melanholiji, osnivačom magazine Atraverso, protagonistom prve piratske radio stanice u Italiji. Razgovarali smo oči u oči, a da nijednom nismo nikoga guglovali, lajkovali, skajpovali… konektovali… esemesovali.

Bifo, taj razbarušeni filozofski enfant terrible, primoran je da u novonastalim (predvidivim) okolnostima komunikaciju oči u oči zameni klikovima i dugmićima, ono što je celog svog života smatrao pogubnim za zdravo ljudsko društvo.

Filozofija korone

U argentinskom levičarskom časopisu Pagina 12 pokrenut je serijal Filozofija korone sa ciljem da se predstave ideje i misli koje su prethodne decenije postale gotovo nevidljive.

Bifo, na primer, argumentuje da je “trka finansijskog kapitalizma, nakon četrdeset godina neoliberalnog ubrzanja iznenada zaustavljena” .

“Nekoliko meseci globalnog zatvaranja, dugo razdoblje samoće, tragedija pandemije… sve će to razbiti kapitalističku dinamiku na način koji može biti nepovratan. Sile koje upravljaju globalnim kapitalom na političkom i finansijskom nivou očajnički pokušavaju da spasu ekonomiju ubacujući u nju ogromne količine novca. Milijarde, milijarde milijardi… ali ove cifre sada imaju samo jedno značenje : NULA.”

“Rad-novac-potrošnja, već smo prešli prag i izašli iz tog ciklusa. Kada jednog dana izađemo iz karantina problem neće više biti u ravnoteži odnosa između vremena, rada i novca, između duga i otplate… Evropska unija slomljena je i oslabljena zbog opsednutosti dugom i ravnotežom. Ali ljudi umiru, bolnicama nedostaju respiratori, lekare obuzima umor, strah od infekcije, anksioznost… Novac ne može to da promeni. Novac ne može da kupi vakcinu koju mi nemamo, ne može da kupi zaštitne maske koje nisu proizvedene, ne može da kupi odeljenja intenzivne nege koja su uništena neoliberarnom reformom zdravstvenog sistema.”

Ne, novac ne može da kupi ono što ne postoji. Dakle, novac je sada nemoćan. Samo su socijalna solidarnost i naučna inteligencija živi i mogu postati politički moćni.

Bifo zaključuje logično: “Dakle, novac je sada nemoćan. Samo su socijalna solidarnost i naučna inteligencija živi i mogu postati politički moćni.”

Filozof ne očekuje da se ikada više vratimo u ono što smo pre pandemije smatrali “normalnim”. Teško je predvideti kakva je ta nova normalnost. Bifo je levičar ali nije utopista. Priželjkuje da se ljudsko društvo “oslobodi kapitalističkih apstrakcija” i počne da radi u svoju korist. Istovremeno strahuje od “tehnototalitarnog sistema, i nasilnog ponovnog lansiranja kapitalističke ekonomije”.

A u Beogradu se priprema obnavljanje Filozofskog teatra u virtuelnom obliku. Za to je potrebno mnogo rada, tehničkih veština, beskrajna volja i radoznalost. Nije to volja za moć, nego za povratak razmišljanju.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO