Taksa kao kosovska jabuka razdora

Da li će Ramush Haradinaj nakon ove situacije i dalje biti na čelu Vlade Kosova?, pita se autor (Reuters)
Da li će Ramush Haradinaj nakon ove situacije i dalje biti na čelu Vlade Kosova?, pita se autor (Reuters)

Već treći mesec famozna taksa od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, koju je uvela Vlada Ramuša Haradinaja, zaokuplja pažnju javnosti Kosova, koja ju je zdušno podržala, sa izuzecima, ali i Vlade Srbije i drugih političkih faktora u regionu, Evropske unije i SAD, oko koje postoji skoro jedinstveno mišljenje da se odluka ukine, jer nije u duhu slobode protoka roba i šteti dijalogu između Srbije i Kosova, pogotovo što vlasti u Srbiji nastavak dijaloga uslovljavaju njenim ukidanjem.

Taksa koju je uvela Vlada Kosova urađena je bez dublje ekonomske i političke analize, već je to bila reakcija na diplomatsku ofanzivu Srbije da Kosovo ne postane član interpola, kao i lobiranje kod nekih država za povlačenje priznanja države Kosovo.

Taksa je najviše pogodila Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, u ekonomskom pogledu, ali i Kosovo. Vlada je tom odlukom pokazala Srbiji da je Kosovo ipak država i kao takvu treba da je tretira i Srbija. Međutim, najveću cenu takse plaćaju građani Kosova, jer su cene uvozne, pa i domaće robe povećane čak do 30 odsto, proizvođači na Kosovu su ostali bez uvoznog repromaterijala i sirovina, a dobitnici su izvoznici iz Albanije, Makedonije, Hrvatske, Turske, koji su zauzimali mesto proizvoda iz Srbije. Najveći gubitak je svakako u političkom planu: došlo je do polarizacije kosovskog društva i podele političke scene na one koji su za i protiv taksi, pa čak i do podele u vladajućoj koaliciji. Na međunarodnom planu Kosovo se po prvi put našlo na meti kritike i pritiska ključnih saveznika, kao što su SAD i članice EU-a, i označeno kao neposlušni partner, odnosno remetilački faktor u regionu.

Oštro upozorenje iz Bijele kuće

Osim “kuknjave” zvaničnog Beograda da taksa nanosi veliku štetu srbijanskim proizvođačima i zbog toga ne žele da nastave dijalog u Briselu, najoštrije reakcije su stigle iz Vašingtona. Nakon nekoliko intervencija američkog ambasadora u Prištini i telefonskih razgovora visokih američkih zvaničnika da se taksa povuče, jer je to strateški interes SAD-a, i odbijanja vlast Kosovai, Vašington je povećao pritisak. Ovim pritiscima su se pridružili i zvaničnici iz Brisela, NATO-a, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, kao i nekoliko poznati ličnosti iz regiona i Evrope.

U pismu potpisanom od tri ključna zvaničnika SAD-a, državnog Sekretarijata, Pentagona i bezbednosti, upućene predsedniku Kosova Hašimu Tačiju, premijeru Ramušu Haradinaju i predsedniku Skupštine Kadri Veseljiju, izražavali su zabrinutost da bi određene akcije, uključujući i takse na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine, mogle da ugroze taj cilj, kao i da te akcije “podrivaju sposobnost SAD-a da nastave saradnju na širokom planu zajedničkih ciljeva… Neverovatno je da, nakon svega što smo zajedno učinili, Kosovo toliko malo vrednuje naše prijateljstvo da ignoriše naš savet. I dok ne suspendujete takse, ne možemo vratiti odnose na naš raniji nivo”, kaže se između ostalog u pismu.

Amerikanci su najavili i konkretne mere za neispunjenje njihovih zahteva, za koje se ne zna kakve mogu biti, mada neki poznavaoci američke politike kažu da one mogu da obuhvate odbijanje gostoprimstva liderima Kosova, sankcije na opremu Vojske Kosova, ukidanje subvencija namenjenih izgradnji institucija u Prištini, blokadu poslova vezanih za naoružanje, ali ne žele da se njihove buduće akcije slome o leđa građana.

Washington je i ranije uvodio sankcije

Vašington već je primenjivao prve sankcije: premijeru Haradinaju, pa ni njegovim zamenicima Fatmiru Limaju i Dardanu Gašiju,  Veseljiju i nekim drugim funkcionerima, kao i njihovim porodicama, nisu odobrili vize za učešće na molitvenom doručku u Vašingtonu. Takođe je otkazana poseta Kosovu komandanta Garde Ohaja, generala Orija, koji je trebao da učestvuje na obilježavanju 11. godišnjice nezavisnosti Kosova, a obustavljeno je i izručenje neke vojne opreme za Vojsku Kosova.

Međutim, ovo nije prvi da su se lideri Kosova “sukobili” sa američkom administracijom. Njima je bilo je prećeno izolacijom i krajem decembra 2017. godine, kada su pokrenuli inicijtivu za ukidanje zakona o Specijalnom sudu za ratne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova od 1998. do 2000. godine. Nakon ogromnog pritiska i žestokih pretnji Vašingtona, Tači, Veselji i Haradinaj su odustali od namere da glasovima poslanika parališu rad tog suda. Zato je Haradinaj, da bi branio odluku o taksama, u nekoliko navrata podsetio Tačija i Veseljija  da bi “za svoj interes, kako bi izbegli Speciajlni sud, bili spremni da kvare odnose sa Amerikom”. Haradinaj kaže da i sada ne može da prihvati ucene “samo zato što se nekome preti Specijalnim sudom”, aludirajući na Tačija i Veseljija.

Pritisak nad Haradinajem nije samo od SAD-a, već i od predsednika Tačija i koalicionog partnera Demokratske partije Kosova, koja sada već ima drugačiji stav, čime se stvara klima u kojoj Haradinaj treba da bira između ukidanja taksi i opstanka na čelu Vlade, i time je on na velikoj raskrsnici i treba da odluči. Zahtev SAD-a podržavaju i drugi koalicioni partneri, opozicioni Demokratski savez Kosova, civilno društvo i ogroman broj građana, uz konstataciju da “ne smemo da dozvolimo da se sudaramo sa najvećim prijateljem Kosova”.

Thaci i društvo žele ukloniti Haradinaja

Poznavaoci prilika na Kosovu procenjuju da koalicioni partneri, Veselji, Limaj, Pacoli… nisu iskreni prema Haradinaju, jer se tajno sastaju sa Tačijem po restoranima i kafićima i javno zalažu za suspenziju taksi, kako je predlagao Veselji, predsednik najveće koalicione stranke – Demokratske partije Kosova, dok Hardinaju kažu da ima punu njihovu podršku i za taksu.

Dobro obavešteni izvori kažu da će predsednik Tači tražiti od koalicionih partnera da insistiraju da se suspenduje taksa na 120 dana, kako je predlagaoVeselji, ili da napuštaju Vladu, i time stvaraju mogućnost za fomiranje prelazne vlade, u kojoj će ući Demokratski savez Kosova i Socijaldemokratska partija, ali ne i Pokret Samoopredeljenje, a deo vlade neće biti ni stranka sadašnjeg premijera Alijansa za budućnost Kosova, niti Srpska lista. Kao mogući premijer se spominje Špend Ahmeti, aktuelni gradonačelnik Prištine i predsednik Socialdemokratske partije, ili Kujtim Šalja iz Demokratskog saveza Kosova, kako špekulišu mediji. Iz ove stranke su naglasila da nikad neće biti u vladu sa Demokratskom partijom Kosova, sa kojom su razišli pre dve godine, kada je ova stranka rušila svoju vladu zbog premijera iz LDK Isa Mustafe. I LDK i VV su za prevremene izbore, ali kako se saznaje, tome se protive SAD i EU, zbog finalne faze dijaloga i mogućeg postizanja sporazuma između Srbije i Kosova.

Ovi kolalicioni partneri, pod velikim uticajem predsednika Tačija, koji je insistirao na prošlim izborima da Haradinaj postane premijer, a sa ciljem da ga iskoristi za neke važne odluke, znajući da je on jako željan premijerske funkcije i velikih odluka, kao što je bila ona o ratifikaciju demarkacije granice sa Crnom Gorom, transformacija Kosovskih sigurnosnih snaga u Vojsku Kosova, sada su krenuli da ga “politički unište” i time ga eliminišu zauvek sa političke scene Kosova, kao ključnog rivala Tačija. Pogotovo što je Haradinaj sada najveći protivnik sporazuma sa Srbijom kojim se previđa promena granica Kosova.

Premijer krenuo sam protiv svih

Nakon 30 godina podrške i stvaranje države Kosovo, zbog čega ih Kosovari  smaraju najvećim prijateljima, njihovi politički lideri, pre svega premijer Haradinaj, odbijaju da se povinuju zahtevima američke administracije. Diplomatski izvori u Prištini kažu da Haradinaj za svoju upornost ima podršku albanskog lobija u američkoj administarciji, ali i onih koji ne podržavaju politiku predsednika Donalda Tampa.

Haradinaj, iako pod velikim pritiskom međunarodnih u unutrašnjih faktora, ponavlja skoro svaki dan “da će taksa na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine ostati na snazi sve dok je sma ja na ovoj poziciji i dok Srbija ne prizna državu Kosovo. Nadam se da ste me dobro čuli”, rekao je Hardinaj u rodnom selu Glođane, blizu Peći.

Haradinaj kao da je izgubio tlo pod nogama, pa je krenuo protiv svih. Osim nepoštovanja zahteva američke administracije, on je šeficu evropske dipomatije Frederiku Mogerini proglasio neprijateljem Kosova, kao i evropskog komesara za proširenje Johanesa Hana, generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga i generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša, nazvavši ih “prijateljima Srbije”, a ljut je i na premijera Albanije Edija Ramu, koji takođe traži suspenziju taksi i  podržava Tačija oko korekcije granica sa Srbijom.

Nikako da se odrekne ratnih navika

Političari na Kosovu se ponašaju kao rogovi u vreći: prepucavaju se, “bockaju se”, pa čak i upućuju pretnje jedan drugome preko društvenih mreža i tv kanala i nisu kadri da nesporazume reše u institucijama, što svedoči o dubokoj podeli, nepoverenju i netrpljivosti među njima. To najviše primenjuju Tači i Haradinaj, koji nikako da prevaziđu rivalstvo koje datira iz vremena rata 1999. godine. Haradinaj je kratko odgovorio na izjave Tačija da se suspenduje taksa da ni predsednik, niti iko nije glasnogovornik Amerike, jer oni znaju sami šta traže.

Izgleda da premijer Haradinaj ne može da se odrekne starih, ratnih, navika. Tako barem to izgleda kada se vidi koliko je frontova ovaj bivši komandant OVK-a otvorio na poličkoj sceni u Prištini: SAD, EU, NATO, generalni sekretar UN-a, Srpska lista, premijer Albanije, a u najvećom “sukobu” je sa predsednikom Tačijem. Time, kako kažu analitičari, on izaziva haos, blokira dijalog, troši nemilice budžet države, svaki dan poveća broj članova svog kabineta i time nastoji da stekne političke poene i obezbedi veći broj glasova za eventualne buduće izbore.

Cela ova situacija ozbiljno ljuti predsednika Tačija. Njega je posebno iznerviralo američko pismo, koje je, zbog Haradinajevih postupaka, stiglo i njemu. “Možeš da budeš prijatelj kada poštuješ savete”, rekao je Tači, podsećajući na stav Haradinaja da u isto vreme odbije da ukine taksu na robu iz Srbije i očuva prijateljstvo sa SAD-om koji traže ukidanje taksi. Na to mu je Haradinaj odbrusio da “niko nije glasnogovornik Amerike”.

Toj izjavi prethodila je ona u kojoj je Tači rekao da je Priština dobila “šamar” od SAD-a. Po Tačiju, “Priština ni po koju cenu neće dozvoliti da odnosi sa SAD-om budu narušeni i da će postupiti po zahtevu Vašingtona o suspenziji taksi na robu iz Srbije…” i dodao da “ukoliko što pre to pitanje zatvorimo, to bolje”. On je istakao da je “Kosovo imalo pravo da donese odluku o povećanim taksama, ali bi istovremeno trebalo da vodimo računa o našim odnosima sa SAD-om”.

Moguć odlazak sa funkcije ‘zauvijek’

U Haredinijevoj stranci, Alijansi za budučnost Kosova, smatraju da je pritisak SAD-a i EU-a testiranje izdržljivosti Vlad Kosova, odnosno premijera, i kažu da u potpunosti podržavaju stav svog predsednika. Prema nekim informacijama, čak neki njegovi bliski saradnici huškaju ga da istraje sa taksom, jer, kako su mu sugerisali, “ona nije protiv SAD-a, već je protiv Srbije i Rusije. Haradinaj je zadnjih dana preokupiran Rusijom, čime plaši građane i nastoji da se postavi kao “bedem odbrane Balkana od ruske najezde”.

Odbijanjem da ukine ili suspenduje taksu, on hoće da se iskupi i opere pred građanima zbog glasanja za demarkaciju granice sa Crnom Gorom, nakon tri godine upornog odbijanja, i to je učinio onda kada je izabran za premijera, što je bio trik predsednika Tačija, znajući za njegovu patološku želju za vlasti. Takođe želi da prikrije promašaje Vlade i povećano nezadovoljstvo svih segmenata društva, zbog čega je proteklih meseci bilo masovnih štrajkova prosvetara, zdravstvenih radnika, rudara, carinika, zatvorskih čuvara… Ali, u javnosti se spominje i moguća “trgovina” sa Amerikancima zbog mogućnosti da bude podignuta optužnica za ratne zločine Specijalnog suda, budući da se spominje njegovo i ime njegovog brata Dauta.

Da li će Haradinaj nakon ove situacije uspeti da upravlja Vladom Kosova ostaje da se vidi, mada sve govori da će on jako brzo mora da napušta to kormilo i time možda zauvek da se oprosti od visokih političkih položaja.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Taksa od sto posto koju su kosovske vlasti u novembru prošle godine uvele na uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine, i dalje uzrokuje političke napetosti na Kosovu. Sjedinjene Američke Države jučer su pozvale čelnike kosovskih institucija da suspendiraju takse te upozorile da, dok se to ne dogodi, odnosi neće biti kao prije. Uprkos […]

Više iz rubrike Piše
POPULARNO