Ubistvo pod ‘zaštitom’ vlasti Kosova

Porodica tvrdi da je Astrit Dehari ubijen u pritvorskoj sobi, koja jse nalazi 100 metara daleko od zgrade tužilaštva u Prizrenu (EPA)
Porodica tvrdi da je Astrit Dehari ubijen u pritvorskoj sobi, koja jse nalazi 100 metara daleko od zgrade tužilaštva u Prizrenu (EPA)

U slučaju smrti aktiviste Pokreta Samoopredeljenje Astrita Deharija, koji je 5. novembra 2016. godine nađen mrtav u sobi pritvorske jedinice zatvor u Prizrenu, u specijalističkom izveštaju švajcarskog Forenzičkog instituta u Lozani se kaže: “Kao što se navodi u našem ekspertskom nalazu EI80001, imamo sumnje kada su u pitanju okolnosti smrti gospodina Dehari Astrita. Hipoteza o samoubistvu gospodina Dehari Astrita, uz pomoć određenih sredstava, koju su konstatovali lekari sudske medicine, izgleda malo verovatna i treba imati na umu intervenciju trećeg lica u ovom događaju sa fatalnim ishodom.”

Upornost porodice Dehari i rukovodstva Samoopredeljenja da Astrit Dehari nije izvršio samoubistvo, kako konstatuju pravosudni organi Kosova, već da je ubijen, te da ekspertizu vrši poznati Institut sudske medicine u Švajcarskoj, urodio je plodom, jer je odbačen izveštaj lokalnog tužilaštva o samoubistvu i time potvrđeno ono što se zna na Kosovu – da su pravosudni organi neprofesionalni, nesposobni, neodgovorni i pod velikim uticajem politike.

Pomenuti izveštaj od 58 strana predat je 24. oktobra porodici Dehari u lokalnom tužilaštvu u Prizrenu. Nakon dobijanja izveštaja je Avni Dehari, otac Astrita Deharija, rekao da je, “na osnovu ovog nalaza, reč o ubistvu, kako smo bili ubeđeni mi, a ne o samoubistvu, kako su tvrdili stručnjaci sudske medicine i u tužilaštvo”. Dodao je da sada očekuje da državni organi otvore istragu i zahtevaju odgovornost od svih koji su učestvovali u ubistvu Astrita Deharija.

Tražit će pomoć američkih tužilaca

Advokat porodice Tom Gashi je kazao da je Astrit Dehari ubijen u pritvorskoj sobi, koja se nalazi 100 metara dalje od zgrade tužilaštva u Prizrenu. Po njemu, ovim izveštajem je potvrđeno ono što su rekli od početka i sada je obaveza tužilaštva da otvori istragu i da identifikuje krivce za ubistvo. I u Samoopredeljenju kažu da izveštaj iz Švajcarske samo potvrdio ono što su u ovoj stranci govorili od početka te dodaju da sada pravda ne sme da stane pred krivcima, koliko god se oni visoko nalaze u hijerarhiji vlasti, jer je Astrit Dehari ubijen samo zato što je bio aktivista Samoopredeljenja.

Potpredsednica ovog pokreta, i jedna od osoba koja se spominje kao buduća ministarka pravde, Albulena Haxhiu je rekla da istragu ne može da vodi lokalno tužilaštvo u Prizrenu, jer je ono izgubilo poverenje, već Specijalno tužilaštvo Kosova. Državni tužilac Aleksandar Lumezi je kazao da jedino mesno tužilaštvo u Prizrenu može da vrši istragu, jer to su njegove nadležnosti po Ustavu, ali je obećao porodici da će njegovo tužilaštvo možda tražiti pomoć američkih tužilaca.

Astrit Dehari (26) je bio student medicine i aktivista Samoopredeljenja. Preminuo je u sobi pritvorske jedinice zatvora u Prizrenu 5. novembra 2016. godine, a smrt je nastupila u vreme dok su pritvorenici sa kojima je delio pritvornu jedinicu bili u popodnevnoj šetnji u dvorištu zgrade. On je, zajedno sa još pet aktivista Samoopredeljenja, bio pod istragom zbog navodne umešanosti u slučaj grantiranja zgrade Skupštine Kosova u Prištini u avgustu iste godine.

Hapšenje i osuđivanje aktivista Samoopredeljenja, uključujući i njegovog predsednika Albina Kurtija, na jesen 2015. godine zbog demonstracija protiv Vladinih odluka o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i Briselskom sporazumu o formiranju zajednice srpskih opština na Kosovu imalo je za cilj da se ta politička stranka proglasi terorističkom organizacijom, nalik Crvenim brigadama, kako su želeli neki Vladini funkcioneri, i time da se ona zabrani zakonom, a njen lider osuđen na višegodišnju robiju.

Sumnjiva smrt Nasera Makollija

Tendencija lokalnog tužilaštva da zatvori slučaj Astrit Dehari sa konstatacijom samoubistvo, skoro tri godine nakon tragičnog slučaja, vratila je natrag stručna ekspertiza iz Švajcarske. Da je Dehari počinio samoubistvo, osnovno tužilaštvo u Prizrenu, koje je tada vodio Syle Hoxha, utvrdilo je nakon istraga i na osnovu obdukcijskog izvještaja Instituta za sudsku medicinu. Međutim, skoro mesec dana nakon toga, nezavisni stručnjaci sudske medicine Besim Latifaj i Besim Ymaj konstatovali su suprotno: njegova smrt je bila nasilna, a pronađeni su znaci samoodbrane.

Takav izvještaj nije prihvatila tadašnja ministarka pravde Dhurata Hoxha, koja je pismom pozvala tužilaštvo da ispita nezavisne stručnjake Latifaja i Ymaja te advokata Gashija zbog prekoračenja zakonskih ovlašćenja. Ministarka je tada kritikovala način kako se vodi slučaj, ali istovremeno je “otkrila” da je “aktivista Samoopredeljenja počinio samoubistvo i da je slučaj korišćen u korist njegove stranke”. Ona je u avgustu 2017. godine tražila od Pokreta Samoopredjeljenje da “objasni javnosti razloge koje su terali Deharija na samoubistvo”.

Drugi događaj vezan za slučaj Dehari bila je sumnjiva smrt Nasera Makollija, glavnog svjedoka slučaja, koji je delio ćeliju sa Astritom Deharijem i prvi je stigao na mjesto događaja. On je umro samo pet meseci nakon što su Astrit Dehari i njegova porodica rekli medijima da su se pritužbe na stomačne probleme pojavile tek posljednjih meseci. Nekoliko mjeseci kasnije, u oktobru 2017. godine, tužilac u slučaju Metush Biraj za medije je izjavio de je “slučaj upravo zatvorio uverenjem da je riječ o samoubistvu”.

Misteriozna smrt Astrita Deharija, studenta medicine i aktiviste tadašnje najveće opozicione stranke na Kosovu u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Prizrenu, uzburkala je javnost i izazvala ogorčenje i strah kod građana Kosova, zbog manjka sigurnosti, nepoštovanja pravnog sistema i neodgovornosti državnih institucija. Ceo slučaj su pratile ogromne reakcije, ali i kontradiktorne informacije, dok su državni organi ćutali ili zahtevali da se slučaj ne ispolitizuje.

Ko je tražio ‘političke poene’

Astrit Dehari je umro u sobi pritvorske jedinice zatvora u Prizrenu 5. novembra, a smrt je nastupila u vreme dok su njegove sobne kolege bile u popodnevnoj šetnji u dvorištu zgrade. Dehari je ostao da sređuje sobu. Astrit Dehari je, sa još pet aktivista najveće opozicione stranke, uhapšen pod sumnjom za napad granatom na zgradu Skupštine Kosova (4. avgusta 2016. godine) i optužen za najteže krivično delo “terorizam”, ali ni nakon 68 dana u pritvoru protiv njega nije bila podignuta optužnica.

Zbog težine slučaja, Pokret Samoopredeljenj i druge stranke opozicije tražili su da Skupština Kosova raspravlja o njemu i usvoji odgovarajuću rezoluciju, uz obrazloženje da je Astrit Dehari “žrtva državnih organa”, a lideri tih stranaka direktno su optužili Vladu i njene institucije za Astritovu smrt. Skupštinska većina odbila je njihov zahtev, a predsednik Skupštine Kadri Veseli tražio je od stranaka i ostalih “da se ne politizuje ovaj tragičan slučaj smrti zarad političkih poena” te obećao da će državni organi ići do kraja na rasvetljavanju istine. Ogorčeni ovom smrću i ponašanju institucija vlasti, hiljade studenata, srednjoškolaca, aktivista civilnog društva i građana tada su protestovale širom Kosova, na kojima su tražili “istinu o uzroku smrti i odgovornost državnih institucija, koje su pozvane da obezbede sigurnost po zatvorima i da poštuju pravni sistem Kosova i međunarodne standarde”.

Poznavaoci političkih prilika ocenili su tada da je nepoverenje u institucije pravosuđa na Kosovu toliko veliko i teško je da bilo koji rezultat može da umiri Astritove roditelje, suprugu, koja je čekala bebu, ali i građane. Kako se može verovati institucijama koje su u ranijoj fazi istrage, umesto da razjasne okolnosti slučaja, još više ga zamaglile? Kako se može verovati institucijama na čijem se čelu nalaze ljudi sa sumnjivom biografijom, osumnjičeni ili optuženi za razne zloupotrebe ili druga krivična dela? Kako se može verovati institucijama koje daju medijima da objavljuju delove važnih dokaza dok je dokazni postupak u toku?, pitaju se analitičari.

Pravni stručnjaci smatraju da se, umesto da odgovorni organi rade profesionalno i što pre daju odgovore na mnoga pitanja koja lebde u javnosti, stvara konfuzija, frustracija i sumnja. Jer, Astrit Dehari je žrtva državnog sistema, izgrađenog naopako tokom 17 posleratnih godina. On je žrtva sistema koji seje strah i nesigurnost, sistema koji je stvorio selektivnu pravdu, sistema koji ne zna šta je odgovornost. Najnoviji slučaj, smrt mladog studenta, pokazuje da u ovoj državi niko nije bezbedan, da svako može da bude uhapšen i završi smrću u nekoj zatvorskoj ćeliji, ocenjuju oni.

‘Tri odgovornosti države Kosovo’

Nezavisni novinari i većina građana Kosova smatraju da je ova zemlja postala opasna za život, jer se proganjaju oni koji misle drugačije, hapse se zbog političkih ubeđenja i ubijaju, kao u vreme režima Slobodana Miloševića. I niko iz vlasti ne snosi odgovornost, kao da se ništa nije dogodilo. Da se nešto slično dogodilo u nekoj evropskoj državi, pala bi cela vlada, dok na Kosovu nisu suspendovani ni zatvorski stražari koji su kobnog dana bili u smeni. Cela istina o smrti Astrita Deharija, koju traži kosovska javnost, biće test za državne institucije – da dokažu da li su opredeljeni za izgradnju pravne države, evropske standarde, evroatlantske integracije, kao i prilika da vrate poljuljano poverenje.

Budući da je nakon ovog izveštaja lokalno tužilaštvo u Prizrenu najavilo nastavak istrage, državni tužilac Kosova je izjavio da će tražiti pomoć od SAD-a, pa ostaje nada da će slučaj biti rasvetljen do kraja. Ovo i zbog činjenice što će buduća vlada Kosova, koju će predvoditi Albin Kurti, predsednik Samoopredeljenja, čiji je aktivista bio Dehari, zahtevati da istražni i pravosudni organi rade svoj posao stručno, nezavisno i bez političkog pritiska te da će otkriti pravu istinu o ovom i drugim slučajevima i tako uticati da građani vrate poverenje u državne organe.

Poznati kosovski pisac i publicist Veton Surroi, reagujući na nalaz iz Švajcarske, napisao je: “Do danas je država Kosovo imala dva nivoa pravne odgovornosti. Prvo, hapšenje osumnjičenog za terorizam sa dokazima koji ne uspevaju na testu logične sumnje; drugo, neuspeh u zaštiti njegovog života, između ostalog, zadržavanjem optuženog za ‘terorizam’ u zatvorskom sektoru sa osumnjičenima za obične zločine… Od danas, objavljivanjem švajcarskog izveštaja, država Kosovo je, takođe, pravno odgovorna za navodno zanemarivanje ili namerno prikrivanje velike verovatnoće ubistva Astrita Deharija. Sve tri odgovornosti države Kosovo moraju se ukloniti detaljnom istragom i posledicama pravne odgovornosti koja pravdu donosi Astriju Dehariju, njegovoj porodici i svim građanima Kosova”, napisao je Surroi.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.

Izvor: Al Jazeera



Povezane

Više iz rubrike Piše
POPULARNO