Kosovski rat platformama

Nakon sedam godina od početka tehničkog dijaloga između Srbije i Kosova i potpisivanja Sporazuma o normalizaciji odnosa, ma šta god značila ta normalizacija, uz posredovanje visokih zvaničnika Evropske unije, u Prištini ocenjuju da taj dijalog nije dao očekivane rezultate, jer puno toga ostalo je samo mrtvo slovo na papiru, a posljednju godinu su pratile pojačani diplomatski rat, optužbe i protivoptužbe kao i neprihvatljiva retorika koja je dizala tenzije do usijanja, kao što je bio slučaj sa načičkanim vozom prošle godine, dizanje zida u severnom delu Mitrovice i spektakularno i neprihvatljivo hapšenje i proterivanje, prošlog meseca, sa Kosova, vladinog šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića.

Veseli “protiv” vladine platforme?

Stoga se ocenjuje da dijalog mora da promeni formu, sadržinu i vremenski okvir, odnosno da ulazi u završnu fazu kako bi se konačno došlo do rešenja za koje su zainteresovane i Beograd i Priština, svaka na svoj način, iako politički analitičari ocenjuju da nijedna strana neće biti zadovoljna. Kako kažu zvaničnici EU, taj dijalog će biti okončan “pravnim obavezujućim dokumentom” čiju sadržinu niko ne zna, i koga će najverovatnije potpisati predsednici Srbije i Kosova, Vučić i Thaci koji će možda zbog toga biti i nominovani za Nobelovu nagradu za mir?!

Zbog toga Vlada Kosova je ovih dana usvojila platformu za “završnu fazu dijaloga Kosova sa Srbijom”, koja je upućena Skupštini na razmatranje i usvajanje, a uručena je i kosovskom predsedniku, Thaciju.

Platforma ima tri cilja – priznanje Kosova od strane Srbije, učlanjenje u Ujedinjene nacije i definisanje odnosa sa Evropskom unijom i NATO-om.

Premijer Haradinaj je rekao da će platforma u parlamentu biti usvojena kao rezolucija, i uključuje nekoliko tačaka koje ne pružaju Kosovu samo siguran i transparentan proces, već i sveobuhvatan proces za čitav politički spektar.

“Situacija se promenila. Kosovo je na putu izrade statuta zajednice srpskih opština (ZSO) i ultimatum, koji su postavili predstavnici Srpske liste da će 20. aprila sami formirati ZSO, je pao”, rekao je Haradinaj.

Vladina platforma ovlašćuje predsednika Kosova da, zajedno sa kosovskom delegacijom koja će biti formirana, vodi razgovore o postizanju međunarodno obavezujućeg pravnog sporazuma Kosova i Srbije. U dokumentu stoji da Skupština insistira da se dijalog treba okončati međunarodno obavezujućim pravnim sporazumom, putem kojeg treba da dođe do recipročnog priznanja Kosova i Srbije.

Međutim, platformu ne podržavaju sve članice vladine koalicije, što govori i činjenica da samo par dana kasnije, predsednik kosovske skupštine Kadri Veselji, koji je i predsednik najveće stranke na vlasti – Demokratske partije Kosova (DPK), objavio je dokument koji obuhvata pet tema “od nacionalnog interesa”: dijalog sa Srbijom, formiranje zajednice srpskih opština, formiranje vojske Kosova, evropske integracije i izbornu reformu.

I ovaj dokument predviđa da predsednik Thaci, vodi dijalog sa Beogradom i formiranje “zajedničkog” tima za pregovore. Osim političkog “konsenzusa”, u dokumentu nema konkretnih detalja o tome kako će se i postići postavljeni ciljevi. Zato se i postavlja pitanje čemu ova platforma predsednika DPK kada već postoji vladina kao državna platforma i koja takođe predlaže da predsednik Thaci vodi dijalog sa Srbijom?

Međutim analitičari ocenjuju da je cilj ovih dokumenata da vlada “kupi” vreme i produži svoj “život” budući da je izgubila većinu u parlamentu (ostala sa 52 glasa) zbog odluke 10 poslanika Srpske liste da napuštaju vladu i zamrzne učešće u radu skupštine.

Osim ova dva dokumenta, i najveća opoziciona stranka, Demokratski savez Kosova (DSK), organizovala je sastanak sa predstavnicima političkih stranaka sa jednom temom: kako izići iz političke krize u koj se nalazi Kosovo, odnosno vlada koja izgubila većinu u parlamentu, i kako postići politički dogovor o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, za šta se zalaže ova stranka. Ali na iznenađenje svih na ovom skupu nisu uopšte spomenuti izbori i nije donet nikakav zaključak.

Mediji su ovaj skup nazvali “švedskim stolom” političkih partija gde se serviralo svega i svačega i svak se služio čime hteo. Svako je predstavio stavove o svim pitanjima “od interesa”, i jedino je dogovoreno da se slični “stolovi” organizuju rotaciono od drugih političkih subjekata

Većina ne želi da Thaci vodi dijalog

Predsednik Thaci zatražio je podršku političkih partija za nastavak dijaloga sa Srbijom. On je na Fejsbuku naveo da je sveobuhvatni politički konsenzus “najbolja garancija za ispunjavanje državnog plana i postizanje ciljeva evroatlantskih integracija za Kosovo, i pozdravio predložene platforme i skupove na kojima će se postići nacionalni konsenzus.

Thaci ističe da kosovski tim u “ovoj završnoj fazi dijaloga” treba da bude  sveobuhvatan, uz “saradnju i koordinaciju svih institucija u zemlji”.

Jer, dodaje on, “opredeljeni smo da doprinesemo regionalnoj stabilnosti i uspostavljanju dobrosusedskih odnosa sa svim susednim zemljama.”

Ali dijalog sa Srbijom, koji se približava finalnoj fazi, osim što je podelio vladu i opoziciju, podelio je partnere vladajuće koalicije i institucionalne lidere, zbog predloga da Thaci i dalje vodi dijalog sa Srbijom. Osim vlade, DPK i Alijanse za budućnost Kosova, Ramuša Haradinaja, dve članice vladine koalicije – NISMA  Fatmira Limaja i Alijansa novog Kosova (ANK) Behdžeta Pacolija i stranke opozicije – Demokratski savez Kosova (DSK) Pokret Vetevendosja (PVV), i frakcija PVV koja je osnovala nezavisnu poslaničku grupu od 12 poslanika, u Skupštini su protiv toga da Thaci vodi finalni dijalog sa Srbijom. 

Svi ovi subjekti smatraju da “Thaci ne bi trebalo da vodi dijalog, ne zato što je predsednik, već zato što nema rezultata tog dijaloga, čime niko nije zadovoljan trenutnim stanjem. Imamo problem sa osobom, ne sa institucijom”, kažu oni.

Poznati kosovski politikolog, Ramuš Tahiri smatra da je “cilj ovih inicijativa je da se kupuje vreme i da se ne gubi elektorat. Dakle da se stanje drži napetom u pozitivnom smislu, rekavši da imamo agendu i nastojimo da nađemo nacionalni konsenzus za velika pitanja”, kaže Tahiri i dodaje da inicijativu o nacionalnom konsenzusu treba da pokrene predsednik države.

Kosovski analitičari ocenjuju da ovom inicijativom Veselji ulazi ponovo u političku scenu jednom novom dimenzijom, sem osatlog i da bi reaktivirao svoju stranku PDK, koja doživela veliki poraz na prošlogodišnjim izborima, i sebe kao predsednika, budući da predsednik Thaci zaobilazi tu stranku koju je vodio 16 godina, i  sve zasluge za sporazume i dostignuća prepisuje sebe i svome klanu i ne mari puno za Veseljijevu stranku.

Novo pozicioniranje Thacja ne odgovara predsedniku parlamenta, Veseljiju, jer Thaci u posljednje vreme čas zaobilazi njega čas ga isključuje iz velike političke igre (opet slučaj sa šest turskih državljana kad Veselji nije bio upoznat sa akcijom). Izgleda da se ovo sada pretvoreno i u nezadovoljstvo i revoltu Veseljija osim ostalog i zato što Thacijevi učinci često se kapitalizuju od njega samog, a retko ili nikako ne idu u prilog stranke koju predvodi predsednik parlamenta, koji lako može izgubiti funkciju predsednika na skorašnjim stranačkim izborima.

“Kraj priče ako prođe platforma”

Na ove inicijative Prištine, reagovali su zvaničnici Beograda. Šef vladine kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić zatražio je reakciju EU rekavši da je to pitanje “pre svega za posrednike” u razgovorima koji bi trebalo da kažu svoj jasan stav o tom pitanju, a potez koji je povukla Priština, “mene ni najmanje ne iznenađuje. Pogledajte samo kako su oni u prethodnih nekoliko nedelja pokazali šta misle o pregovorima.”

Identičan stav imao je i šef srpske diplomatije Ivica Dačić, koji je naveo da očekuje da se Evropska unija izjasni o dokumentu.

Predsednik Aleksandar Vučić je ocenio “ako je platrofma koju je predložila vlada Kosova ono što Priština nudi kao rešenje za normalizaciju, onda ne znam o čemu uopšte žele da razgovaraju.” Jer, kako je istakao ta platforma predstavlja praktično njihovu poruku: ”Mi imamo sve, sve je u našim rukama, ako Srbija hoće da prizna nezavisnost to je u redu, ako neće onda je kriva za sve”, podvukao je Vučić.

Plaformu Prištine komentarisali su i beogradski mediji. Po njima, ako skupština u Prištini usvoji platformu vlade, koja podrazumeva da se razgovori sa Beogradom završe međusobnim priznavanjem Srbije i Kosova, srpska strana će to tretirati kao jednostrani prekid dijaloga i više neće sedati za sto”, prenose V. Novosti mišljenje neimenovanih izvora. “Odgovor na taktiku Prištine: Kraj priče ako prođe platforma!”, isti list navodi da je “ovaj epilog vrlo izvestan”, jer “ovdašnje vlasti pomenuti dokument vide kao direktan napad na pregovore i njihovu statusnu neutralnost i sve dosadašnje sporazume”.

Kako prenose anonimni izvori bliski vladi Srbije, Beograd ne želi da ulazi dublje u klopku u kojoj se, pod paravanom dijaloga, krije stolica u UN-u za lažnu državu, uz prećutni blagoslov ‘neutralnih’ posrednika iz Brisela koji nijednim gestom nisu osudili opasne namere Haradinajevog kabineta”, pišu dalje Večernje, listajući stavove i reakcije zvaničnika i analitičara na platformu Vlade Kosova o “završnoj fazi dijaloga Kosova i Srbije”.

Ali o sudbini dijaloga između Kosova i Srbije u Brislu, ne odlučuje ni srpska ni kosovska strana, već glavni međunarodni faktori koji su odlučni da se stavi tačka na pitanje Kosova i srpsko albanskih odnosa koji su ključni za mir i stabilnost Zapadnog Balkana.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al Jazeere. 

Izvor: Al Jazeera